Bogoslovlje

древној прошлости, били једни другима ближи и по крви, и по идејама и по месту становања. Видели смо раније, да су сви ови, мало час поменути, елел!ентн месијанске идеје били опште заступљени у веровањима и надањима грчко-римског света у времену пред Христовим доласком и да су њихови почеци врло далеки још из људске преисторије. То седоста разговетновиди и у грчко-римској митологији, која je месијанској идеји, сходно себи, дала фантастичне облике у виду неке, тако рећи, историје божанства. Митови о Проме т e j у и о Апо л у спољна су одећа природи људској дубоко укорењене месијске идеје, која ни код релативно најсрећннјег народа, јелинског, није била избледила, У овим и другим неким божанствима и полубожанствима грчко-римска митологија символисала je месијанску идеју, као што je она све уопште религиозне идеје изражавала кроз символ. 1 ) Прометеј, који je боговима украо ватру и донео je људима и који je због тога био прикован о једну стену на Кавказу, претставља собом и својом нсторијом и судбином цело човечанство. Ватра и светлост су символи истине и знања, и овај мит о Прометеју je по идеји сродан библијском казнвању о првородном греху, по коме су први .ъуди хтели да узму и против

’) Символизам у религијама стармх културннх народа, особито старих Грка (Јелина), нарочито je нагласио и први документовано утврдно велики и дубокн познавалац старих религија Friedrich Сгeu z er (доктор теологије и филозофије и б. професор за стару литературу на универзитету у Хајделбергу) у свом знаменитом делу: Symbolik und Mythologie der alten Volker besonders der Griechen (3 В-de, 111 Auf!., Leipzig u. Darmstadt 1836-11). Дотадашње опште владајуНе гледиште, под утицајем рационализма, било je да митови немају у себя ничега религиозног, него да су они природна филозофија и .ъудска историја, обоје нзражене у облику поезнје и прича (фабула). Међу овима се особито истицао Ј, H. Vо s s с многобројним једномишљеницима. На нападе његових једно.мишљеиика Кројцер се осврће y предговору трећег издања свог дела и, између осталога, додирује и централну идеју свију религија месијанску, која се, како он каже, јасно примећује иза спо.ъне одеЬе т. ј. митова: „Истраживања су показала да су, готово код свих народа пре истор и ј с ког света свест духов не пропало, ст и и чежн>а за измирегьем с Богом биле владa j у h е идеје, само се она није могла уздићи до нстинске (правилке) идеје економије спасења, до које се долази морално.м чистоћом, духовним пожртвовањем са живом веро.м у једну вечну љубав, што je једино хришћанство било у стању да пружи' (стр. IX.).

302

, Богословље