Bogoslovlje

(Duhem). Физичари данас конструишу једну чисто теоријску слику света која није слика стварног света већ само њен симбол, замена. А велики проблем je за науку да одреди колико та вештачка физичка слика одговара стварном свету. У осталом, те помоћне научне слике се мењају и често се дешава да данас наука руши што je јуче градила, и обратно, све у име једне, вечне истине којој на крају крајева тежи. То je потребно нагласити нарочито многима од оних који су далеко од науке те зато имају о науци погрешно мишљење и по правилу прецењују моћ научног сазнања. Не знају да ни у науци није све јасно као дан, није све строго рационално и логички нужно, аподиктично. А нарочито je значајно кад то наглашују и сами научењаци и ако би бияо неоправдано ради тога сумњати у науку или чак говорити о банкротству науке, као што се каткад чинило. У сваком случају има нешто изнад науке или пре науке, а то je веровање на коме je наука заснована. То научно веровање додуше није потпуно исто што и религијско веровање, али му je, као што смо видели, врло блиско. У сваком случају то веровање, које je темељ науке, није ни знање, бар не разумно сазнање, већ je y неку руку више од тога; непосредно, инстиктивно сазнање, као што je сазнање нашег бола и нашег задовољства. То морамо нарочито нагласити ради оних који мисле да се природна наука не слаже с религијом, да je управо противна религији. У истини, међутим данас се појам науке чини много шири и зато много ближи религии него раније. Онима који признају само науку и верују у сталан, неограничен напредак науке, чини се да ће наука једног дана, ма кад, моћи оно што не може данас, да ће моћи све објаснити, дакле да ће објаснити и потпуно заменити и религију, То je заиста, могло би се рећи, крајњи, највиши циљ и идеал: да човек не само верује него да зна, да зна све, да буде свезнајући. Кад би постојала савршена наука, потпуно сазнање свега, дакле кад би човек био свезнајући, као Бог, онда религији доиста не би било места. А неки верују у то, како се чини, јер изрично веле да за науку нема нерешљивих загонетки. 1 ) С правом je речено да je то тврђење о неограниченој моћи, о све-

‘) Исп. моју расправу Природне науке и надприродно створење света (Богословље, 1931, св. 4, стр. 308).

207

Религија у светлости савремене науке