Bogoslovlje

ња и не води се рачуна о сродничким везама. Гвоздени период je период удаљења од богова, период у коме се чине безбројна безакоња и насиља и у коме je човечји век, сразмерно човечјем веку од некада, врло кратак 1 ). Слично Хезиоду говори о овим периодима и римски песник Ови ди ј е 2 ) (од прилике у времену Христова рођења, 43. г. пре Хр. до 17. г. после Хр.). Плутарх (50—120 после Хр.) пак каже да су чувени етруски пророци рачунали осам периода. У вавилонској митологији светски периоди одговарају току козмичко-планетарног система, Кружни ток сунчев je подељен или на два дела (пролаз сунчеве путање кроз козмичке тачке, које означују окрет (враћање) сунца) или на четири (два окрета сунца и две равнодневице). Исто тако и ток месечев има четири промене. Но докле сунце прође кроз све четири козмичке тачке (чинећи једну годину), месец дванајест пута опише свој круг. Овим небеским, великим и малим циклусима (круговима), по касније изграђеној митологији, одговарају земаљски циклуси. Најстарије je веровање Вавилонаца да су људи, од како су створени, па у извесном дужем времену, живели у хармоничном односу према божанству и били тада врло сретни, Тај први период живота људског рода и у вавилонској религији назван je златним, после кога су дошли периоди проклетства и несретног живота људи због безбожнипива и греха. Али, и они ће пр _ћи и златни период биће обновљен. Слично je и у старој персијској религији Заратхустровој: Према теорији о двана-

тити га случај им, него да мора почивати на дубљим основима. Најстарије схватање божанства je по правилу ујединаченије и узвишеније од каснијих претстава. Политеизам, т. ј. вера у гомилу богова који су између себе равноправии, не може се ставити на почетак развића (религије). .. У најстарије познаю нам време, као и доцније, у пркос сейма супротним склоностима, људи показују тежњу да бога (божанство) схвате као једно (јединство) и да његову појаву вежу за оно што се чулном оку као највише показује, за небо.. “ (стр. 460—461.). Слично овоме види и: А. Jeremias, Allgemeine Religionsgeschichte. München 1918, на страни 9; Мах Müller, Einleitung in die vergleichende Religionswissenschaft, II Aufl., стр. 154, 250; и др.

') Εργα και ήμεραι, стих 109—201. (Langenscheidtsche Bibliothek sämtl. griechischen n. römischen Klassiker in neueren deutschen Muster-Uebersetzungen, II B-d; Hesiod, Hauslehren (Werke und Tage), S. 69-73).

2 ) Metamorph. I, 89—162 (Ovids Metamorphosen, übers, von R. Suchier, 1 Theil, I—s Buch, II! Aufl. Stuttgart 1868.).

285

Месијанска идеја код културних народа пре Христа