Bogoslovlje

и означава уопште певање сваке песме или благодарности (исп. Сирах. 49, 1.), према томе, из тога се израза не може добити сигуран доказ да се ту заиста ради о појању халела. Најкарактеристичније je при целом казивању синоптичара да ништа не спомињу о пасхалном јагњету, или о некой поређењу Христовом себе са пасхалним јагњетом, и ако иначе говоре у детаље о благосиљању хлеба и вина. A већ и код најстаријег предања види се у пасхалном јагњету нека претспрема за крену смрт Христову (I. Кор. 5,7; Beer. о. с. 100), зато би управо било чудновато, ако je заиста било јагње пред њима, да Христос не повлачи никакву паралелу између себе и јагњета. На први поглед, дакле, из казивања синоптичара, изгледа као да се ту заиста ради о пасхалној вечери Христовој, али, при дужем испитивању тих вести, губе јасноћу, и из њих се не може дефинитивно закључити, да се ту заиста ради о прослављању пасхе (Beer. о. с. 100.).

(Свршнће се)

ИСУС ХРИСТОС И ЊЕГОВИ НАЈБЛИЖИ.

Исус Христос родио се, по казивању евангелиста Матеја (2, 1) и Луке (2, 4 и д.), у Витлејему јудејском, а одрастао je у Назарету, малом и незнатном градићу јужне Галилеје. Ту су живели његовн родитељи, Јосиф и Марија (Лук. 2, 39). Као Месија, Исус се, по пророштву Ис. 7, 14, имао родити од девојке, и зато Јосиф није Morao бити Исусов при родни отац. Но, с друге стране, Месија je имао бити потомак Давидов, и зато je анфео Господњи позвао Јосифа, човека из дома Давидова, да узме и у своју кућу доведе своју заручницу Марију, Koja je већ била зачела од Духа светога и коју je Јосиф, не знајући како je зачела, хтео да отпусти, да би се тако Исус роди као Јосифов лега лн и син и важно и сам као потомак Давидов. Јосиф се сматрао за оца Исусова (Лук. 2, 48; 4, 22. Мат. 13, 55. Job. 1, 45; 6, 42), али да je он био само легални а не и природни отац Исусов, види се, поред осталог, и из речи еванђелиста Луке 3, 23: „И он, Исус, имао je, кад je почео, око тридесет година, я био je, као што се мислило, син Јосифов. Из

198

Богословље