Bogoslovlje

грех на делу.“ 1 Ha тај начин у развићу и јачању страсти још у зачетку узимају учешћа све стране душе: разум, осећање и воља, при чему делатност разума заузима фундаментално места у овом процесу. Помрачење и слабост разума јављају се каа неопходан услов, као полазна тачка или почетак страсти и као њен завршетак. Због овога св. Нил и саму страст назива „злом помишљу“ (ό πονηρός λογισμός), 2 уносећи у појам λογισμός моралну ознаку и садржај позајмљен од „својства“ (ή ποιότης), које одговара дотичној страсти. 3 Свака страст постаје, по Ниловом учењу, човековим господарем кроз помисао. Зато узрок робовања некој страсти треба тражити у удаљавању од „чиСТИХ природних ПОМИСЛИ“ (κατά φύσιν λαμπρών λογισμών). 4 Свестан неопходности борбе са „злим помислима," св. Нил своди непрегледност разних страсних помисли на осам најопаснијих греховних страсти или страсних расположења, која ометају човека на путу његовог моралног усавршавања. Своју осмоструку схему св. Нил, као и Евагрије и Касијан, почиње излагањем најгрубљих, најнижих, а истовремено конкретних порока, прелазећи постепено на характеристику финијих, који ce тешко запажају, пошто захтевају дубље самоиспитивање. Прво место порока, у Ниловој схеми, заузима прождрљивост (γαστριμαργία, gula), 5 која je „почетак страсти“ (αρχή παθών) 6 зато што „рађа сластољубље и многе друге пороке. Из прождрљивости изничу друге страсти као гране (βλαστήματα) из стабла. Среброљубље, гњев, туга и други породи плод су и изданци прождрљивости -1 ·· 7 Али од свих њих

1 „De monachorum praestantia с. 3 col-, 1064 C.: „ούτως αίσδήσεως άτακτος ορμή ποιείν εΐω-δε λογισμόν έμπαδτ), έπιθυμίαν αίσχράν, αΰτη τέρψιν, καί πάλιν συναίνεσης ής όπαδός ή κατ’ ένέργειαν άμαρτία έστίν." 2 Epist. lib. 11l CCLIX col. 513, где наилазимо на израз: ~οί πονηροί καί φιλάμαρτον λογισμοί:“ упореди ,De volunt, pauperf. с. XXIV coi. 1000 C; cap. paraen. n. 114 coi. 1260 С и трактат περί διαφόρων πονηρών λογισμών col. 1199 D - 1233 A. 3 De monast. exercit. c. LXXV col. 809 A. 4 Epist. lib. 11, CXCIX col. 304 D. 5 Реч γαστριμαργία je састављена, произашла je од γαστήρ стомак, орган храњења и μάργος бесан, обузет неуздржљивом пожудом. Отуда γαστριμαργία у буквалном смислу значи помама стомака, а у преносном неуздржљивост у храни и пићу, угађање стомаку. 6 de octo spiritibus malit, cap. 1 col. 1145 A. 7 de monast. exercit. cap. LV col. 788 C.

225

Морално-аскетско учеае св. Нила