Bogoslovlje

јест небеских кругова састављена je и историја овог земаљског света. Броју дванајест небеских кругова одговара један велики период oßora света са дванајест мањих који су подељени у 4x3 хиљаде година (12 миленија, тј. 12 000 година). Последњи већи циклус од три миленије (3.000 година) je период ишчекивања спаситеља света. Вера у периоде света први сретни (златни) и последњи несретни (гвоздени), а с њоме у вези и вера у силазак божанскога спаситеља, била je раширена по целоме културном прехришћанском свету. Налазнмо je чак и код оних народа који су у култури далеко заостали или се од тье поступком декаценцијом удаљили. Тако на пр. код народа на крајњем северу Европе (у Скандинавии) и у централној Азије (код Монгола); и они су je несумљиво донели собом из раније своје постојбине, одакле су, као из једног заједничког извора, истекли вероватно сви народи. Углавноме, општа једнодушност влада у свима религијама прехришћанских културних народа: да je први период у животу човечанства био идеала«, да су људи били онда у интимној вези с божгнством (или богови.ма), да су у то благословено време живели у ничим непомућеној срећи и да je затим наступило отпадништво људи од Бога услед греха и, као последица удаљења од Бога, кратак и очајан живот. Но исто тако једнодушно су сви стари народи веровали да овај „гвоздени“, несрећни период неће вечито трајати, него да ће се „златни“, блажени период обновити уз помоћ неке више силе. Особиго пак у времену пред рођењем и појавом Исуса Христа била je ова вера у скори престанак „гвозденог“ и настанак новог „златног“ периода у највећем свои напону. Нема спора да је месијанска идеја, идеја о доласку спасителе света који he створити нов поредак у човечанству и положнти основу за настанак једне нове ере ере бољега живота људи, била код Јевреја најизразитија и чинила основ непоколебљивој вери у будућу изградњу нове везе између неба и земље, новога завета и савеза између Бога и људи. Најстарији старозаветни пророци су наглашавали нарочито религиозно-морални карактер будућега спаситеља света Месије. И доцније, у времену после Давида и Соломона, још увек je био слабије наглашен политички к,рактер ове ндеје. Политично статье Јевреја било je тада незавидно, али je опште уверение пророка било да je оно дошло услед отпадништва од

286

Богословље