Bodljikavo prase

Г,О.Т»!!ИЛЗО ;РДСЕ

БОДЉИНАВА НОЗЕРИЈА

О.бично се у овим моЈим причама жа.чим на ову /енерацију како је слаба и недорасла, а данас хоЛу да је похвалим. Читали сте како је за неколнко дана сакупљено пола милиона динара за ссдморо синова једне сиромашне српкиње. На другом мест\ су обукли за Светог Саву педесеторп сирвмашне деие. на трећем су дали велики прилоге за кујне и нсхрану нзбеглииа. Т о /е толико лепо н дигљнво да по-

— Тражмте мсето но&ног ч/рара! Л какве нам гарантије дајете да сте способнн за ту спужбу! — Уверење реонског пеивра да патнм од несанчце1 ПРИЧЕ 0 СЈ1ЕП0М ЦРЕВУ Једном хирурпЈ упита нека познница да ли би човек живео и боз икаквих сметњ^, кад би се родио без слепог црева. — Сматра се, госпођо, одговори- лекар, да уопште човек може да живи и без слепог црева. Али једна би се нарочита врста људи р^ово провела. — А какви су то људи? — Хирурзи, госпођо.

— Неки чувени лекар, професор на Универзитету разговарао је једном са једним колегом, својим бившим учеником. — Данас, рече његов ученик праве^и се важаи, данас сам имао једну врло интересантну операцију сле пог црева. — Тако, на то ^е професор суво. А шта је фалило пацијенту? ж — Сутра треба да идем на венчање, али ми се никако не иде. — А ко се венчава? — Ја.

кварен човек може да посумња да се иза тога коије неки рачун или неко „ва Лење". Може да буде н тога јер има много њнх којн су две и по године мислили на иарство земаљско па сада, бар једном годишње, хоНе да се сете н царства небеског. Скупљали су најмање тридесет месеци па хоће по некад да се сете и снротиње. Тек колико да умнре савест и да се чује како „чине". А после Не опет Све по старом јср. посао је посао. Другн опет. који су се погрешнр определили н залуталн у ћорсокак хоНе радо да буду опет утииајни % и водсћи па се на брзу руку пресалдум љују у редове родољуба јер н овде се мора водити рачуна о коњупктури. а ни ко није луд да остане „у њима". Ал брате. опет је већина опнх који су сачували добро и поштено срце у грудима, који су чак — немој• те да се смејете — остали наивни па све мере старим аршпном и посматрају кроз предратну призму. То су они који као овчице стоје сабијени у групу или крд.о а ови други што' се „ваде" трче око њих са маказама и само шншају и музу. То су све исти људи. Њима је било добро ранп/е, добро им је данас а биће им добро и с\ тра. Лепо вели једна српска пословица, да паметни људи за времс рата седе I' дубокој позадини и лепо жнве а када се рл г сврши онда сс све окрене на „лево круг" па ратниии и бории до!)У V позадину а ови из позадине у први ре.д. Тако је бнло увек па је тако и данас па зато због тога не треба лупати главу. На срећу овог пута и за њих је сковано секнрче па ти вештаии сваки час погреше пут. Из позаднне по годе прву лннију и онда упрскају ствар. До душе то су догађа само оним ситним рибицама али н за. крупније посто.ји мнна а то је — рачун. И они погрсше у рачуну па се чешу где их ие сврбн. Јср има и друга српска пословииа ко ја велн да ђаво увск' доће по своје.

ПАШИЋ И СЛУГА ПОСТАНЕ Паши^ је имао слугу који је био са села, сав сре^ан саопшти он Паши^у да је наследио велико имање и да хоће да буде господин. — Па шта, овај, мислиш да радиш са толиким новцем? упита га Пашић. — Да вам искрено кажем, господине, желео би да постанем велики господин, да се крећсм у њиховом друштву и да живиал

КОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА ГОСПОДИН као они. Шта треба да урадим да бих то постигао? — Магарче један, одврати му Паши^. Ја на твом, овај, месту никад не бих то желео. Ако хоћеш баш да то постанеш, уради овако: »Купи фрзк и беле рукавице, држи уста увек затворена, да л»уди не виде да си глуп и подигни главу и нос што више можеш, Ето, то ти је, овај, доста да постанеш господин.

