Bogoslovlje

жавали природу и небеска тела. 1 ) Отуда и пада y очи монотеистичка линија: Сем— Tapa —Авраам —Исаак —Јаков, којн су кроз Откривење били стубови монотеизма. Од Авраама, управо од његовог одвајања од паганско-идо лопоклоничке околине y Халдеји, монотеизам y Израиљу постаје легитимна религија. Његови наследници, патријарсн Исаак и Јаков, следују његовом примеру живећи одвојено од многобожачких народа Ханаана. Само овим и оваквим превентивним начином религиског живота, чист монотеизам могао ce очувати код Израиља и за време његовог суровог робовања y Египту, да би ce затил! триумфално могао продужитн до Мојсија, Исуса Навина, Судија и пророка. Да допунимо; путем Откривења монотеизам je предат човечанству (од кога ce доцније током историје исчилио политеизам); п>тем Откривења он ce, дакле, и очувао код Израиља, што најбоље доказује његова стална борба протнву политеизма, реакције монотеизма. Да ce монотеизам не би поново сасвим деградирао (као y време Нојево и Авраамово), бнла je потребна редакција једнога релнгиског закона. Отуда појава прао Декалога Десет Божјих Заповести a затим Петокњижја као књижевне целине, y којима ce изразито нстиче монотеизам, тј. акција једног само Бога. Додуше, тај закон није био y потпуности прнмљен од стране Израиља иако су га на то позивали прво сам Мојсије, 2 ) a затнм нарочито пророци; његова потпуна прил!ена пада тек по повратку Израиља из вавилонског ропства. Али ако je и било протеста и реакције противу закона, то не значн да je закон дело познијег доба a с њиме и монотеизам; 3 ) на против, то баш н потврђује његову егзистенцију y дубокој старини. Негативна критика усвојивши теорију еволуције природних наука и узевши je за свој крнгеријум и полазну тачку, применила ју je на исторнју y ипште па и на историју Израиља, тј. на историско излагање најпре Петокњнжја a затим целог Старог Завета. По једнима Ј ) пошто су прво исторнска казн-

’) Fr. Hommei, Der üestirndiest der allen Araber u die Altisraelitische Überlieferung. München 1901.

3 ) Cctiimo ce обожавања златног телета (Изл. 32.).

s ) Lenormant ("Hist. апс. de l'Orient, V, стр. 22) велп за монотеизам да ce удаљио од првобнтннх традмција заведен култом нлололатричким, али филозофско расуђпвање чпак је култивпсане духове поново вратило монензму путем спнкретпзма. На тај начин, дакле, путем прогреса постао je један политеиста поново оно што je некад био тј. монотемста.

*) Впди H. S. Chamberlain Die Grundlage des XIX Jahrhunderts. 1 Hälfte, 5. Λ. München 1901.

Богословље