Bodljikavo prase

/

БСДЉИИАВО ГГ Е

т® и® им/м) ш ио г: Кад би се наплаћивала казна за псовање... АНЕИДОТЕ

Ммнметвр финзнеиЈа: Е, сада можвмо да укинемо порез, а Босигкки Коетк* ДвЈте дожнвотну пензнју! МИЋИНА ПЕЧЕНИЦА (Саршетак)

има доста Марковика па има само један Мика и он лежи болестан. Показаше му ку^у и газда Мика уђе и назва Бога. Тамо затече полуослепелог старца. Одма* виде да то није онај сељак али за >сваки Случај запита; — Је ли чнко, да л« с* ти био код мене у Београду? — Нисам ти ја госпбдине лако из села има пет

— Еве ме газда... при томе се сељак опет замисли, еве ме за Нову Годину. За Док је стигао у о»о заБожи^, знаш, не могу, |«р- бачено село укаљао се до бо сам у гостима код кум гуше али се реши да истеРајка из Рушња... ра ствар на чистину па за— Па мени треба прасе то оде право у општину. за Божић — узвикну Ми^а, Тамо му рекоше да у селу а сељак му вели: — Море окан се газда ^орава посла. За Божић је печеница скупа, а јопет увек је добро имати бравче у кући. Ако океш — океш ако не^еш ти исцепај ту цедуљицу и еве ти иљадарке па Ја одок. Двоумио се газда Ми^а аС<и најзад пристаде и срд-»чно се руковаше. Сељак оде а Миф,у почеше мучити бриге да га овај сељак ие превари. Узе ми брв иљадарку, на златан крст а никад му очи нисам видео — мисли се он у себи и све врти главом. Пролазили су дани и недеље, прође н Свети Сава а Миће МарковиКа из Сеока нема, па нема. Једе се газда Ми^а као печен хлеб што га тако израдише па кад изађе, увече, у кафану, он мрк и туробан. — Шта је теби, богати? — питају га кобајаги забринути пријатељи, а он само одмахује руком и вели: — Море, имао сам неки малер у послу — вели он па остаје још неко време и бнда бежи уки. Решавао се он - да ону меницу да адвокату али зна да ће га више коштати од оне хиљадарке а са друге стране не може да дозволи да га онај тако прекари. Дуго је лупао глав/ шта да ради и, најзад. се одлучи Да оде сам у село и нађе ту варошицу... Дао Бог лепо време, нема мра'в па је лако путовати... ж МИСЛИО ЈЕ.. .

година. Не »идим ти јв дан бели па зато седим у ово четири зида — одговори старац, а Ми^а иза^е збуњено и озлојеђен. Од дерта, он покупова по селу многе ствари и испуни куфер али му на п»вратку, у возу, иеко украде тај куфер. Куки је дошао болестан од беса и на зебао. Али га једио писмо, које га је чекало у радњи, сасвим докусурило. У писму је била хиљадарка и ових неколико речи: — Имењаче и земљач*. Ево теби хиљадарка и немој да заборавиш да нема подварка без доброг курана._ Твој имењак.

а в и к е

А МОЈА ЈЕ ВОЉА... Христидан КупФиост саксонски није вплео моду и љутио сс иа дворјане — кииоше. Јелнога ллна и порел његове опомене. куофирсг опази јелног младог дворјаиина. о(5ученог по пос^ел н>ој моли. — Зашто се тако пЛлачиш? — упита га Курфист. — Зато што ми се тако лопала. то 1е моја воља! — олговори дрско упигани. — А моја је вл.%а ла ти л^тнш одмах из двора! И тако је и било. МОНТЕСКЈЕ И ПАПА Уочи иапуштања Рима Монтескје оде код Папе Бвнедикта XIV да се оорости. Папа му рече: — Пра него што се раетанемо, драги мој претседниче, хоКу да вам длм вредаи доказ мога пријатељства. Одобравам вам да мрсите увек до своје смрти, а ову привилегију проширујвм и иа целу вашу породицу, Моитескје је заблагодврио и ооростио се с Палом. Секретар га је одвео у канцеларију, где је чекао да му св спрвми декрет о светом одобрвњу. Мало доцније предат му је декрет, али је рачун за таксе био много велики. Монтескје јв изнвна^ен вратио декрет, рекавши: — Захваљујем Његовој Светости иа доброти, али Папа јв толико џентлмен да ми је, и без двкрата довољна његова реч. У ЛУЦИ Један познаник Лилијенкрона пребацивао му је његове аваитуре са женамв, док је био још у мпв^им годинама. Лилијенкрон се громко насмејао овим лекцијама и одговори: »Ја још не могу да упловим у брачну луку. Јв се морвм нвжвлост, још увек звдовољити св вожњом око луке.

ВЕДРИ БРАМС Квд је једном Брвмс дошво код соог издавача и донео му сеоје нове композиције, трговвц је био врло љубвчвн и необично звдовољан Брамсовом новом музиком. Похввлио је, али иијо изостввио једну примедбу. — Св трговачког гледишта, Ваше ствари, Брамсе, имају једну грешку. Све је исувише озбиљно, суморно. Донесите ми веК јбдном нешто без ове туге, озбиљности, тежине. Дв ви димо једном нешто ведро, весело. Неколико двнв доцније нвиђе опег Брвмс св новим нотама. — Доноси-»в ли ми овог пута нешто Јвсело? — Покушао сам, одговори Брамс и пружи му свое последње дело, једну пе сму. Ова је почињала речима: »Радосно ступвм јв у гроб" ЛАК ПРОСЛСМ Ч\вени лскао -Франи Фнрхив. био је јелнога лана позван код неког богатог пашнента. да му изва ти кост која му се поепоечита V голу. Бгиесник, кош је излржао велике бо. лове а и претрпео много стпаха. оекао узбчћено посте операиије: „Захва.1,у|ем вам по хил>аду пута. драги професоЖ ре. Не знам какп Ку р е за то олужити?" Фиохов мало иооии' 'О погЛела узбуКеног пац н та и рече: ..Откал су Вавило 'и проиаипи иоваи. то п.. 1ње се лако решава!

