Bodljikavo prase

— А кад ммслиш дв «• •«нч«мо1 — 1К и *д буд# мга) жрам С». Оа»|

Сигурна заштита

Љџ&акнл писл*л: И Д О Л У М О Ј

Поглед Вашег лепог ока очарао. ме је и ноје се јално српе немоћно копрца. Волим. Вас, обожавам зраги мој Ћоко. Доћите сутра у 5 часосова на Калемегман, она стаза која ипе норед Саве.. Чекаћу Вас на самоме углу ксџ улазних степенниа. Носићу црни шешнр н црну астраган СКУ бУНПУ. Јелна која Вас обожаза

Ђока. звани ..ајк\ла' л\јс прсвртао V очкама

— Да лн бих смео да лређем један комадић пута са вама госпођице! — Што! Зар се плашите да идете сами! — Не( Него баш сад ич- РИМПАТУ |Г де* свога бекалчна, па Сид Џ П |тП Ж I П Ји хтео да се зчшгитим да ме не Бидн.

сво писмо. Ко ли то може бити — мислио је V се.би.. Астраганска бунла! Хм. То је нека ко.ја има паоа. Уображен као цјто га је Бог лао. он Је веН очекивао нов успех. С\'тра |'е л\вао х.талан ветар и носио ретке капи лелене кише али је Ђока био ..на биЉези"'. Тачно V пет био |е на Калемеглан\ и жељно н ралознало меркао ретке пролазниие. У то време. зими. на КатемеглаНУ нема ни ипткве мачке а.ш је он веровао ла ће ...тепа непозната". тако л'е он њ\' звао V себи — си-

гурно доћи. У зло лоба по јзви се из мрака јелна сил \ 7 ета. — Пардон. госпоћиие. поче Ђока већ СЈшемљен позлрав а онз сс развика-: — Жарко. ево је једн» в\1шбзгИна! Из мрака се зачу мушки г.тас: Гле је-та битамга! Ђока сави шипке па се изгуби V једно,1 споредно.ј стази. У кафану 1е стигао те око по.та селам. покисао као миш. прозебао и бесан. — Гле си ло сад? — пита га Ко.ја суди.ја. — Имао сад нека посла — одговори Ђока нсрвоз-

АМЕРИЧКИХ СН0Б06А ЗА БОЉШЕВИКЕ

но и поручи дуплу ..врућу" да се загреле. Одједном. Која извади 1'едну хартију и поче да ^ита: Идоле мој! Још ни.је завршио прву реченицу а Ђока се сети V чему Ге ствар и кли.сну на врата. Сада Је много спустио д\рбин и не говори вигае о- својим „успесима" али Кош НИ1С опростио. На све интервениије он је одговарао: — Иећ\' ла ч\лем. Могао са.м ла добијем запа.л>ел,е! ж . Н А Ш А 'СШшШа

НОВИНАРИ И ЛУЦИ ЕНГЛИШ — После првога дана снимања за филм, била сам опијена славом и у одушввл>ен.у, отишла сам у једну редакцнју, да бих им дала податке о себи... Разумљиво, била сам ж^ељна славв. Међутим, кад сам уита, наишла сам на такбзвану »тешку атмосферу«, Сви сарадници седели су у твшком размишљању. једам је грицкао нокте, други со чешао по потил.ку, трвћи жвакао дуван и тако дал>е... Извините, почвла сам тихо, али ја сам данас скимала за свој први филм, хтела бих да о мени нешто напишете, јер јв имам рођаке у провинцији... Одједном »заспала рвдакција« је оживела. — Децо, узвикнуо је јвдан, од ове мале направићемо шлагер! То нам треба! И збиља, направили су шлагер. Питали су ме две три ствари, сликали ме два три пута... и сутра дан сам читала толико измишљотина о свом релативно кратком животу, да сам хтела да паднем у несвест. Али, шлагер је био! Од оца сам скоро добила батине, али кад сам поново отишла на снимање, дочекали су ме као праву фипмску глумицу, која за собом има дугу филмску каријеру.

ЗНАК НЕПОВЕРЕЊА — Ви сте престали да идете код свог досадашњог зубара? — Да, немвм више поверења у њега. Недавно сам му дао да ми отвори флашу коњака, па је при извлачењу сломио запушач.

ГвЈда Жишку: Ти Скочи као жаба са обале само Кеш да умалеришеш људе. Ј«дном бнвшем: Пошто ти је са имања све пренето, свда можвш да се бус»ш у прса. Трчиарапу; Одморм мало ноге па почни испочеткв јер пословица вели: Што дикла навикла. Бившој дами: Од када пешачкте имате бол»и те« и много лепше изглвдате. Бакалкну: Сада удри по кантвру, јер неко треба да плати што си кажњвн. Р А 3 Н О ДОКЛЕ ИДЕ ЖЕНСКА ЗАВИСТ — Каква |е само удовичина црнина! — Просто добијаш вољу да св удаш, ДЕДИНА ПРИЧА — Дедице, умеш ли да нам причаш нешто о лудацима? — ...Био једном јвда« поште-н -човек...

