Bogoslovlje

правинама тог села и са млиновима“. Никаквих других одредаба диспозиција не садржи. 1 ) Пада у очи једна велика дипломатска погрешка: одмах после диспозиције долази датум, који морао би да дође на самом крају повеље. После датума јавља се на необичном месту део диспозиције и санкција, прекинута на последњим речима. Датум (25 октобра г. 1343) одговара титули: „верни и самодрьжавни господинь всехь Срьбьскихь земль и Поморскихь и Грьч’кихь“. Као што je познато, грчке земље спомињу ce у краљевској титули Душановој баш у год. 1343-1345. 2 ) Врло je чудновато што се у истој титули краљ Душан „син светог краља Уроша трећег“ зове „краљ Стефан трећи“. Познато je нама шест случаја кад je имену Стефана Душана додат редовни број: ипак он сђ у тим случајевима зове „краљ Стефан чет в рт и“. 3 ) Вероватно „Стефан трећи“ јавио се погрешком непажљивог преписивача, којему je лако било побркати бројеве у овој повељи, између Уроша трећег и Уроша четвртог. Тешко би било претпоставити да би се титула „Стефан трећи“ налазила већ у оригиналној повељи, да би логофети имали толику слободу у стилизацији владаочеве титуле. 4 ). Титула Урош четврти за младог краља била je досад непозната, ипак je сасвим тачна. Дечански се обично спомиње

] ) Ранији дарови ман Св. Петра и Павла наводе се у повељама Уроша I, Милутнна и Дечанског. (Новаковић, За к. Спом. 593-598). О манастиру Светих Апостола на Лиму в. В. Марковић, Православно монаштво и манастири. Ср. Карл. 1920. стр. 65. Ово je стира задужбина Немањина брата, вел. кнеза хумског Мирослава, још из краја XII века.

2 ) Повеље, наведене у нашем чланку у Прнлозима за књ ижевност, VII 927), стр. 109; исто у запису из Призрена (Љ. Сто ј ановић, Записи I, бр 89) који спада у год. 1343, кад је краљ Душан почео да зида своју задужбину, уп. наше Одоб. Спом. 225.

3 ) у повељи 19 маја 1343 (наши Ода б р. Спом. 125), 18 маја 1345 (Ф л о р и н с к I й, А е о н с к I е акты, 68) и повеља без датума (из год. 1343-1345?) в. на ш чланак у Прилозима VII, стр. 107; у другој Трескавачкој (Глас н и к XI, 137): у повељи јануара 1345 (Флоринскlй, îb. 66; 3а к. Спом. 87,) и у запису горенаведеном; уп. И. Руварац, О имену и називу првога српскога цара, Стражилово, IV <1888), стр. 538.

4 ) Ова погрешка у титули толико je збунила пок. Ст. Нова к ов и h а, да je он у своме екцерпту из ЛЬ. Ковачевића сасвим испустио речи ,крал> Стефан трећи“ и наштампао само речи „Урош четврти“, иако се ове речи никако не односе на Душана. 3 а к. Спом. 598.

285

Кад je Дечански проглашен за свеца

Богословље 19