Bogoslovlje

највише Воље (Бога), преко забрањеног плода, сазнагье, како би и они „постали као богови и знали, шта je добро, а шта зло“. 1 ) Прикован на Кавказу, Прометеј je претсказао да ће власт Зевсову срушити један његов т.ј. Зевсов син, који te се од смртне жене родити и који ће и њега Прометеја ослободити окова. По ’ једном другом миту, Лет он a je прва смртна жена (претставник овог људског рода), и она je са Зевсом родила (близанце): А п о л а (и Артемиду). Она je та жена, преко које ће спаситељ доћи, a тај спаситељ јесте њен и Зевсов син Аполо, дакле, син бож ји. И самој Летони, која je осуђена на лутање, претсказано je да ће се из њеног семена (рода) родити спаситељ који ће аждају Пит о, непријатеља жене (т.ј. целог човечанства), победити и убити. Аполо je бог светлости и има задатак да вољу оца небеског (и свог оца), Зевса, објављује људима. Он инспирише људе о будућим важним догађајима. Отуда je већина старик оракула била жему (Аполу) посвећена, као на пр. најчувенији оракул у Дел фи са пророчицом Питијом и онај, такође чувени, у Куме са •оном, особито међу Римљанима, славном сибилом, од које воде порекло капитолске Сибилине. Он носи и специјални месијански надимак: „Спаситељ“ (Σωτήρ) и стара се о моралној чистоћи на земљи, те га зову и „Примиритељ“ (искупитељ) (Φοιβοσ) приносећи му о жеговим многим празницима специјалне жртве „примирења“, измирежа с богом. Култ Аполу je био најраспрострањенији у грчко-римском свету; а то je поставите баш стога, што je он био носилац старе и у човечанству опште уксрењене месијанске идеје. А у времену великих моралних поремећаја, пред Христовим долазком, њега су у грчко-римском свету између богова најчешће призивали да сиђе с неба и дође мефу људе, да поново уведе морални поредак и да тако положи основу за обнову златног периода. 5 ) У грчкој митологији има и других варијација месијанске идеје, и оне je, заједно са оним првима, допуњују. Постојао je и мит, да te се ради спасења Прометеја и ради његовог поновног уласка међу бесмртнике морати жртвовати један од богова, односно један од синова божјих, дакле, сам бог, и то добровольно; Божанско чудовиште, К е н т а у р (Кер-

’) I Moj. 111, 5.

а ) Вили напрел цнтирана места из Виргилија и Хорација са примедбама. 303

Месијанска идеја код културних народа пре Христа