Bogoslovlje

својом речју констатује постојање и апсолутност једног само Бога, другим речима констатује монотеизам. Зато с правом Pelt вели; „У Израиљу монотеизам je толико исто стар, колико и сам народ“. 1 ) У почетку, значи, била je само једна вера, вера y једног личног Бога и један култ. Зато нам Петокњижје и приказује прву веру као монотеистичку. У другој глави прве књиге сликовито ce представља како један лични Бог упознаје првог човека с његовом економијом стварања, што je и прво сазнање људско о створењу света. Али, по пркородном греху, потомци првих људи удаљаваху ce све више и више од Бога, предајући ce самима себи и природи која их окружаваше. И, услед „умственнаго помрачежч и нравственнаго огруб"ћнlч народовтЛ 2 ) настала je деградација, perpec монотеизма 8 ); наиме дегредацијом монотеизма појавио ce фетишизам, сабеизам, зоотеизам и антропотеизам т. ј. политеизa м, које облике обожавања констатовали су и представници модерне, рационалистичке критике. 4 ) Но, при свем том регресу, монотеизам ce ипак очувао као lux vera да ce напослетку покаже победилац надљудском странпутицом и сујеверјем. Ту слику религиске перипетије од створења света па даље до формирања изабраног народа, његовог пресељења и и затим изласка из Мисира и повратка y Ханаан, лепо нам илуструје књига о којој говоримо. Из ње сазнајемо да ce монотеизам до Ноја одржавао преко „синова Божјих“, a од Ноја преко потомака Семова док, y дубокој старини, под утицајем паганства околних народа нарочито Хамита и сами нису постали идолопоклоници. Од, тако рећи, радикалне пропасти монотеизма код Семита спасава га Аврам својим издвајањем и напуштањем своје земље, свог рода и дома свог оца. Од тог доба настаје борба међу Семитима између присталица праве вере y једног Бога и присталица који су и на даље обо-

V Histoire’de l’Ancien Testament, 7. éd. t. I. Paris 1922, стр. 316.

2 ) A. П. ЛопухинЂ, БиблеАскаа Исторјн при св-ferfe нов"ћИшихЂ изсл-b-дованШ и открнтШ. Томђ I. С. Петерсбургв 1889. стр, 739. Упор. Lenormant, Histoire ancient de l’Orient, t. V, стр. 385.

:l ) Weiss, Apologie d. Christentums, t. 11, 2 A. Freiburg 1890, стр. 219. Schanz, Apolog. d. Christ, t. 11. A. 1, Freiburg 1887, erp. 107; Pesch,. Gott und Götter. Freiburg 1890, стр. 108.

*) Види Meignan, Ane. Testament. De Moise à David. Paris 1896, стр 39, прим. 1.

3

Мојсије и критика