Bogoslovlje

Месијанска идеја y религијама старих народа Месопотамце није била изражена салю у облицима лштова, који се односе на давно прошла времена или на времена, у којима су наведена месијанска докулюнта била састављана. Веровање, да je човечанство више наизменичних н карактеристичних периода преживело, било je исто тако живо у Асиро-Вавилонији као и међу народима на обалама Средоземнога мора. Оно je овде, у Асиро-Вавилонији, кудикамо старије, него ма где на другом месту, ако се узме у обзир само старина докумената, која о томе говоре. По веровању Вавилонаца, данашњи свет je произишао из хаоса. Последњи створови су људи, и они су живели врло сретно све дотле, док се нису отладили од богова. Веровало се, даље, да je безбожност људи уопште узрок поступком враћању света у првобитни хаос, као и узрок свима тешким периодима живота садашњег човечанства. Али се такође чврсто веровало да ће после једног таквог несретног периода, над којим лежи проклетство богова, наступити опет „златни“ период појавом на свет једног спаси геља и цара целог света. Оваква веровања месијанског карактера створила су и обичаје, церемоније и празнике несумњиво месијанског карактера. Ови обичаји и церемоније о нарочитим празницима стајали су у неаосредној вези са рођењем или важнијим догађајима у животу земаљских царева и символишу рођење и дела спаситеља света. Земаљски цареви су скоро у свима религијама старог света сматрани, ако не свуда као реалне инкарнације божанства, то у најмању руку као слике или израз онога што je на небу. Отуда je и она веома стара изрека: „Б. г на небу, цар на земљи“. У асиро-вавилонској религији, пак, цареви су заиста join од најстаријег времена називани синовима каквог бога, а тиме и сами они признавани за богове. Више пута овде, у озолг одељку, цитирани асиролог Морис Јастров каже да се „идеја о божанскол! пореклу цара люже сигурно пратитн у назад до (цара) Лугалцагиси-а (circa 4.000 г. пре Хр.) који се називао сином (богиње) Нидабе, посинком (богиње) Нинкар-саде (жене Енлилове) и васпитаником (богиње) Нин-агид-каду-е. Нарам-Син (circa 3750 г. пре Хр.) учинио je у овом обожењу (цара) још један важнији корак даље, стављајући пред своје име божански детерминатив, називајући се, шта више, .богом од Агаде’... Неколико столећа касније (цар) Гуде a (circa 2500. г. пре Хр.) саградио je сам себи стубове

310

Богословље