РАВАЈЛО НА ОПЕРАЦИЈИ

НЕ ОСШЈМЈ 31 СУТРА

— Сине, запамти да не остављаш за сутра што можеш за данас. — Добро, мамице окда поједимо данас колаче којн су за сутра. ' е браЛо бијо см вам затлапијо због слепог цревета и да не Одок на јопераиију Ладе свшта да буде а овако Узеше мн тријест иљада и извадише цревце нсма шта да вндиш ка нокат а доктори мс опеље• шише и Још траже да им донесем прасе јал ћурку и сви се смеједу и праве <1шцови с мен што ми се Покварило цревие много Бре 1сдсш масно Зато удри у пасуљ и Кромпир па да видиш А }а им кажем доста сам Гулијо проЈу а пи цнфилашн се по јели сељаку и уши а сад када се спе обрнуло оЛе, да вас и-у зеде завис. Кад ме препнше из шпитала всли ми један доктор да треба да држим дијету а ја им кажем да не знам шта је то и како се то једе а онн ми кажу мора рсш ла се испече и да се добро залије свино а ја им само кажем да се не брину за мен јербо сам факман да се нешто лапне Ал брате Ж ОПАСАН ЈЕЗИН Госпођа Јовановић, отсада ћемо становати у бољем комшилуку. — И ми исто тако. — Зар се н ви селите? — Нв, ми остајемо. ПРОФЕСОРСИИ — Ти си сироче без родитеља? — Да, господине... Ја сам посмрче. — Отац тн је умро још пре него што си се родио? — Да, господине. — А мати, да није она умрла још пре оца?

много се сме./у и све ме стра да није нека превараншпа како га сад зову фалиификат па зато Одем код милку бабицу и упитам је како ви ,/е то јело дијета а "Она се само цииарн од смсја па ми каже ка• ко јело \ био те господ то ти је Нсјело јербо то је оно када доктори не да./У да Једеш иишта друго веЛ само млеко и Тек онда видијо да су доктори прави• ли с мен измотаии.ју мало нм ,/е што су ми узели паре веЛ терају шегу. ВАШ РАВАЈЛО ж

Лесковчанин, извозник сирове и суве паприке на велико, један између многобројних спочетка ситних баштована на које се доцније среКа осмехнула, те је с поносом у чаршији по нео име газде, решио се да жени јединца сина. — Је ли, Коце? упита га једног дана, време је да земеш девојче. Дом си иште одмену! — Ће да бидна, татко,

ЛЕСК1ШШ ПРСШЕБИНА

ич не бери бригу. Има си у Шефтели сокак поубаво чупе! — Од коју он је лозу? — Ама, де! На покојног Нацка, предузимача, кјерка. — То ли је онај што из Шоплука дође и направи фабрику за циглу и цреп? — Тај он је!

ПИСМО МАЛОГ ЗОВИЦЕ

НЕЗНА ЈЕР ...

— Ви кажете да век дееот годнна живите у Бсограду. а незнате ндјкрвћи пут до железничке станицо! — Е, али ја сам за све креме био такси-шофир.

