Bogoslovlje

настати тек започињањем мушкарачке власти, која je одузела жени слободно располагайте са својом личношћу. 1 ) Дакле, и само гледиште на рслигиозну проституцију je веома различно. Опћенито се узима да je вавилонска Иштар идентична са западно семитском Астартом, (Ашером) а ) a њеном су култу Јевреји подлегли брзо иза усељења у Ханаан (Суд. 2, 13. 3; 7. 6, 25—30. 10, 1. I. сам 7, 3. 12, 10. I. цар. 14, 15-23, 15, 3. 16, 33. 18, 19. 11. цар 7, 10. Испор. и Излаз. 34, 14. Поновљ. закони 7, 5. 12, 3. 16, 21.). Посебно je питање, при томе, да ли je идеја позајмљена из Вавилона или je заједничка свича Семитима. 3 ) Али ако се и поштовала Иштар у Вавилону неморалним култом не мора значити да се на тај начин поштовала и у Ханаану. О томе сведоче и различии Иштарини култови у Вавилону и Асирији 4 ) Па да je, чак, било и проституције у култу, то још не може служити за доказ да je то преостатак матријархата, него напротив, да су по среди религиозни мотиви као што сведочи и сам назив. Основна мисаожртве je предавање човеково божанству, непосредно или супституцијом, због тога се врло лагано могло доћи на мисао, да жена послужи божанству на тај начин да своје тело предаје проституции. Отуда je био тако раширен обичај да се девојка пре удаје морала у храму подавати божици; то беше скоро исто као и жртвовање првенаца плодова (воћа ит. д.) 5 ) Због тога je тачно мишљење Ebeihartera (о. с, 50). да се „храмовна проституција у опште не може узимати као доказ матријархалног гледишта, следи да се не може узимати ни за тврђење да je постојао матријархат код Јевреја.“ Осим храмовне проституције наводи Engert (о. с. 12.—16.) још некоје социјално правне разлоге за постојање матријархата код Јевреја. Тако наводи случајеве из Библије где мати даје име детету. Особито да се то спомиње у старијим изворима Библије. Уз то, да нека имена још одају полиандријске

! ) Fr. Hellward; Die menschliche Familie; 355—357.

2 ) H. Winckler п. H. Zimmern, Die Keilinschrilten und das Alte Testament 3 Afl. Berlin 1903 sir. 435 P. Scholz: Götzendienst und Zauberwesen bei den alten Hebräern, Regennsburg 1877 str. 263.

3 ) M, Jastrow jr. Die Religion Assyriens und Babylonens 2 Bde. Giessen .190—1912. str. 81 след.

*) Eberharter o. c. 42.

5 ) Hcllwald, Die menschliche Familie 355 —357.

281

Брак и социјални положа]' жене код Јевреја