Bodljikavo prase

ча.

Звездми: Што св чудиш. Имвш тзко лвоо имв па т® »ато муж развучо да виднш све звездо на небу. БолекивоЈ: Ниси ти крива што си таква па стално попуштош. Таква ти јв природа. Уосталом то^раде и друге жене које нису боаеКиве. Распуштеници: На смромашног човека и мрав диже ногу а распуштеницу и врапци оговарају. Тако јк Бог уд^:ио од како јв свви и века. Зорици: Када нвма кр&ка добро је намазати лице са сланином и тако преспавати а ујутру св умити са топлом водом. Боркм: Против опада«.а косе најбољ-и је ле* ошишати св и то до главе. А то је згодно јер тако избегнеш прилику да тв други ошиша. Кици: Узми сто фама глицерина и сок од једног лимуна па тиме мажи рукв в ако то немаш ти трљај руке снегом док нв поцрвене па онда их опери кладном водом и добро обриши. » Сидн: Она), ко вас прв* уЈутру сретне на Сретењо биКе ваш суђеник, само пазите да не наиђето на иоког ожен»еног.

ХОЏА И АЛАХОВ СИН У понок неко непознато лицо закуца на врата хоџиног стана. — Шта желиш? — утгита га хоџа. — Да прено^им, одговори непознати. — Ко си тиТ — Сиромашаи. Алахот от. Хоџа узе феи>ер, изиђв ив улицу и позва непознвтог да пођв с њим. Кадв су стигли пред џвмију, хоџа му роче: — Ово је куЧ« твог оца. Лаку нок.

РАЗГОВОРИ У ВОЛТ -СТРИТУ

Птггвлв Цраогорпа: Како то без оушке идет у ОоЈ? — Кад се. ако Бог да, возтим из боја, да не носем в души.чпско оружје. Пнтао рПииорап Црногорца: Јест жи ход вас скуес кућне кирије? — Свак кох нас ииа своју кућу. а шаша кад је, добра је. п Пштажш Црногорпа: Мвлујете жи вг ваше жене. сао чн наше? — Ми се за друго не женимо. иего да иас жеде слушају и да иам ђецу рађају. П Пхтали Црногорку: Погинуше дв оао оба твоја агаа? — Зато сам их и родида. п Питади Црногорпа: Шта ти )е ваздан пунано у гући? — Иикад вишта осим о чукљу пушка а ђе, ђе, вагов кргодс. » Питао поп при исповести Црногорпа: Јеси ли препостио петке и сриједе? — Јесач. духовниче. и векеље. П Иеки странап питао Црпогорпа: Пијете ли ви кафе? — Кад г'е није. ни пар ]е не пије. И Питади Црногорпа при вечери: Зашто се ше пошоли Богу? — Ја иу се нолни кад ништа неман, а кад ичам, захвадим ну. П Пшао Прииорад Црногорџа: Од кагве болести ва највише унирете? — Од пушке и од дубоке староств ШЕГРТСКИ ЈЕЗИК Залазећи за угао, у трку швгрт се судари с једним пролазником. — Пардон! изговори шегрт иедавно научвну реч и локлони се. — Није пардон, него пазм, глупаче! одговори пролазннк. — Пази глупаче! изговорм швгрт м продужм.

Судија: — Оптуженм см да си овомв господину украо часовни« из џепа. Зар нв можеш да се бавиш неким кориснијим послом? Оптужени: — Могао бих да обијам касе, али то ј* много опаснија.

— Одн, дгрлинг, Џснн, мој му>>« сада гоо^рл о рету а ја знам кад госори о своЈнм послозима онда он нсчује и невиди кишта.

ПРОМАШЕН ПОТЕЗ

Два сгудеитв медиции« разговарају у кафани: — Најпре сам добио ан гину, онда трбушнн тифус, па артериосклерозу... Господин који је |седео до суседног стола добаци: — Побогу човече, како ств могли да пребол*пв толике тешкв болестм. — Нисам их ни боловао. То су питанзв, која сам добио иа испиту. Н А ЦЈ А

Једном гросистм: Лело народ вели. Ко хоКе ве^а изгуби и својв из вреКв. Бившем спортисти: Елвгантном човеку Је свеједно: волан од аутомобила или лопата за снег. Све му лепо стоји. Ладолежу: Целог веиа см живео у заветрини па је право да тв мало продрмуса кошава. Пурићу: Узалуд се окрекеш на исток отуда те само хладан ветар биЈе. Чика Слободану: Замосио си питу па си оставио млађима да јв изеду. (едном певачу: Лепо певвш свмо ти глас не ваља. Сараднику мз Ниша: Сачекај са твојим »вицевима« једно две недеље док маао ислразнимо корпу.

