Bodljikavo prase
■
■
БОДЉИКАВО ПРЛСЕ
ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ОНИ СУ СЕ СПОРАЗУМЕЛИ ПИРКУС „САВЕЗНИЦИ" А. Д. То није фер
/ Преиа извештају агенције Рој;гер претставник емигрантске владе у Каиру, Шубашић, који ужива необично поверење српског народа, и Броз-Тито, опрој бани пријатељ Срба — споразумели су се. И један и други били су за тезу да Срби морају Јећи на руду. У заједничкој нзјави коју су далп савезничкој штампи ова два Аргентина покварила владање „Њујорк пост" заатупа идеју %а Аргентину треба казнити због њепог држања „које прети да угрози мир аиеричке хемисфере". Лист предлаже да се зато 'Аргентина примерно казни Не Зна се да ли ће јој бити удареве пацке или ће мораЛ да клечи па кукурузу.
Излишна жеља — Кажи ми Данице. када би ти сада пала из чамца у Сав-у, па да те ја спасем — да ли би се онда удала за мене? — Не разумем те. Владо, зашто толико компликација. Зар је потребно да падам у Саву? ж ДАРЕЖЉИВОСТ &
србољуба изјавили су да су срећ ни што су се најзад нашли на истој линији. Ради се о томе, кажу, да Тито настави свој досадашњи рад на усрећењу српског народа, и да се Шубашић заузме за како дневни тако и ноћни ослободилачки рад савезничке авијацнје — и онда се треба надати да ће у догледно време бити српски проблем ликвидиран, тј. да ће Срби бити ликвидирани. Америчке лиферације Европи Г. Кордел Хал одржао је пред Конгресом говор у коме је истакао да ће Сједињене Државе после рата лиферовати европским земљама велике количпне разноврсне робе. — Ми и сада помажемо привредно Европу у границама могућности — река оје г. Хал. Засада само шаљемо ваздушним путем тепихе. Зедна изјава Одговарајући на једно питање у енглеском парламенту помоћник министра спољних послова Велике Британије изјавио је: „Ми и сувише добро познајемо Србе да бисмо били против н»их. Може неко од вас господо из чињенице што ми све чешће бом бардујемо српске градове извести погрешан закључак да ми мрзимо Србе. Напротив, то је један јуначки народ који ужива ааше неподељене симпатије. Ми у ствари не бомбардујемо Србе, већ њихове зграде, а није наша кривица, ако српске жене и деца седе по цео дан по кућама." Кажу да се и Доњи и. Горњи дом сагласио са овом необично интелигентном изјавом.
Стаљин: Ајде, Шубашићу, од садашњи глумци растсраше нам
игра| добро ову улогу... сву публику.
Ови до-
ОРАО И А5ИОН
— Извините, господине, али то су 2 динара. — Не мари. Ја никада не дајем мање.
0а петичаре Српског
из
Можо ли да се каже: »Немојте ме звати преко телефона г. Јанковића, пошто је исти покварен«; »Признаница иа сто динара, коју је суму примило Друштво за заштиту девојака од г. Боже Божића«; »Миле је бацио око на Ружу и камен на њеног обожаваоца ЈоЦУ- I Телеће ноге Послала Марију њена госпођа ■асапину да види да ли има теле^ће ноге. — Но? пита је госпођа, има ли телеће ноге? На што Марија одговори: — Милостива, нисам могла да •идим, имао је чизме на ногама. Код зубног ленара — Шта, сада кад сам вам зуб кзвадио, кажете да немате пара. — Богме немам, а ви ако вам е® не допада вратите зуб на своЈе место. — То не могу да урадим, али »*огу бар мирно да вам признам дл сам забуном извадио здраа »уб.
Уплашила се — Драга женица, осигурао сам свој живот на сто хиљада динара. — О, то ми је мило! Овако сам непрестано страховала да ти се, не дај Боже, не догоди каква иесрећа. Код сликара
— Још еамо тзла часа немојте ее мрдати и тада ће сликл бити готова, < Незгодан ресторан — У овај ресторан више никада нећу ући. Кад сам последњи пут био. неки заменио је са мном капут. — Па шта вам је газда крив аа то? — Свакако да није, али се бо1им да ие сретием оног госта.
Ругао се авион орлу: — Тебе називају краљем ваз• духа. Међутим, ја се пењем у веће висине и детим брже него т в. ж БАЛЗАКОВА КЊИГА У КАСАРНСКОМ КРУГУ Обилазећи касарну дежурни на редник наиће на једног ћака-редова како иза једне гомиле дрва чита неку књигу. Пошто је читање књига у касарни било строго забрањено. наредник је одмах забележио име и презиме ћакаредова. — А чија је то књига? — улита наредник V намери да целу ствар изведе на чистину. — Балзакова. господине наредниче! — одговџри уплашено ћак. Наредник опет записа нешто, па онда рече строго: — И ти и Балзак сутра на рапорт! Није потребно — Реците ми. ако се један члан клуба нежења ожени. мора ли он свом удружењу да плати неку казну? — То ни.је потребно, ои је већ довољно кажњен! ОЗБИЉНЕ НАМЕРЕ — Је ли ти. господин с којим си целу ноћ играла, говорио шта о својим намерама? — Да, мама. — А шта је рекао? — Да се неће оженити!
Власник и издавач: »Просветна заједницаа в. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: ШтампариЈа »Луча«, Кр. НатолиЈв бр. 100. Тел.] 21-772.
— Истина је — одговорио орао — али ја уништавам туђе животе само ради одржавања свог живота. Кад сам гладан, пикирам на какво јагње или кокошку. А ти рушиш и убијаш, непотребно ,јер се храниш само бензином. Онда, нека ти је на част твоја висина и брзина.
Употреба ракетних авиона без посаде против војних објеката у Енглеској, од стране немачке оружане снле, изазвала је запре. пашћење у савезничкој врховио] команди. У Једном интервју-у овлашћени претставник савезничке врховне команде изјавио је: То од Немаца није ни мало фер. Ми таман убедисмо енглески народ да Луфт-вафе више не постоји, а они се јавише сад сз овим својим аветињским авионима и побркаше нам рачуне. То је нечувено. Жалнћемо се Међу« народном црвеном крсту. ^ НОВ ЗАКОН О ШТАМПИ У ЕНГЛЕСКОЈ Објављен је нов закон о штам пи. Први члан тога закона гласи: „Штампа је потпуно слобг^ на". Други члан гласи: „Све I 1 се напише. подлеже војној, по чцијској и судској цензури. 0< 4 тога тражиће се сагласност Д < нинг стрита и Интелиџенс с^рл. виса. I
Л=>убителзи старина И поред сталних опомена, при* мећено је да неки београђани па цвну сопственог живота почињу, да праве колекцију туђих ствар^ нађених на рушевинама и налуч штеним становима. Ови л>уди прич чају да би им посао још боље ишао кад не би било полиј ције која нема ни најмање ра-: зумевања за ову најновиЈу страсф неких грађана. ж Воли ред — Како си задовољан чиноввв ком којег сам ти препоручио?, : — Врло сам задовољан. Одмах! сам код њега запазио једну до« бру страну, а то је, воли ред, Данас му оставим на сто акт, 4 после три недеље наћићу га на( истом месту. I
Како је почела инвазија
— Генерал АЈзенхауер дао Је знак за почетак инвазмЈе. ;
.11'Ш I