Bogoslovlje

sadržaja (345). »Izvansvijesno opstojanje ne upoznajemo po subjektivnoj nužnosti već po objektivnoj . očevidnosti. t. j. po sudu koji se neposredno oslanja na pereipiranje« (342). »Da realnost postane doista realna, a ne samo pomišljena, mora nam biti poznata neposredno, bez ikojeg misaonog procesa« (347). Ми смо »neposredno (a ne samo diskurzivno) sigurni za egzistenciju izvanjskog svijeta« (431). У одељку 104. »Kritička održivost umjerenog realizma« писац критпчки расправља о аргументима »strogih realista proti umjerenom realizmu« (360). Најумеренпјп реалпсти не кажу »da opaženi predmeti ovise samo о subjektivnim uvjetima .. . već ... tаk о d e г о objektivnim uvjetima« (363). Међу заступницима најумеренијег реализма »koji i za primarne kvalitete tvrdi da egzistiraju a parte rei samo causaliter« (348) помиње ce и P. Бошковпћ (356). »Prirodne znanosti oslanjaju se na zbiljske činjenice koje о našem mišljenju imadn neovisnu realnost« (382). »Znanstvena spoznaja (kod realnih znanosti) ide za tim da pronadje one realne relacije u kojima je fimdirana zakonska nužnost sintetičkih (egzistencijainih) relacija medju empiričkim predmetima« (432 и д.). A већ нам je раније, излажући сколастичко учење, рекао аутор да »метафизичном апстракцијом« »upoznaje razum samu narav stvari bez ikojih individualnih i osjetnih obilježja« (405). На крају последњег одсека разлаже ce разлика пзмеђу психолошке и логичке апстракцпје. A апстракција ce уопште сматра као веома важан фактор сазнања. Последња два чланка трећег одсека су нарочито важни. То су: »Kategorijska spoznaja i mognćnost metafizike« (cl. 4., стр. 432) и »Problem kauzalnosti« (čl. 5. стр. 439). »Možemo li spoznati takove predmete kojih ne nalazimo n iskustvu ?« (4 Зо). »To je upravo zadaća metafizike da pomoću kategorija istražnje n empiričkom svijetu one osnove iz kojih se doumljuje metempirički bitak« (436). Што ce тиче појма каузалности, ои »logički omogućuje zakonsku shvatljivost realnog svijeta i prelaz u metafizički svijet« (434). Појам узрока, т. j. појам »bića koje svojim djelovanjem daje stvarima bivstvovanje« (440). »nastaje neposrednom арstrakcijom« (441). »Očito je da se transcendentni pojmovi osnivaju na empiričkim pojmovima« (438). »Općenitost kauzalnog

Богословље