Bogoslovlje

по примеру светоаочивших краљева. 1 ) Аренга повеље 19 маја 1343 много je краћа него наведена аренга повеље 23 октобра 1343. Ипак у главкоме наглашује исте мисли: завет je српских краљева зидати задужбине „ради помена и задушја“. Аренга повеље 25 октобра најближа je по основној мисли аренги повеље 19 маја исте године. Тиме добија прва повеља пуну веродостојност, јер тешко je замислити овакво подударање, ако би прва повеља била некипознији фалсификат 2 ). По нашел! мишљењу ове хрисовуље праве илузију на исте чињенице, пружају нама одјек Душанова расположена у години 1343, у дванајестој години његове владавине. Koje су то чињенице и одакле ово смерно расположење Душаново ?

111.

Позната je чињеница, којим je путел! млади кра.ъ Стефан дошао на престо. Велбуждски победник осећао се у Зети као прогоњен од оца, бојао се даљег прогонства. 3 ) Побука зетске властеле отворила му je врата очева града Сврчина. После два месеца његов отац умре као полу слепи сужањ у Звечану. Тамна породична трагедија рашчистила je пут сјајном полету нове владавине. Већина извора обеђују Душана да je по његовој наредби био Дечански угушен. Ово говори и Грегора, и копорињски летопис, и Цамблак, и Михаиле 4 ) из Острвице, и народна традиција. Ипак у једном чланку покушавао je Ст. Новаковић да опере љагу са највећег српског владара 5 .) Грегора изгледа му

Повеља ман. Коришком, објављена од нас у Одобр. Споменицима, стр. 125 127 (регест Новако в и h а, 3а к. Спо м. 412) уп. Р. Грујић, Одкопавање Светог Арханђела, Гласннк Скопског Научное Друштва 111 (1928). 243

2 ) Л4ожемо скренуги пажњу и на то што се у аренги јавља цитат из Соломонових Прича: „Мноју царије царствујуг“, типччан за Душанове повеље, уп. наше Законодавство Стефана Душана, стр. 69.

3 ) „Заточень бихь родителемь моимь Уроше.мь вь Зетьску страну·, жали се Душан у својим повељама в. Прилози закњижевност, VII (1927), стр. 109-111.

■*) Тачније било би рећи Константин енн Михаила Константнновнћа, уп. Јиречек, IV, 164 и 199.

5 ) Ст. Новаков иh, Народне традиције и критичка стори ja, Отаџбина V (1880), 372—404.

288

Богословље