Bogoslovlje

филозофију персонифициране, чиме je дата основа за изградњу митологије, односно политеизма 1 Између неба и земље постоји интимна веза; историји неба одговара историја земље. Како свему небеском одговара све земаљско, то и небеским циклусима планетарног система одговарају земаљски циклуси. Ти земаљски циклуси јесу извесни већи периоди времена који се по својим основним карактеристикама међусобно разликују и чине засебне целине и јединства. С тога се они че:то називају: „велика година“, „светска година“ или најчешће: „период света“. Ови периоди су фазе или стадије живота човечанства. Број њихов у веровањима старих културних народа различит je и узиман je у већини случајева према схватању и знању небеске историје и њене примене на земаљску. Грчки лесники митолог Хезиод (850г. пре Хр.), на основу народних предања, тврди да су на земљи пре данашњега рода људског живела још читири. Први род људски живео je сретно и блажено у интимној вези с божанским светом под управом бога Хроноса. Њихов животни век je врло дуго трајао, а по смрти они су постали добри демони. То je з лат ни период после кога je настао с р еб р ни. Тада je живео један нови род људи, чије je детињство трајало 100 година. Али, због отпадништва од богова, њихово зрело доба je било врло кратко. По смрти они су населили подземни свет. Трећи период, туча ни (бакарни), одликовао се једним ратоборним родом људским, чије je оружје било тучано, због чега je и период, у коме су живели, назван тучаним. И ови су изумрли, као што je изумро, односно изгинуо у борбама под Тројом и Тебом, и идући род људи који су названи херојима и полубоговима и који сада живе на „Острвима блажених“ (у Великом океану). Последней период je гвоздей и, у коме живи данашњи род људски. У овоме роду људском влада мрж-

!) Многи религијски историчари, особито после појаве знаменитог дела Fr. Creuzer-a (Symbolik und Mythologie, 3 B-de, 1836-41.) које je из темеља пољуљало онда апсолутно владајуће гледиште у ученом свету гледиште рационалиста на релију уопште, не истављају фетншизам, анимизам или натуризам као зачетак и најстарији облик религије. Тако на пр, Orelli (Allgemeine Religionsgeschichte, 2 В-de. Bonn 1921.) каже да нсторијска наука у најстаријој прошлости религиозне свести (докле je она до сада допрла) наилази на јасну „концентрацију божанскога у надземаљској сфери, на небу". „Ово je“, каже даже Орели, .код настарнјих претстава које смо могли сазнати, један тако прожимајући потез, да je немогуће схва-

284

Богословље