ОШТЕМНИ Чувени музички крити гр Нвнсл био једном пг аи нв суд, дв, кво познввалпд ствари, да своје мишљења о једном спору. На њему је било да одлучи. Спор бе«у извзввлв' двв иепод ата, незнвчвјнв компози ора. Обојицв су тврдили за је једвн од другогв укр јо неку мелодију и издво јв поц својим именом. Нвнсл звтрвжи од судије, нека захтевв од обв мкомпозиторвк да одзвижде »своју« композицију. Тако и би. — Но, дакле, звпита судијв. оСративши се чувеном критичару, ко је оштеКени? — Штраус, рече Нвнсл бсз премишљвњв. НПШТА НЕ МАРИ! Бранислав Н\шић пратко је једнога дана неку врло лепу жену. лок је падлла киша. Кал ју је стигао, рекао јој је. само аа бм са н>ои ступио V разговор: ..Смем ли вам понудити кишобпан. госпоћиие?" Мталз дама се насмеја н олговоои: ..Захва.тлчем ввм. али и ја имам кишобран!" „Ништа не иаои" — од* говори Н уши К . „ваш Кезго затворити!" НА ИСПИТУ — Рецито ми колика јв билв укупнв дужинв желв« зничке пруге у нвшој зе«*> љи? — У којој години? — Свеједно... У било ко— Ч/о сам да еу те по- јој години п©ви много олг.вчмгпи и _ . /пл , ^ све ти узспи. А рвволвер ~ Годинв 1620 ни ) е би,,в који држнш под јастуком! н« једног метрв железнич' — Нс, њсга није нашао! ке пруге.

— Шта ммаш у то) фпаши што ти је у џелу! — Воду. — А ја сам мислно да ]е нешто за пићс.

— Алооо... Овде ПериК У ПОЗОРИШТУ — Господине Гане, брзо, брзо. Један гледалац је пао св балкона у први ред. — Иди бре бржв да му нлплатиш разлику. Не идо то тако код нас. • Отац грди свога еина когв је срео на улици с једном женом. Пошто га је жеетоко изгрдио, упита га: — А шта ти је оно шапнула нв уво кад сам вас угледао? — Реклв ми јв: »То јв онај мој старвц од суботе увече«. ш НАИВКА Директор позориштв: Нв знвм госпођице дали сте способни да играте улогв нвивке. Не изгледатв ми ни мало нвивни. Почетница: Само ви мвне ангвжујте и двјте ми 5.000 динара аконто па Кв те видети. Директор: Ето, јесам ли рекао да ви нисте ни мало »наивни«. ДОБАР САВЕТ — Како, доврвга, да поч нем писмо том идиоту? — Па почни: Драги колега— МНОГО ТРАЖИ Неки богати трговац, на велико, наручио је код слввног сликврв Манцвлв слику своје кКери. Клд је слика била готова, иаручилац није био задовољан и поче да гунђа: — Слика баш нијв испала слична и не говоои да је то моја кКи. Очи Менцела бласнуше кроз наочаре и он добаци: — До садв још иико иије од мене тражио да еликам епчке које знају да кажу мама и тата. БРАЋА СУ Усред туче двојицв дечака прилази старији госпо дин, разводи их и каже: — То није нимало лепо, доцо. Зар нисте учили у школи да и непријатеље треба волеги?.., — Нисмо ми непријатељи, ми емо брвКа! одговорише у глас дечвци. ПУСТИО У ОПТИЦАЈ Полицајац: — Зашто нисте вратили 100.000 динара којв сте нашли? Скитница: — Вратио сам их г. члане. Полицајлц: — Комв? Скитница; — Олтицају.

А

О

о ГР»*

ЗШЕВШ ОД ВАШЕГ ШШ ОВИХ Д*НА ИЗАШЛЕ АКТУЕЛНЕ КЊИГЕ:

Дин.

1

Фркдрих Еларт

Брда у изобиту . . .

60.—

2

Ханс Стен

јукаци под заставом

50 —

сун »а .....

3

Ј. Р. Георге

Ј?пое)ин Змс ....

40—

4

Ввгециус

Приг"чник за кафанеке

50.—

стратеге

5

Карл Бринкман

Репортер Икс . . .

40.—

,6

Мартин Пазо

Стаљин у светлу штам-

50 —

ге и кармиатуре . .

7

Џон Емери

Гнглеска и Европа . .

20,—

8

Вчгели алманах . . .

20.—

Алманах српске омла-

9

• •••••••!•

дчне

20,—

10

Колин Рос

Западна хемисфера . .

100,—

Ако В^мча к"»и>ч»»->в ноп^ну књигу нема, можете мсту набавити непосредно од издзвача: „ПР0СЕЕШ ЗАЈЕДНИЦА" Београд, Косовска 39'Ш — Тел 24-822. ВРЛО АКТУЕЛНО ИНТЕРЕСДНТИО

1Ј1>|1)|-|| г