Bokeljske priče

69

ПОСЉЕДЊА НОЋ

Са високим момком у сивом, излизаном одијелу и ■замазаној кошул>и, срео сам се кад се свијетло жаруља просипало улицама. Заједно смо вечерали у мензи. Ја сам тражио чај у замјену за пржени кромпир. Високи и суви момак појео је кромпир са киселим купусом. Онда се закашљао. Тресао се и рекао: И ја бих чај. Да питам шефа одговорила је келнерица. Шеф је одобрио. Суви и високи момак, испио је чај. Изашли смо на улицу, разговарали. Онда смо пошли у Клуб и играли шах. У једном часу суви мла.дић је рекао: Ти немаш појма о појму што је шах. Присутни су се окренули. Ја сам поцрвенео и изашао на улицу, увријеђен. Знам да сам те ноћи добио пет, а изгубио само једну партију шаха . .. Шетао сам и читао писмо. За Вријеме годишњег одмора научио сам да сина, у тиха бокељска предвечерја, бацам у ваздух и дочекујем у руке. Дијете се слатко смијало. То ми је причињало задовољство, а дјед је причао да тако дјеца брже расту. У то сам повјеровао. Пријатељ ми је овако писао: „Када малишана упитам куда је тата? он ухвати мачка и баци га преко шпорета. Мачак зацвили. Знаш, оба су мали: твој син и мачак. Док мачак цвили, дијете се смије и зове: тата ... тата ... тата ... Тада рашири ручице као да те очекује ... Када ћеш доћи? Прими поздрав од .. .”