Bogoslovlje

ничено на мистичке доживљаје. Flournoy је открио опасности које прете психологији религије, ако се даје искључива важност мистици, а ке обичној религиозности. 1 Мистик осећа јединство или једнакост с Богом, идентификује Бога с основом {„дном") душе. A то није више религија као теизам већ супротност сваком теизму. 2 Таква мистика није религија, a религиозна мистика је само један део све мистике. 3 Религија је нешто више но мистика, како је то утврдила и експериментална психологија религије која покушава да јасније одвоји мистику и чисто религиозну побожност и у основном религиозном доживљају налази безброј прелаза, с једне стране ка чисто рационалним (мисаоним) процесима, а с друге стране ка мистичком доживљају. 4 Зато се, уосталом, и у хришћанству може разликовати један објективан и један мистички тип, хришћански рационализам и хришћански мистицизам. 5 Мистичка екстаза Религиозне доживљаје је уопште врло тешко анализовати зато што су веома нестални, пролазни, и много више емодионални (ирационални) но интелектуални (рационални). Један доживљај постаје религиозним тек тиме што захвата у последње дубине духовног бића. Зато се човек после религиозних доживљаја, како је једно лице за себе изјавило, осећа на неки начин промењен. 6 A то нарочито важи за мистичке доживљаје, за мистичку екстазу тј. стање највишег усхићења, у коме се мистик, у потпуном самозабораву, осећа сједињен с Богом. To је стање у коме се душа осећа у присутности Божјој. Мистик налази Бога у божанском основу свог сопственог бића. Он је опијен бесконачним. 7 А постоје различна сретства да се изазове стање „божанске опијености", како то вели Бергсон. 8 Сами мистиди замишљају и примењују

1 Ibidem, p. 113; G. Wunderle, Eint, in die mod. Religionspsychol., p. 58.

2 R. Otto, West-ostliche Mystik, p, iO5-

3 H. Scholz, Religibnsphilos,, p. 105 и д.

4 W. Gruehn, Religionspsycho!., p. 75.

5 I. H. Leuba. Psych, du mystic, rel, p. 6.

6 L. Weiser-Aall, Zum seel. Aufb. rel. Symbolerleb. (Zeitschr. f, Religionspsychol.), p. 214.

7 R. Will, Le culte. Etude d’ Histoire et de Philosophie religieuses 1, p. 410, 11, p. 48.

8 H. Bergson, Les deux sources, p. 236 и д.

55

Психологија релпгије