Bogoslovlje

у времену пред појавом Христовом, да ће Месија сасвим убрзо доћи у сили и слави земаљског цара, који ће „изабрани народ“ (Израиљ) ослободити римског ропства, обновити и превазићи сјајно доба царева Давида и Соломона и од јеврејске државе створити једно велико, светско царство. Али, као што je у почетку речено, не само Јевреји него и остали, многобожачки народи у времену пред Христовим рођењем веровали су у скори долазак божанскога спаситеља света у личности каквог великог и славног владара. Стара пророштва о доласку спаситеља, очувана у предању и светим књигама, тумачена су у том времену и у грчко-римском свету у политичко-религиозном смислу. У чувеним Кумејским сибилским књигама, које je, по предању, Тарквиније Охоли (Tarquinius Superbus, 534—509. г, пре Хр.) купио од једне сибиле (пророчице) из Куме и које су чуване у Риму у Капитолу (храму), док нису у једном пожару за време конзуловања диктатора Суле изгорело, налазила су се пророштва о будућим епохалним променама у животу целога човечанства. По угледу на ове знамсните Сибилине појавиле су се и друге, као замена првих после њихове пропасти, са претсказањима о појави спасителе света, о престанку „гвозденога“ а настанку „златног“ периода у животу човечанства. Чувени римски песник Виргили ј е (рођен 70. г. пре Хр.) знао je и за она стара претсказања, претсказања Сибиле из Куме. И не само да je он о ньима знао, него у својим песмама, познатим под именом: И д и ле, Пастирске песме (Bucolica) или Е к л о г е, претпоставља да их je и шира публика познавала. 1 ) Поводом рођења сина неког конзула (Полно) Виргилије je написао чувену 4. еклогу (идилу) у којој спомиње пророчанство кумејске Сибиле и за које мисли да се сада испуњава: „Већ je крајњи циљ кумејске

’) До душе, ове Сибилине биле су чуване као највећа светиња и, под претњом смртне казне, нико их није смео читати осим свештеника и то само у изванредним приликама. Али, како су њена пророчанства важила као апсолутна, то je и сасвим природно било да се у народу о њима много говорило и да су се препричавала и дуго после њихове пропасти, У осталом, онда када je Виргилије писао своје „Идиле“ (40. г. пре Хр.) било je у животу још свештеника који су у Капитолу, без сваке сумње, читали ове сибилске књиге. Но и без ове претпоставке, јасно се види из Виргнлијевих речи да je пророчанство Сибиле из Куме о потпуном преображају света (човечанства) било у народу опште позиато и да се његово испуњење очекивало баш у то време.

289

Месијанска идеја код културних народа пре Христа