Bogoslovlje

речи нису биле чисто јеврејске, ипак, будући истог корена, биле су с њима сродне. Поред овог, тако рећи, основног образовања, y το време y Египту ce учила арнтметика с геометрнјом 1 ), затим музика с поезијом 2 ), a поред ових још и астрономија 3 ), законодавство, медицина и философија симбола. У исто време Мојсијево при храмовима y Египту постојале су библиотеке (библиотека y Теби имала je 20,000. књига и над улазом имала натпис; „за исцељење душе"; затим библиотека при храму Пта y Мемфису, која je имала медицинске књиге, a y „књизи мртвих“ спомињу ce још библиотеке Озириса и Себе), па и хорови 4 ). Али, као главна наука yτο време y Илиопољу беше теологија, која je првенствено студирала и тумачила свештене књиге египатске религије, коју су предавали жреци великог храма. Одмах овде примећујемо да je народ египатски био идолопоклонички и многобожачки, док, y овој њиховој вишој теолошкој школи, њихови учени жреци долазили су до сазнања о једном Богу тј. до сазнања монотеизма, боље рећи; хенотеизма. Зато Wilkinson вели да су разна божанства y ствари били само „симболичке преставе једног и јединог Бога“ 5 ). Карактеристично je το, што и Филон, јудејски писац почетком првог хришћанског века, мисли да je Мојсије од својих учитеља y Египту учио баш ту философију симбола 6 ). Према изложеном, дакле, y Илиопољу училе су ce светске и теолошке науке, које су сачињавале „египатску мудрост“, којом ce славио не само древни Египат y времену Мојсија a и пре њега —, већ и y времену Ликурга, Солона, Талеса, Питагоре, Демокрита и Платона, који су из ње, по египатским библиотекама, црпли своја законо-философска знања. Meignan, говорећи о васпитању Мојсијевом y Егиату и о школама египатских жречева које je он посећивао, примећује

0 Египћани ce сматрају као творци арапских бројева.

2 ) По Филону, (De vita Mosis) Мојсије je y Египту учио музику како вокалну тако и инструменталну, што вели, доказује случај да ćy прелаз преко Црвеног Мора прославили Мариам, сестра Мојсијева, са осталнм женама песмом и музнком, после отпеване песме од стране Мојсија са снновима Израиљевим (Упор. Излаека XV,I-19 н 20-21).

s ) У Илиопољу, y времсну Страбона, бнла је опсерваторнја, која je потицала из давнина.

4 ) Лопухинг, Ор. cit., стр. 540.

5 ) Ancient Egyptians, t. 1, стр, 476.

6 ) Op. cif.

20

Богословље