Bogoslovlje

као Урош 111, 1 ) дакле млади Урош као краљ могао je да носи наслов Урош IV, док се још није мислело на царство, у којем je он доцније постао „втори царь.“ 2 ) Најинтересантнија je дугачка и сложена аренга ове повеље. Анализа ове аренге убефује нас, да читава повеља није фалсификат, него један смутен препис оригиналне Душанове повеље из год. 1343.

II

У претходним нашим чланцима ми смо већ нагласили важност аренге (свечаног увода, предговора) у српским повељама. 3 ) Српска аренга ретко садржи само баналне фразе, него je обично у вези са садржином повеље или испо.ъава филозофију права српских владара у вези са њиховим хришћанским, светопогледом. Аренга хрисовуље манастира Св. Петра и Павла на Лиму има следећу садржину. „Сви су цареви и сви обични људи слуге јединог Бога Исуса Христа. Стога су пређашњи господари нашег отачаства, свети родительи и претци Д\шанови, чували веру и зндали цркве да се тамо положе њпхова телеса. И зби се пророчанство Давидово, које гласи; „Господ испуннће жеље оних који се Њега боје“ (Псал. 145, 19). Свете мошти тих српских владара врше чудеса лече болеснике, дају отачаству победу у ратовима. Ово су виделе и наше очи, вели Душаш Сад по вољи Божијој и по молитвама светих мојих родите.ъа и предака постао сам гьихов наследник као краљ земаља Српских, Поморских и Грчких, као праунук с вето г Симеуна (Немање) и првовенчаног краља (монаха Симеона) и као син

’) У Дечанско] повели Стефан Урош трећн (Гласник 2 од: XII, стр. 2,3, 65, 66, 136, 137); у Душановнм пове.ъама Урош тре h и (3 а к. С по м. 407 и 486; Пр ило з и VII, 109.).

2 ) Стеван Урош втори ца р, в. на и: чланак у Богослов љу 11, 285; За к. Сном. 308; у запису г. 1360, Љ. Стојановић, Записи 1, 6р. 69. Писци XIX века, поводећи се за Јулинцем и за сасвим су погрешно називали цара Уроша „Урошем петим“.

s ) X и л,а нд а рс к а повела в. жуп. Стефана, Прилози V (1925), стр 72; О д а б р. С п о м, Предг. И; Повеле цара Уроша, Богослов.ъе II (1927), 284. о аренгм у рашким црквеним повелама в. иецрпне Студи]'е о српској дипломатии и Ст. Станојевића, Гласник 9-Г 1914, стр. 213—228.

286

Богослов.ъе