бијо сам у гладисте код тетка цане и зато вам нисам писо јвлбо тамо нема виси сталез па Зато нема ни интлиге а и сто има вас не интелесује јелбо је то све бофл лоба и ситна боланија сто казе налод ситна либа плускавица а ви оцете само сомове и стуке а то нема у гладисте Зато цу да вам писем овдасне ствали посто је ту лагел за новости Све из плве луке и сто је најлепсе сев су вести лазне ал Јопет свет висе воли лаз него истину Ко ми доца сто волимо бајке и плице. Плво оцу да вам јавим да је цика зивко уфатијо клис јелбо га стла да но испадне из комбинацију а тетка олга је оставила њеног муза зато сто је соња па је отисла код болу доктола јелбо он има доста па ле и фијакел. а блате доста је и седела код цика

во)е цовек сволц ко цлквени мис и све се Плави вазан а овамо дупло бело и свуДа дузан а Она лепа и фес па оце зена дузива. за сколу нецу ниста да вам плицам јелбо ме фата стла ал Тата је лепо удесијо цим он мени казе да гледам своја посла, мој тата је мајстол да све ујдулисе ал Јопет га мамица удесила за влбицу и сад мола да је издлзава а она тела сојке Зато ме и стла да тата не удеси мене па да понављам разлед јелбо незнам бас ниста као цика миса сто не зна политику а јопет игла стално неку улогу. цика Ве^у смо свецано плимили у виси сталез и тата казе да је вазно да се наклопао псликих пала а одакле му то се нас не тице. јос би писо ал немам висв алтије па зато довиђења

на Слетење а дотле цу ја да спавам када вец неце да спава мацка у зоолоски влт. вас јовица

Судија: Квко сте могли да се закунете лажно? Кривоклатник: — Знате ја се уп(6аво и нисам лажно заклео, пошто сам се већ одавно заклео да ми ни једна заклетва не важи.

Госпођа: — Зашто се ви, Андрвја, не жените? Ваш праотац, који је такође био вртар, био је ожењен... Вртар: — Да, вли је због женидба изгубио службу.

— Е, ту ће звецну минцати. После овог разговора би углављено да пошљу шегрта до удовице Пелагије, како би знала да им се нада. У први сумрак, пошто затвориша магазу и преко ар-капи|е, што "води у њу, ударише мандал, кре нуше отац и син у прошевину. Удовица Пзла их дочекала, као већ најрођенија, Нзенв Васка тумарала је по собама, сва румена и у збуђена. Стално је тра жила нешто. — Оди, Васке, подвори госта! Шта то тражиш? — Шал, мајко! Нешто ми је хладно. — Прекрсти се, кјерко: па пригрнула си га. Коце кришом погледа у оца; овај се промешкољи на столици и искашља. То је код њега значило да му нешто није у вољи. Ћутање се отеже. Васка села за сто и чупка нервозно чаршав. Пела прва дође к' себи и пожури да поправи малопређашњи утисак. — Врадна је и добрд, рече она као за себе, само се поискати може. — Нека је жива и здрава1 — И на клавир си зна да свира. Само се раштимовал, врашка справа. — Ако, вко, мило нам ја. Васка се уплете у разговор. — Слаћу сваког дана девојку да узнма млеко од вас. — Врло добро. Даћу вам по осам банке, — Али да музете пред њом. — Онда сто динара, — И то у суду који 1*е она донети. — У том случају 130 ди« нара, Ж Она: — Довиђења, драги писаћу ти још ове недеље. Он: — Не, наопако, новац мора да ти траје најмање три недеље.

— Знадем, мајке и по астал. — Е, дела, дела, сре*.о моја! Нека види бата Митке. Поубав је кардаш бил на твој покојни отац. Газда Митке се опет про мешкољи и накашља. — Јесам, душица му богом проста, није да нисам, рече он са саучешћем у гласу, Васка поче ударати прстима по столу, правећи покрете као да дотиче дир ке од клавира. — Јаче, кјерко, ништа се не чује, опомиње је забринуто Пела. — Ће се, чује, ће се чује, вели газда Митке и диже се: помали је Лесковац, све ^е се чује! Коце, бре, колико' је на твој злаган сат и ланац? Ајде да се на дом иде ваља нам спати. ИЗНЕНАДНИ ПОВРАТАК

Но* је... Око мене свуд' је тама... а Мнрјана спаеа сама и незна да сам ту!