Bogoslovlje

свештенства у његовим конвокацијама. 1 Једна клаузула закона о супрематнји објављује да се одлуке парламента о црквеним предметима не моту уврститп у ред јереси, заблуа, шизми или шпзматичкпх мишљења. На тај начин je парламенту признато сувише широко право доношења црквеног законодавства, што je он и практпковао за време династије Тјудора. Чак je парламенат себи допустпо п право дефинисања црквеног учења, алп je то право изрично доведено у зависностод прпстанка свештенства. Јелнсавета je ту клаузулу марљиво чувала од злоупотребе. 2 Истовремено je овим законом отављен на снагу ранији закон о потчињењу свештенства (од 1532 и 1534 г.). 3 На тај начин су офлуке Конвокације могле иматн извршну силу ј едино са пристанком круне, којој je изрично задржано право вета. 4 Овај закон je још савршено одбијао сваки компромис са ма каквом врстом иностране власти или силе, која у Велико] Британијп има да се за увек »потпуно искорени«. Он je прописао специјалну заклетву, коју су морали подожитп сви црквени службеници, као и световна лица кој a имају од државе плату или новчану помоћ. Одбијање заклетве се имало кажњавати конфискацијом имовине и смрћу. Дакле, верска нетрпељивост у циљу постизања црквене једнообразности била je карактеристика овога као и готово свих осталих Јелисаветиних закона и наређења. У међувремену je већ била припремљена нова редакција друге Едвардове Књиге Општих Молитава са извесним магьим пзменама, 5 које je извршио један одбор, наименован у »На-

1 О конвокацији као црквеном представнпштву види моју студи ј у »Хуманизам као претеча англиканске реформадије«, Б о г о сл о вљ е, год. 11, св. 1, стр. 29, прим. 3. Опшмрније о пореклу и саставу конвокације у Ollard and Crosse, Diс t. Engl. Sh ur ch Hist. pp. 140 —148.

2 Види један извод из Commons’ Journals (p. 97) од 22 маја 1572 г. у Prothers, op. cit, p. 120 и једно краљичино извешће Доњем Дому од 27 фебр. 1593 г. (Dr. Ewes’’ Journals, p. 478), ibid. pp. 125, 126. Протеро числи да je Јелисавета штитила право приставка свештенства »вероватно у циљу одржања свога сопствеиог утицаја«. — ibid. XXXIV.

3 Види тај закон у Gee and Hardy, Documments, p. 195.

4 Види »The King’s Licenceto Convocation«, April 1604. Prothero op. cit. p. 417.

5 Procter and Frere, op, cit. p. 99

Капвшшзам у Англнканској Реформацији