Bogoslovlje
методе које им омогућавају да имају осећање присутности Божје, вели Leuba. 1 У души мистика збива се један велики негативан процес, једно „пречишћавање," „упрошћавање/ уништавање. Постати ништа, као што смо видели, то је постати Бог. Неки мистици помињу потпун недостатак свестии „доживљено ништа.“ г Најблаженије и највише стање свести о свом Ја доживљује се као потпуно ишчезавање самог Ја у датом моменту свести. Некима се каткад чинило да наједном доживљују одвајање душе од тела, да је душа изашла из тела и постала видљива. A то одвајање душе од тела добија каткад и један облик свести о летењу и лебдењу или пливању. 3 Мистичку екстазу (усхићење) изазива осећање присутности Божје. Једно изненадно озарење, једна визија, у којој се доживљује присуство Божје, може изазвати велике душевне промене, преокрете, препорођаје. Стања мистичке екстазе, „доживљаји присутности Божје", изражавају се и унутрашње, органским осећајима. Усхићења или „психичке буре“, како их зове Leuba, избијају наједном и потпуно освајају мистика. Религиозно доживљавање, веле мистиди, доноси им највећу радост, усхићење. Отуда у њиховом усхићењу („трансу") играју велику улогу и органска, нарочито сексуална задовољства. А код великих мистика говори се и о аутоеротизму (еротичком ставу према самом себи). 4 Међутим, сексуални елементи су нешто секундарно а не битно, као што погрешно мисли психоанализа. Чак радост уопште није ту битна већ је само додатак доживљају. Сам главни религиозни доживљај креће се с оне стране задовољства и незадовољства, вели Гиргензон. А тим доживљајем, видели смо, не влада ни човекова воља, нити га она ствара. 5 Међутим органски осећаји могу бити симболи за доживљаје вредности. А, уосталом, симболичког значаја немају само органски осећаји већ утисци из области сваког чула могу постати симболички изражај за религиозна осећања. 6
1 Ј, Н. Leuba, о. с., р. 417.
2 ј. Probes, о. с., р. 47.
3 K. Girgensohn, o. c., p. 486, 599 и д.
4 I. H. Leuba, o. c., p. 210, 318.
5 R. Qirgensohn, o. c., p. 609, 611.
6 L. Weiser-Aall, o. c., p. 147, 208;
56
Богословље