Bogoslovlje

ти....] [не] пијте, и све у чему je квасац.... уђите у своје code и закључите између дана. 1 И ако je место јако оштећено, ипак се види да се ту ради о једењу бесквасних хлебова. О пасхалном јагњету нема спомена, али се мора претпоставити да се и о њему говорило, дакле би макар некоје главке пасхалне характеристике биле ту, Потпуно детаљно описивање начина празновања пасхе имамо у 19. глави апокрифне књиге Јубилеја, која je настала у време Макавеја, a чији нам je етиопски превод најбоље сачуван, док je оригинал изгубљен. 2 Ту се описује први начин слављења у Египту, тачно према прописима књиге Изласка (12, 3 след.), али се вели, да су већ и у Египту пили вино покрај пасхалног меса (Јубил. 49,6), а затим се говори о доцнијем начину слављења: „своје време четрнаестога дана првога месеца, у време око заласка сунчаног, од трећег дела дана до трећег дела ноћи; јер су два дела дана светлу a трећи ноћи. A клање његово (пасхалног јагњета] не сме бити у свако доба дана, него само у гранично време вечери, и мора се јести у вече до трећег дела ноћи. А шта преостане од свега његовог меса, од трећег дела ноћи па надаље, мора се спалити на ватри. И оно се не сме кувати у води, нити сирово јести, него се мора пажљиво јести печено на ватри. Главу му са утробом и са ногама му, мора се пећи на ватри, a ниједна му се нога не сме сломити, да се не сломи ни једна нога синова Израиљевих... Jep je то празник и прописани дан“... (Јубил. 49, 10. 12—14. Уједно се одређује и празник бесквасних хлебова: заповеди синовима Израиљевим да држе пасхални ред. Као што смо ти заповедили, реци им да у годину за годином ньен дан за даном држе, и празник бесквасних хлебова, да седам дана ј еду бесквасни хлебац, да светкују њен празник и приносе жртву дан за даном, за тих седам дана весеља пред Господом, на жртвенику свога Господа“ (Јубил. 49, 22). Из наведених места јасно се види да су око 100 године пре Христа, када je настала књига Јубилеја, биле, у главном, потпуно исте најкарактеристичније црте пасхалног празновагьа, као што се налазе и у библијским изворима.

1 Sachau о. с. 40.

2 ) Испор. Е. Kautzsch, Die Apokryphen und Pseudepigraphen des Alten Testaments I и 11 Bd. Tübingen 1900; Neudruck 1921. Стр. 31.

99

Да ли je Христова последња вечера била пасхална