Bogoslovlje

песме остварен и столећа поново величанствено почигьу ток поретка. Већ се поново враћа Девојка (Астреја Ј ), и царство Сатурна 2 ) враћа се. Већ један нови род силази са висина неба. Новорођеноме дечку, с којим се на земљином кругу завршава гвоздени а златни период почиње, буди наклоњена, невина Луцино: јер твој Апо л о (Фебус) 8 ) већ преузима власт. Да, тако сјајно доба почеће с тобом, конзуле, Полно; значајни месеци (тренуци) од сада ће настати (излазити). Под тобом, уколико су трагови нашега безакоња још заостали, биће они уништени и свет спашен вечитога страховања. Он ће примите божански живот, посматраће хероје; помешан међу богове, појавиће се и сам код њих и успокојеним светом владаће очинском врлином“. 4 ) У грчко-римском свету, скоро по правилу, везиван je настанак овог новог (златног) доба за појаву једног скоро надземаљског бића, које ће бити и цар и избавитељ света. Интересантно je, да je међу Грцима и Римљанима, а и међу другим народима римске империје, владало уверење несумњиво под утицајем (и на основу) старих пророштава и предања која су онда кружила по целом Истоку да ће ce велики цар и спаситељ света појавити у Јудеји. Знаменита римски писци и историчари из првог века Тацит и Светоније скоро са истим речима потврђују ова народна веровања. Тацит, описујући у својим „Историјама“ л!еђусобне борбе јеврејских вођа у Јерусалиму пред доласком Римљана и њихово измирење, кад су осетили у близини римску војску на челу са

’) Овде реч: „Девојка“ (латински: Virgo) значн; звездано јато, н њоме се циља на богињу Астрсј у, кћер Јупитерову и Тетидину. Она je богиња правде, и живела je на земљи међу .ъудима за време трајања златног периода. По престанку златног периода она je оставила род људски и преселнла се на небо у звездано јато (Virgo).

а ) Сатурн je код Римлана, као и бог Хроно с код Грка, репрезентант најстаријег доба, златног периода у животу човечанства, у коме су луди проводили неисказано блажени живот.

3 ) Аполо, син бога Зевса (Јупнтера), бог je светости. Он разгони мрак, бори се против моралне прлавштине и нечистоће и у овом свету доводи у ред полулани моралнн поредак. Нарочито њему грчко-римска митологија даје месијанску улогу. Интересантно je, да je баш бог Аполо био тај коме je био посвећен онај храм у Куме, у коме био онај на далеко чувени оракул и одакле je она знаменита сибила са својим предсказањима о спаснтелу света.

4 ) 4 Idylle стих 5 - 17. (Langenscheidtsche Bibliothek, Band 76.). Знаменита католички апологет Р. Schanz мисли да je Виргилије ову идилу (еклогу) написао под утицајем, такође чу вене, Еритрејске сибнле (Егуthräa, римска колонија на западној обали Црвенога мора). Еритрејска сибила говори о девојчици, .у којој he бог становатп и којој he се подаритн бесмртна светлост“ (Apologie des Christentums. Freib. in Br., 11. B-d. S. 785.). Поводом прославе двехиљадегодншњице од рођења Виргнлијевог, г, D-r Вес. 4ajкан о в н h, проф. Универзнтета и стручни познавалац ста-

290

Богословље