ВИНО »ИДЕ У НОГЕ« Седи друштво при чаши и богзна који литар »црњака« кваси грла присут них. За столом седи и један инвалид — без једне ноге, који једини не показује још никакав знак пијанстаа, те се хвали како може добро да пије, а да се не опијв. Један »другар« који већ по свим прописима посрКе при сваком покушају да пође даље од стола увређен што инвалид истиче себе, викну: — Лако је теби са том једном здрввом ногом и једном дрвеном! Јв квд пијем, вино ми иде у обе ноге, те морвм дв посрћем јер су ми оба ослонцв пијанв, — А ти? Увек сачуваш твј »дрв^њак« у који нв1\в ни вода да завири. ИЗНЕНАТ>ЕЊЕ — Мамв, имам зв тебе изненађењп! — А какво, сине? — Прогутао сам вксер, млмице! ЈОШ НЕШТО О МУЗИЦИ — Шта зар јв шоја нова опврвта пропала? — Пч да, мвлодијв нису биие још доаољмо всзнвтв. 1 УСПЕХ — Јесте ли се придржавали мог упутства и јесте ли данас дисвли дубоко? — Јесам. — Па, осећате ли какво побољшање? — Да, прслук ми је позади прснуо. МОДЕРНО ДЕТЕ Мала Милица је видела дугу на небу... — Мамице, каква је то раклама?

МАЛО ПОХРАЛНО — Татв, мој господин учитељ се распитивао за тебе. — Заиста? — Јест, казао је: »Баш бих хтео да упознам тог човека, који је отац оваквог глупака. ЕКОНОМИЈА — Тата, гослодин професор нас је учио о домакој економији, то јест, како троба да издајемо новац. — То је као када би човвк;учио тетке да пливају!

О ПОЉУПЦУ Пољублц је најважииЈи заук изрвчан људеиим уемма нозависно од језика којим говорс. ■ * Пољубац је најспвђе »оке с« дрвета љубави. * Пољубац је знамењв мира квд мапих породичних ратова. * Пољубац |в онв штв се можв дати и« узевши, и узевши нс давши ништа. * Пољубац је знак питала у љубпено} пчтератури. Пољубац ]• прллог грвха. * Пољубац )• пр« м дмт, прмммгф змкувмтга, благосгто« родитпм к м«ск« дмтчности.

АУТОГРАМИ Виктор де Кова, који је толико омиљен код жвиског света, а нарочито код омладине, има увек пуне руке посла око давања аутограма. Једном приликом кад је било организовано свечано »Поп.одне за делење аутограма« Виктор де Кова је скоро сустао од умора. Ко зна колико јв пута написао своје име на књиге, слике, у свеске, на цедуљице, на новине, изгледало је већ да не^е бити крвја. Па ипак, свршило се и Виктор де Кова је ве^ хтео да одахне, кад је опазио да недалеко од стола стоји још увек једна девојка. — Но, госпођице, ви ств зацело добили веЦ двадесет аутограма, рекао је он, — шта би још желели? Девојчица јв изгледала збуњена, решавала се, и најзад је реклаг — Хтела бих моје златно налив-перо са којим сте писали последње пола сата... Питапи старога лекара: Шта жену у њеноме веку никаа ни заболи'-' — Језик и ношти на рукама. ♦> Питали петча: Колико имаш женаУ — Ја их ни• кад не бројим, али су вазда крај менс. ♦> Питали коња: који ти је најмучниЈи дан у годипи? — Онда кад дријемљем над празни.ч јаслама. ♦> Питали сокола: Зашто је вас најмање од свих птииа на свијету? — Зато што се ми раћамо д а /уначки гинемо, а не да мриине живнм.о. Питали људи међеда: Ђе научи тако лијепо играти' Од љутс невоље, од кад мс ви припитомисте. ♦> Питали буву Днли се више ташиш од човека или женс? — Највише од слепца, \ер кад он ухвати, ие гледа мс ни живу испушта. <• Пнтали Е.р\: Могу ли и тебе кад ћеиа преварити? — Не могу. али је добро причувати их се. , * Питали Еру: Бојих ли се т и твоје жене? — Не ,/а, али ми >/и/е мило да миого лаје. »*. ( Питали Еру: Шта желиш жени? — Ако се мис.ли ризбољети. аа 1>ог да /е 1а замиЈенио, а ако буле умирања: да ћог за она чсне. ♦> т рг*>а бранити гво/е мишљец,? зато што /е ЈОбро, * мв лато што )с наше

,С,. Стсфлнови^: Младост ј се но враћа, а она данас није ни потребна већ само памет а, на жалост те ро- [ бе је врло мало, пошто је ; слободна продаја. М, Ристи*, — Пожаревац:' Кад одрастеш, када размислиш, кашке ти се само. Увек је боље пиле од квочке. Рвпету — Чачак: Избриши га из тефтера и окрени нову страну. Милчету: Чим ти прсне машна на чарапи то је »нак да ти је он неверан. или да бофд роба. Сојни: Жуљеви се свкуј или се носе широке ципеле. Ако нвма широких ципела онда се од тога добија елегантвн ход — на ноте. Љупчету: Ако мислииЈ^да ^ти није ееран, изневери и ти њега па сте онда квит,

Дееи: Муж је најбоља дома>>в животиња, кеда се добро дресира. '

— Баш је инторесантн^ и б-зјна ова класна мр кња са грађансккм убист»*.м9 к«д ев посматрају из даљине и — из угодне ложв.