Bogoslovlje

моћи науке салю једно философско, метафизичко тврфење. Jep на темељу салю науке и у њеним границама такво тврфење није могућно. То je само једно веровање, један нов облик веровања. То веровање у саму науку у ствари je веровање у човека будућности стављеног на место Бога. 1 Наука као завршена и савршена, потпуна целина не да се у опште замислити. Научно сазнање je апстрактно, уопштено, упрошћено. Научно објашњење састоји се (по Meyerson-y) у идентификовању, т.ј. у свођењу на идентично. Међутим, кад би се све свело на исто, т.ј. кад би све разликешшчезле, уништио би се и сам предмет науке, а то je сама стварност. Крајњи циљ науке у неку руку je дакле апсурдан, бесмислен. Али та привидна беслшсленост губи сваки значај, кад се илю у виду да у свету илю безгранично лшого ирационалнога или надрационалнога, надразумнога, што се никад неће моћи свести на рационално, објаснити разумом, наукой. Наука оставлю несравњиво више Лlеста ономе што je недокучно разуму и научном сазнању не само данас него уопште. Зато ће, поред науке, лю колико она напредовала, увек бити люста за религију. Jep ако нш напредак науке люже открити још лшого и много непознатих ствари, оно што je најважније остаје за сва времена ван домашаја науке. А то су управо проблелш религије, то су последња питања на која никад никаква људска наука не може дати одговора.

11l

Па по ком праву се онда, морамо се питати, материјализам, материјалистичка философија као општи поглед на свет, позива на науку? Салю природна наука, вели један нелючки физиолог (Kisch), не може дати подлогу за један јасан, јединствен поглед на свет. Природњак je, вели, позван да баш у иas е науке рушн материјалистичко схватање света. А то ће учинити ако у научном, стручнол! знању одвоји оно што je доказана истина од онога што je салю теоријска люгућност. Материјалистичко схватање позива се на науку као тобожню научна истина и популарише, као утврђену научну

208

Богословље

1 Појам науке, знања, обухвата целину знања, све знањс, — свезнање. Потпуно, свестрано сазнање и најпростије ствари претпостављало би сазнање знање о свему, свезнање.