Bogoslovlje

dend, Heilbringer für leibliche und sittliche Schäden. _ 11. Weniger treten hervor Hermes, der Götterbote .. .« 1 Рождественски , II 375 —386 »M-вето обиташя умершихъ по еврейски называется словомъ шео л ъ адъ или преисподняя. (прескочена 2 реда) Оно им-ветъ значеше конкретнаго образа, подъ которымъ въ ветхомъ Зав-вт-в представляется темная, нев-вдомая и непроницаемая область посмертнаго бьтя челов-вка. (прескочена 4 реда) Преисподняя чаще всего представляется въ ветхозаветныхъ писашяхъ подъ впдомъ »страны мрака и твнп смертной«, помвщающейся въ глубинв земли. (прескочено 5 страна) Обитатели преисподней . . . вообще лпшенны полной жизни. Обпчное cocTOHiiie пребывающихъ въ преисподней повсюду изображается въ ветхомъ Заввт-в, какъ состоите могильной тишини и глубокаго безмолвия, (прескочено 12 редака) Преисподняя называется иоетому »страною забвения«, обитатели которой забываютъ не только своихъ ближнихъ, оставшихся па земл-в, но и самого Бога«.

Г. Парента. 402 . Место у ком стануј у покојницп, називље се шеолом, адом, преисподњом или без даном 1 . . . Старозаветно учење о животу душе после смрти тела није допета потпуно утешно. Душе се налазе у стању непотпуног живота, који оне проводе у тишпни и дубоком ћутању. Страна у којој живе, страна je заборава. Душе заборављају донекле не само своје ближње који су на земљи, него делимпце и самог Бога.«

1 То место означава тамну, непознату и непроннцљшзу облает посмртног човекова живљења. Представља се као тама, као страна мрака π смртне сени, као најдоња јама, као бездана у дубина земље.«

Друга и трећа алинеја текста Рожд. Апологетике стављене су у Апологетици г. Пареите као подтекст.

72

Богословље