1

беликодушни шеик Абдулах разговарао је једног двна са својим дворским мудрацем Мехмедом: — Ти увек даЈеш добре савете, Мехмеде. Кажи ми како бих се уверио који ми јв од мојих дворских саветника искрен? — Проста стввр, рече Мехмед! Одмвх ку ти ре^в, моћни шеиче шта ^вш урадити; слевај једну песму. — Сто|, рече шеик, ти заборављаш да ја нисам песник. — Па у том и Јесте ствар моКни шеиче. Спевај још данас песму, па је прочитај пред својим сАветницима. — Ама, Мехмедо, Ја нисам у читавом животу ниједне песме испевао. — Још боље!.. Кад ту пв_ сму прочиташ пред својмм саветницима, ти ^еш видети како делује. Сутра ку бити код твојих ногу да чујем шта си закључио. Сутрадан ступи мудри Мехмед у шатор шеикоа: — Јеси ли послушао моЈ савет, моћни шеиче? — Дабоме да јссам! — Па шта св догодило, кад си песму прочитао? запита Мехмед. — Чудно! Један завика да Је то извесно дуго тражена песма великог песника Абу-еЈмина. Други рвче да сам Ја ново с|а)но сунцв песништаа. Треки ме замоли да смв одрозати

комадиК мог кафтана зв успомену кад је чуо ову величанствену пеому први пут... Један рече да сам по стао бесмртан овом песмом. Укрлтко сви се одушевише мојом песмом и језиком. — А стари Абдуседам? запита Мехмед полагано. — Он је читаво време климао главом. — Хаха! Па шта ти из тога закључујеш, мо^ни шеиче? запита Мехмед. — Шта бих закључио? зачуди се шеик. Закључу|ем што и сви пеметни људи: да сам заиста велики песник, што ни сам нисам знао. Мехмед св наклони до земље, залали свој чибук и заКута. Мехмед |в заиста био прави мудрац.

ЗДР И ТОГА ИМА Стара госпођа прича сво јој пријатељици о сре^и својо к^ери, коЈа се пре кротког времена удала. — И помисли само, завршава она, веК су пола годинв супрузи, а још са никако нису посвађали! — Нијв могу+.в1 намрштила се пријатељица. А ко Јо крив за то? Жена: — Наш Стевица све аишо личи на тебе! Муж: — А шта јв то опвт урадио?

ШШ)

— Сањао сам да смо ја, ти и твоја жена били у шуми. Наједанпут је однекуд н^ишао медвед и напао твоЈу жену. Разуме се, животиња је била јача. — А која?

ХЛНС МОЗЕР КАО ЛЕКАР Ханс Мозер прича једнога јутра у студију: — Помислите, ноћас звони телефон у мом стану.. Погрешна веза, мисл^о сам јер сви знају да ја не волим да ме узнемиравајуИ, рлзуме се, чујем једа-н женски глас: »Господине докторе, молим вас, дођите одмах к нама, овде је знате, госпођа Шулце, мој муж има ужасну температуру...« »Колико«; питам ја »Мислим 48«, одговара непозната госпођа Шулца. »Е, онда ја ту нисам потребан, преузимам улогу лекара, него позовите пожарну ко-маиду...« »Али господи«е докторе.:.« госпођа Шупце се чуди... Тек тада сам рекао ко је на телефону. Г СРЕЋА Г: РЕЛАТИВАН ( ПОЈАМ У Пре више гадина вратио се Тео Линген из Африке, где је провео неколико неделга на одмору. -т- Драги Тео, среће га Једном приликом једа« при јатељ, ти си био у Африци... — Да, био сам... — Чуо сам да си учество вао у лововима... — Наоавно, човече... — Па? Јеси ли имао сре>ће? — Како да не! Нисам маишго ни на једнога лава, одговор^о је сасвим озбиљио Тео-Линген. ВАЈТ ХАРЛАН ЈЕ РАСЕЈАН Чувени режисер ВаЈт Харлан јако јв запослен режијом и припремама разних филмова. Једнога јутра полази послужитељ и каже: — Секретаријат јавља: лобио је обавештење од Карла Радаца да данас неће доћи,на сниАлање... Мора да чува постељу... — Благи боже, почешао се Валт Харлан по потиљ ку, заиста чудно... Комв треба његова постеља?.. ХАНЕЛСРЕ 1МРОТ КАО УЧЕНИЧА Кад је Ханелоре Шрот била мала девојчица, једном је приликом у школи морала да прича о Нибелунзима. Све је ишло лепо чок Ханелоре није стигла цо Сигфрида... — А Сигфрид, причала : е она, имао је на телу једно тајно место које је знала само његова жена...

— Има ли човек, који се

ПРИПРЕМИО СЕ

Први ловац: — И ти вемени у шесдесетим годи- рујеш да 1\емо данас уло нама, дете? вити нешто? — Кађ-када. Други ловац: — Не бри— А ако се ожени од се- ни _ пријатељу. За сваки дамдесет? случај имам у торби зеца — Увек! и фазана. П 0 С Л 0 В И Ц Б

Збори право, сједи ђе ти лраго. ♦> Ко дијелио а плакао, не веселио се. Ко за жену ни.је, тога жена бије. ♦:♦ Ко злима прашта — добрима шкоди. .> Коме вашар капу купује, он а| гологлав ндо, ❖ Од ћута1ћа глава не бол >и. ♦:♦ Више веруј о<шма. него ушима. ♦:♦ Потајни угљен на.јтеже ожеже. ❖ С ким си доподне. онакав од подне. ♦ Жене су да зборе — а људн д« тмор«.

/