Bogoslovlje

načela slijedi iz njegove angjitičnosti odnosno nužnosti. . . Ono nopće nije ograničeno samo na pojavni svijet već imade t г a n sce nd ent n u vrijadnost, jer se psniva na principu protuslovlja, odnosno na pojmu bitka kao takovog« (446). У додатку »Problem kaüzalnosti« (475 —488) разматра аутор критички нарочито назоре кардинала Мерсије и проф. Гајзера. Ту se пстиче да (problem о vrijednosti (spoznajnoj osnovanosti) kauzalnog principa dobiva za filozofiju svoje značenje naročito stoga јег je upravo kauzalni princip naš provodič na putevima koji nas privode k spoznaji Božje ekzistencije. Ne samo, nego pojam uzročnosti služi i za upoznavanje n a г a v i Božje (482). У борби између психологизма и формализма аутор заузима извесно посредничко становиште. То je становиште »емпиричког гштелектуализма« (533). Ноетичким проблемима, т. ј. питавыша сазнања не може се бавити »bez poznavanja e mpirijske psihologije, barem u onom njezinom dijelu, gdje analizira spoznajnu svijest« (513). Дакле ноетици мора да »p re t h оd i psihološka панка о samom spoznanju« (525). Теорија сиознаје ce »nadovezuje na empirijsku psihologiju« (527 и д. 538), односно полази од психологије (530). Треба »najprije psihološki . . . upoznati razne načine spoznajnog doživlavanja« (535). »Noetika pretpostavlja psihološku analizu« (540). »All je u tome razlika što psiholog gleda na saznavanje koliko je usvijesno zbivanje ... a spoznajni teoretik uzima spoznanje s obzirom na njegov cilj. . . Dok psiholog analitički istražuje sve psihičke pojave, spoznajni će teoretik otuda samo sintetički (sumarno) i deskriptivno iznijeti fakat saznavanja (u njegovoj cjelini), a zatim će (česa psiholog ne ein i) posebice razmotriti predmet znanja uopće« (539). Велики Дод атак на крају књиге, који смо већ горе поменули, садржи осам расправа. То je, прво, један »nacrt referata na I internacionalnom tomističkom kongresu u Rimu« о ноетичким проблемима, De problem et um noetioorum positione et solutione. Ту ce укратко излаже задатак и предмет ноетике: objectum materiale Noetices, objectum formale, problema de cognitionis v a 1 о re, quaestio de criterio, de idearum objectivitate и, најзад, de cognitionis reali ta t e (449 —453).

61

Одене и приказп