Bogoslovlje
да Мојсије веру y једног Бога није од њих добио већ од своје матере, која га je том вером њихових праотаца запојила, за време његовог боравка и рашћења код ње 1 ). Ово своје тврђење Meignan доказује тиме, што je, вели, египатска вера била упрљана пантеизмом. Зато ce и не верује да je Мојсије икада постао жрец египатски, и ако je он το, no Херемону био постао и добио египатско име „Tisithen“ 2 ), a no Манетону „Osarsith“ 3 ). Сам Јосиф Флавије, који ово наводи, не верује y њихове податке, управо записана предања, и мисли да je још y самом почетку између Мојсија и жречева y Илиопољу настала несугласица и разлаз, због чега ce Мојсије, вели, био више одао изучавању светских наука него теолошких 4 ). Према овоме излази да je Мојсије своја теолошка схватања не само добио од своје матере, већ, остајући с њом y вези и по свом одласку на фараонов двор, он je та своја теолошка схватања усавршавао и учвршћавао вером праотаца Израиља вером патријараха Авраама, Исаака и јакова. Ово донекле потврђује предање да ce Мојсије y Илиопољу увек молио Богу по обичају својих предака 5 ). Зато je он првим речима своје књиге Петокњижја јасно и аподиктички манифестовао догму о једноме Богу, којима je уједно осудио пантеизам и египатски идолопоклонички култ сунца, нагласивши да су небеска видела такође творевине једнога само Бога, Бога Ноја, Авраама и осталих праотаца. Према томе израиљски монотеизам je своје специјалне врсте, те нема никакве везе са монотеистичким спекулацијама религија y Египту или Вавилону. Врло je неумесно, a уз то неисториски и противно психологији народа 0 ) ако сваку религију y старом свету будемо шаблонски подвргли под утицај египатске или вавилонске религије. Ово y толико пре, што дотичне религије нису исконске и, што код њих начињени монотеизам из политеизма, јесте y ствари враћање првобитном монотеизму, који je очуван преко појединих изабраника, a од Авраама преко семитског народа Израиља.
J ) L’ Ancien Testament. De Moise à David, exp. 43.
2 ) Јосиф Флавије, Contra Apionem 1,32.
3 ) Ib. lib. 1,26. 28. 31.
l ) lb. lib. I, 32. 26.
') Ibidem, Antiqu. 11, 90.
u ) J. Hehn, Die biblische und die babylonische Gottesidee. Leipzig 1913' стр. 102—103.
21
Мојсије о критика