Bogoslovlje

разних, мањих или већих модификација при томе празновању,. али се суштина, ипак, сачувала и покрај свих несрећа у историји јеврејскога народа. О томе нам сведоче многобројна места Старога Завета која говоре о пасхи. 1 Према старозаветним прописима главке характеристике за празновање пасхе јесу ове: 1) пасхално јагње; 2) његово клање и прскање његовом крвљу πσ доврацима односно по стенама великог жртвеника који се налазио у предворју храма; 3) печење његово; 4) заједничко једење од стране једнога друштва, или породице, при чему се јагњету није смела сломити ниједна кост; 5) једење горких трава; 6) jeдење у ноћи; 7) једење бесквасних хлебова; 8) потпуно уздржавање од свакога посла т. ј. суботњи одмор. Покрај старозаветних библијских места која нам говоре о пасхи и њеном прослављању, сачуване су нам вести о томе и у неким другим, ванбиблијским изворима. Тако у листовима из Елефантине 2 говори се о празновању празника пасхе и бесквасних хлебова у петој години владања Дарија 11. тј. 419—1& г. Хананија, Јеврејин, високи државни чиновник у Египту, пише по налогу Аршама, перзијског намесника у Египту, Једонији, старейшин јеврејске колоније у Елефантини, да je изашао указ цара Дарија 11. којим се дозвољава празновање пасхе. То je писмо сачувано салю у неким одломцима 3 , али се ипак може погодити смисао, и у њему се вели: „и сад овако бројте од 15 до 21. [нисана, морате јести бесквасне хлебове кроз седам дана] 4 . Будите чисти (?) и пазите. Посао не [слюте ради-

') Излаз 12, 11. 21. 27 48 34, 25. Лев. 23, 5. Број 9, 5—6. 9—14, 28, 16—33,3 Девтероном. 16, I—6.1 —6. Ис. Нав. 5, 10—11. II Цар. 23, 21—23. Језек. 45, 21. Дневн. 30, I—2. 15. 35, 1. 6. 18. Јездр. 6, 19.

3 На првом катаракту Нила, код града Асуана, постојала je јака египатска тврђава Елефантине или Јев. За време перзијских царева била je у њој јака јеврејска колонија, која je имала и свој храм посвећен Богу a Jhv‘. То се аиди из папируса који су се нашли у рушевинама Елефантине. Колонка мора да je настала пре перзијске власти над Египтом, јер се у папируснма вели да je храм постојао пре доласка Камбизовог у Египат (525), посвој прилици за време Псаметиха И. (594-589). Испореди: Е. Sachau, Aramäische Papyrus und Ostraka aus einer jüdischen Mililär-kolonie zu Elephantine. Altodenlalische Sprachdenkmäler des 5. Jahrhunderts vor Chr. Leipzig 1911, Bd L Tafeln. Bd. 11. Text.

3 Sachau о. с. стр. 36. Papyrus 6.

* E. Meyer, Der Papyrusfund von Elephantine, Leipzig, 1912 стр. 91.

98

Богословље