Bogoslovlje

односе. И примери да се муж прима у породицу женину, да говоре томе у прилог као и левиратски брак. 1 ) Но, давање имена не може бити јаки до.каз за постојање матријархата. Само име, ипак, не може изражавати социјалноправки одношај. Давање имена, и код Семита имало je, свакако, сврху, да разликује дотичну особу од свих осталих, а и да му припише или означи нека становита свойства (Пост. 25, 28),. али никако, да и означи положа] именодавца. 2 ) Дечја имена бирала су се, по приликама још пре рођења или при рођењу (Пост. 35, 18. 38, 29.) или према осећајима родитеља (Пост. 29, 34. 41, 52. Изл. 2,22. I. сам. 1, 20.), а и породичне или државне прилике деловале су, често, при давању имена (1. сам. 4, 41. Ис. 8,3.). Дете je добијало име, обично, одмах при рођењу, а како je само рађање ствар матере жене, јасно je да je и оно што je следило непосредно иза рођења, давање имена детету, у првом реду ствар матере. Отац није морао присуствовати рађању, дакле ни давању имена. Али ми и.мамо случајева у Библији, који говоре да je и отац давао име детету. Eberharter (о. с. 51.) вели, да се у Библијн споминьу 46 давања имена. Од тога, махи даје име у 28 случајева, а отац у 18. А то je свакако због тога што je новорођенче у сваком погледу ближе матери него ли оиу. 3 ) Али се ипак не моме речи, да je давање имена само право матере, него, свакако, и оца и матере тј. родитеља. То није, дакле, доказ за постојање матријархата међу Јеврејима. Јер, управо, међу некојим бедуинским племенима код којих влада патријархат, обичај je да мати даје име детету, 4 ) док код некојих, код којих важи матријархат, име детету даје отац. 5 ). На тај начин не може име означавати ни полиандријске односе. Не може бити спомена да je и у левиратском браку преостатак матријархата. 6 ) Левиратом се, управо, настоји да се

9 Исп. и Qressmann Н. у Religion in Geschichte und Gegenwart 11. 202 Benzinger, Hebräische Archäologie 3 Alf. Leipzig 1927, 113.

2 ) K. Friedrichs, Etnologischc Studien über Namen und у Ausland LXVI (1893) 546; Eberharter о c. 52.

3 ) Nöldeke: Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gessellschaft, Leipzig 1886 (XV), 150.

4 ) A. Musil, Miszellen zur Bibelforschung; Die Kultur, Wien 1910 [XI] 8.

5 ) Eberharter o. c. 51. Döller o. c. 52. e ) W.estermarck E. Geschichte der mensclichen Ehe. Einzige autorisierte

deutsche Ausgabe aus dem Englischen; übersetzt von L, Kätscher und R. Grazer Jena 1893. 8. XLI; Th. Acheiis, Moderne Völkerkunde, deren Entwicklung und Aufgaben, Stuttgart 1896. 423.

282

Богосдов.ъе