Bodljikavo prase

ес /у:: :каво пг . :з

ШЖП0М АНЕКДОТЕ

Мо+1 навике

Детектив пред раЈским отварај! 7 Узбудљиви доживљај једног ловца У неком друштву распричао се један ловац: — Пошао ја Једанпут у лов. Имао сам један метак. Кад одједном сретнем у лрашуми тигра. Нанишаиим, гтушка шкљоцне: дум! — и тигар се само преврну. Идем јв даље, кад наиђох на Једног људождера. Потегнем олат пушку, ижљоцием._ — ЧекаЈ, човече, прекиДв га један из друштва, рокао си да си имао само један метак? — Да, али )а сам рекао само да сам шкљоцнуо, али нисам рекао и »дум«. — Па оида? — заинтересова се неко други. — Па ништа, пушка шкљоцну и људождер мл поједе!

вратима: — У имс шом

— Да ли су овв љупке мелодије, које сад свирали вашо? — Још нису.

тажо сте

п*отест Л»диа изјава протич Мо< Царта налази се у »ЛаЈпцигер Цајтунгу« од године 1782, она гласи: »Меки господии по имеиу Моцарт из Беча, усудио се да моју драму »Белмонт и Констанце« претвори у оперу и та«о злоупотребм моје дело. Ја овим протествујем против овог препада и задржавам за себе сва даља права.« Кристоф Фридрих Брецнер КРИТИКА Авдивг дана поЈави св код Менцела неки млади сликар, он показа једну слику с речима: — ЕкселенциЈо, овде на ово) мојоЈ последњој слици потрудио сам се да изнесем све страхоте тридесетогодишњег рата. Менцел је лосматрао неко време слику, тада приђа мллдом сликару и стеже му руку: — Младику, искрено да • ам кажем, ја заисга у моме животу никад нисам видео ношто страшнијо«

За време царице Катарине II, у Петрограду ј« боравио и неки богати старац по имсну Сутерлан. Сутерлану су јавилв слугв једнога јутра, да му је ку+^а опкољона жвндармима и да Рељев, шеф царичине полиције, ' хоће одмах са њим да говори. Рељев је ушао врло ожалошћеног лица. ж Естетика

- Болите ли ес1етику1 - Па како се узме._ - Каио то1 Рецимо, ако је пепа_

НШЕ ШША НЕГО ВРДТ

тгаитаподк .•

— Ју, што смо св добро провели на ономе ручку за сиротињу — процвркута госпа Цаиа, некадашња кандидаткиња за мис Београд, која је на конкурсу лропала за један глас. — А колико сте скупили? — пита јо завидљиво и све успија устима госпа Вида, млада удовица. < — Скупили смо сжо Сто хиљада динара — са поносом одговара Цана и вади квасну од пудера да намаже носиК. — Море, гтитам ја тебе, колико је остало за сиротињу? ^ — Е, Видо, баш си чудна1 Колико је могло да остане када је велика режија. Имали смо чак и музику. — Добро, Добро, све |е то лепо али ми кажи колико је предато школскоЈ кујни — наваљуја госпа Вида, смешећи се злобно. — Па око десет хиљада. — А зар није било бол>е да сте између себе скупиле сто хиљада и предале школскоЈ кухињи а тај ручак да је изостао? — Баш Видо све говориш за инат. Па то Је једина прмлика да се мало расположимо и проведемо а ти

с»д питаш зашто нисмо изоставили престлау. Ти бар знаш да наш свет ида у позориште да св види и проћаска, да мало оговара и да покаже неку нову или преправљену хаљину. — Зато Вам и замерам. Код мојо шнајдврке дала сам још за Светог Арханђела костим и_хаљину да ми преправи за пролеће а она још није ни почела. Све се правда да има да ради за добротворну преставу. А ја мислим да није време за такве измотациЈе. Госпа Цана напу+и љутито уста па се брзо опрости и оде а госпа Вида диже телефонску слушалицу и позва Један број. — Ало, Мицкош, Је си ли ти? Овде Вида. Дођи сутра код мене, позвала сам Анђу и Дики: Шта кажеш? немаш шта да обучеш. То није нимало важно бикемо само нас четири. Мало покерице. Чак ни онај мој буздован неће да дође (Буздованом је од милоште називала Перу инжињора, који Јој Је био домаћи пријатељ). Када је завршила оваЈ важан посао, она седо за сто и поче да лакира нокте. Одједном се сети нешто

п а опет дохвати телефон. — Јесте ли вм господинв старешина. Овде Је Вида. Да, да, Вида ВаралиК Шта Је било са оном поквареницом. Дала сам Јој три хаљине, дошла гола и боса а сада побеснвла и не*е да ради. Мора да ми »оати ону плачу хаљину... Шта, нема законске гЛздлоге? Добро, добро господине ићи ку ја код вишо власти. Дала сам поклон, а сада га тражим натраг. То је моје право. Шта?... Нв могу да узмем моју ствар? Па то је страшно...! Посла тих речи зал^пи слушалицу, и поче да бесни: — Ето, дошло Је време да свака бараба има поаво а ми госпола не. Ленштина и смрдибуба, довлачила ми којечога у кућу и сад мора да јо| дам целу плату и да ми одчвсе оне три хаљине које сам могла ца дам циганима за пил^ће. Баш не вреди имати срца за сиротињу... У томв се отворишв врата и у собу уђе Пера, звани »Пера Ваиора«, коме Је главни посао да теши богате жене. — Сервус злато! Извадио сам карту за биоскоп. Хоћемо ли да иде.«о...

