Bogoslovlje
йену врст.у узурпације, већ као васпостављање старе јурисдикције енглеских владалаца п као ослобођење нације од »узурлацдја туђпнскпх власти«. Он je вратио на снагу све антппапске законе из доба Хенриха VIII и истовремено суспендовао целокупно реакционарно законодавство краљице Марије. Прећутно je опустио из краљевске титуле део о кра.ъевском главарству у Англиканској Црквп (The Suprême Head) 1 II све законе, који -су Хенриху VIII признавали готово неку врсту комбпноване власти Папе и Васељенског Сабора. 2 Круни повраћена црквена власт je ограничена неодређеним објашненем да она укључује она права, која су »до сада законпто вршена, пли се могу вршптп«. Власт круне у Цркви je била изменена »за визптацпју црквенпх добара и лица, за измену, поредак и поправљање истих, и за све врете заблуда, јересп, шизмп, злоупотреба, преступа, немарности и неправплностп«. 3 Тумачећп овакву своју врховну власт у Цркви, Јелпсавета je порицала : а) да она значима какву новину и б) да носиоци круне могу пмати моћ и право богослужена у Црквп. Оваква .стилнзација краљевске власти у Црквп je имала за цил> да неокргьеи суверенитет круне над свпма њеним поданицима обезбеди како од црквене тако п од световне власти сваке пностране силе. 4 Ова власт круне може се, по одредбама тога пстог закона, делегпратп поверенпцпма (commissioners), алп са ограничением да они једно учење могу дефпипсатп и огласптп за јерес само ако je оно пзрпчно оглашено као јерес »ауторптетом каионскпх книга Св. Писма, или прва четири Васељенска Сабора, пли ма којпм од них, пли ма којим другим Васељенскпм Сабором, кбји je то jepecjy дефпнисао на основу пзрпчннх и јасннх речи канонекпх книга Св. Писма«, пли таква учена која би као јерес објавно Впсоки Парламентарии Суд »ca присланном
1 Џуел je ппсдо Бупингеру у Цирих (22 маја 1559) : »Краљнца нпје иољиа да Je било усмено било писмено иазивају главой Ангпиканбке Цркве· Јер она озбнљио тврдп да ова част прнпада једино Христу п не може прнпадати ни једном људском бпћу«. Zurich Leiters, Ρ· 33.
2 То су 32 Henry VIII 26 н 34, 35 Henry VIII l. Вида G. W. Brothers, op. eit., Introd. XXXI.
3 Вндп Gee and Hardy, op. cit. p. 447. 4 Вндн Injunc t i ο n s, ibid, pp. 438, 439.
10
Богослов.ъе