— Баш си добро урадио — расположи се госпа Вмда. Иначе сам љута к*о рис. — Ко )е смво да наљути моју пауницу? — тепао |в П(?ра док со Вида топила од милинв. — Море због оне дево|чуреЈ Сад ћу да се споемим а ти дотлв нешго читај.л Вида изађе а Пера прошапта: — Вала баш ми Је досадио оваЈ крокодил. Апи морам да Јој продам још онаЈ солитер. Збиља лепо парче... После тога узе новинв и поче да чита, зевајући при томе. Тра;ало ја до?пнх сат и по док се госпа Вида спремила и удесила а оида су њих двоје, нежно као взреници, отишпи у биоскоп. А још исто вече је госпа Вида код госпа Беле на вечепи опот грмела против беса и неосетљивости људи према сиротињи. Пг>и томо Је убедљиво говорила како је она своЈу служавку, ииачв избоглицу, обукла од главе до потв и држи јв као своЈе рођено лето... Док Је она ово причала остале су се гошће подругљиво смешкало јер оио со све добро познају...

— Господине Сутерланв, на моју ввлику жалост, добио сам наређење од нашо љупке царице, ко!е мо |в згрануло... Какво ств дело учинили, тв сте изазвали толики гњев Њоног Воличанства? Ја? — зграну со Сутерлан... Господине, |а зном то мање од вас... Али, какво Је то наређење? — Немам смелости да ■ам га уопште кажем!... — Да нисам изгубио царичино поверење?... — Када би било само то не би ми било оволико тешко, |ер би цапичино поверење опет добили... — Да нисам осуђен на изгнанство?... — То би било заиста неприЈатно, али са вашим богатством добоо би св снашли у свакоЈ звмљи. — Значи треба да мв водите у тамницу? — Из тамнице ее можв побећи, ранијв или доцниЈе_ — Нећвтв мв »аљда шибати Кнутом??? — То Је казиа свиоопа, али се од ње не умирв... — Разумео сам! МоЈ живот |в нвсуми>и«о у опасиости. Али ми бао рецитв казну, Јер мв ова неизвосност теже мучи и од саме смпти. — Па добро, господимв, рвче нвјзад Рељев, ичоица Је наредила да вас балсамуЈем. — Штаааа??? — узвикну Сут^гапан потпуно изван себе од запоеп^шћења. Да ме балсамујете!? Јесте ли изгубили памет? Или |е Њено Величанство померило памећу?... Да сто били у нормалчом стању, но би примили нарећење, а да нв истакнете владарки њеиу свирвпост и варварство! — Нажалост, драги приЈвтсљу! Још увек чујем њена послвдњв рвчи у ушима: пУпамтите, да )в ваша дужност да увек извршујвто, у сваком тренутку

без примедбе, свв оис а вам ја наредим«. — Суторлан замоли 1 >■ љева, да му дозволи » напише једно писмо цс •» ци. Рељев пристадв ча1 « да га преда. Али, умес.з у двор, огишао је код претседника вледе и испри чао му целу ствар. Прст-. седник Јо помислио да јз Рељев заиста полудес .. Одмах јо ззтражио ауднЈенцију код царицв и б>-о Је одмах примљон. Кад је царици исприч.о разлог своје аудијенцијо, она јо изненађоно узвикнула: — Рељев јо заиста полудео! Одмах п/стите у слободу мога јадног банкара! Претседник Јо изашао, из вршио наређење и, вративши се натраг, затекао ја царицу у изванредном расположењу. — Ха, ха... сада мм |е јасан трагичан и смошан неспоразум... Синоћ ми је угинупо моје омиљено кученце. Њега ми је дао на поклон баш Сутерлан. Због тога сам кучонцету дала у шали име Сутврлан! Сад мо разумете?... Када сам наредила Рељеву да балсамује Сутерлана, мислила сам на кученце... Видела сам Рељева збуњена и ноодлучног, али сам помислила, да он сматра тај посао за понижавајуКи и за увреду... Због тога сам га оштро изгрдила, марвдивши му да без приговора изврши оно што сам му иаредила... Јадни Сутерлан! ж Нека гледа своЈа посла НастоЈни* ку^в: — ГеЛспо(ја коЈа станујо изнод »ас жали се да ноку сувише јако рчете!... Кирајџија: — Рецитв гч њој да |в пристојнијо и боље да спава него да прислушкујо шта радо н>ени суседи.

ВаЈннше трвмене клвге п»вег издека дсбкКсго у комппету од 10 књига и свега Д И Н А Р А 470.(Поштанскв трошковв и трошкове око паковања сноси предузеКе) Дмн. 1. Илустровани алманах српскв омладт<в 2С.2. Приручник за кафанске стратеге — 50.3 Репсртер Икс добија налог — — 40.4. Западна хемисфера — — — — 100?40.— 5060.— 20.40,— 50.—

5. Јонријин Зис 6. 1'ражи се непријатељ —; — — 7. Бгда у — изобиљу — — — 8. Свкрет сервес — — — — 9. Ила кулиса Белв ку^в — — — 10. Јунаци под заставом сунца — — —

Све ове кљиге можете добити и поЈединачно. „Просветна заједница" а. д. Београд, Косовска 39/111 — Теп. 24-622 и 25-631