Borba, 06. 04. 1962., S. 5
На основу резултата референдума о атомском наоружању, одржаног у Швајцарској прошле суботе и не деље. тешко је створити себи одређенију представу о стварном расположењу Швајцараца. Јер, дилема ни је била сасвим јасно форму лисана. Односно, тачније ре чено, у току припрема за референдум помешала су се два различита питања.
Иницијатори референдума су желели да Швајцарска ставом против атомског нао ружања пружи свој удео напорима за обуставу трке у наоружању.
Противници антиатомске иницијативе, међутим, нису хтели да дискутују На том терену. осећајући очигледно своју слабост. Стога су тежиште своје пропаганде пребацили на подручје интереса народне одбране.
У својим позивима Швајцарцима инсистирали су на следећој тези:
„Да ли је у интересу напионалне независности и ин тегритета Швајцарске да се унапред и за увек обавеже мо да нећемо никада, ни под каквим условима, поседовати било какву врсту нУ клезрног наоружања“
Формално гледано, већину у референдуму су однели противници амтиатомске иницијативе. Али је неоспорно и то да су поборници идеје да се Швајцарска обавеже да ће остати земља без атомског наоружања, добили прилично велик број гласова и ла су у неким кан тонима и победили.
Још је значајније то да су представници швајцарског покрета против атомског наоружања побудили У швајцарској јавности широко и активно интересовање за једно од најважтијих питања савремених међуна родних односа.
Бројне полемике. које су се повеле међу научницима, политичарима. јавним рад-
_—_ бвет / боошама
х СТРАНИ капитал поседује 51 одсто предузећа канадске индустрије, а има контролу над 57 одсто ове привредне гране (подаци канадског Статистичког уреда)
жх НАЈВЕЋУ делту чине реке Ганг и Брамапутра. Њена је површина око 80.000 квадратних
километара, а ширина до 320 километара. „Захвата половину покрајина Источног и Западног Бенгала, ,
ж ВОЗНИ расходи за воЂење другог светског ра та износили су 1.384 милијарди долара – (према подацима из „Мале ен-
циклопедије“),
„кошаркашко игралиште у дворишту великог кибанско сите“ третворено је од 29. марта ове године у трострању“
Иностраниж новинарима ч дитломатама није дозвољено те ово вељико суђење. Ројтер тврди, међутим, д хатори, добијају пропуснице за улазаж на некада
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ
ЗЛАНЦИ КОМЕНТАРИ · ИНФОРМАЦИ
|
ИНФОРМАЦИЈЕ __БЕЛЕШКЕ
ницима, као и чланци и коментари у штампи, а посебно велики плаћени огласи у новинама којима су грађа ни позивани да на референ думу гласају са „НЕ“, одра
"жавају на својеврстан на-
чин чињеницу да је покрет против атомског наоружања у Швајцарској попримио већ приличћо широке размере.
Друго је, разуме се, представа о неутралној Швајцарској која живи у великом делу света, по којој се
..
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ
РЕФЕРЕНДУМ У ШВАЈЦАРСКОЈ
сматра најнормалнијим ла би ова земља требало, с 06зиром на своју декларисану политику, да буде против атомског наоружања. Очигледно је да је данашња по литика Швајпарске нешто друкчија. Али је позитивно то да су званични представ ници Швајцарске изјавили пре референдума да за сада не постоје никакви планови о наоружавању швајцар ске армије нуклеарним ору жјем. Јоже СМОЛЕ
#
Политичка маскарада А. Рум јанцеђа
Часопис „Проблеми мира ц социјализма“, који је три ликом токретања пре три “ то године проглашен „теоретским п информативни м органом комунистичкит и радничких тартија“, објавио је у свом тоследњем броју један нов натад на Југославију. „Под маском притљитмјелности“ — то је наслов антијугословенског натиса А. Румјанцева, а по вод је појава брошире „Данашља Албанија“ у издању „Седме силе“ — Београд.
Истимћи да „буржоаски политичари, реформисти % ревизионисти... воље да пра ве политичке – маскарадг“, Румјанцев тлице да „томе методу прибегавају п 1у20словенски ревизмонисти ко ји, под маском тринљити“= јелности, прикривају 730тачавање најважнијих ста» вова марксистичко-лењинт стичке теорије пч своју разбијачку делатност“.
Румјанцев, даље, тврди да М. Милић у књизи „Лателиња Албамија“. под видом критике албанских руководилаца, тежи да оклевета комунистичке тартије, међу којима им КПСС, та каже:
„Нека се југословенски ревизионисти не надају да ће им успети да чкога 06ману лажном маском кжритичата догматизма ч да на тај начин добију индулљен чију за своје ревизнотист“ чке грехове“.
И још хојешта каже Рум јанцев, а све се своди на тврдњу да (а) неке комунистичке партије критику“ ји албанске руководиоце са, позиција тролетерског чнтернационализма а јачања једитства међународног комајнтетимчког покрета, док, (6) „јитословечскта ревизтонисти“ настоје да слабе то јединство!
Поред чињепице да су А. Румјанцев м издавачи часописа „Проблеми мира и социјалазма“ још једном то тврдила свој клеветнички ц пакосни однос према Јгославији, овога пута — да би ефекат њиховог тисаоња био везат за актуелљу ституацију — онз си натравала замста „политичку мат скараду“ у којој није лако разазнати лица под маскама. То што Румјанцев каже 0 мама да, смо „разбијача 3едитства“, албанско риковод ство (отворено, грубо ч сва жодневно) цч кинеско руководство (атакуђући. та нали земљу) — тритисуји дригим колмајнмастичким тартијама са чијим се „ревизиопастичким“ ставовима не слажу. Римјанцев, дажле, тлише п напада час под некаквом м нечијом маском.
У великој је заблуди РУ-
НА ОПТУЖЕНИЧКИМ КЛАУПАМА
мјатцев када помиње „итдултенцију“ ц нежажве „гре хжове“. Догматско шепртљањ ство натерало га је да се служи религмозним категоријама у начиаљиј размишља ња % да дође до апсурдног. закључка да неко у овој земљи _ тражи – „опроштај грехова“! Свакоме који је навикао да тостоје „тате“ п марксизму. мора да ма је
увек при срцу м могућност.
„индулљенције“. Са те тачже гледишта разумљиво је понашање Румјанцева. Аутор чланка у часопису „Проблеми мира ч соција“, лизма“ каже да је Гомулка био у праву жада је правко тчтоређење између – албанскит руководилаца и Јитославмије, јер се | „тозилиле албанских догматичађа "
Зугословенских ревизмони- |
ста отворено збљлижава ју то тако битном татању као што је однос према сопиалистичком љагерту“.
Ако се ко коме три ближава мли приблљт% и о, онда је то, дакле, 9чиаммо Румјанцев: непризатељској политици _ албан» ског руководства. према Јигославији. Тиме се, у ствари, даје подршка позилџејама са којих албатско руководство води ову "етријатељску политику % са којит напада друге „ревизионизме“ ч „оевизионмсте“.
Писање Римјанцева — ма. кар цу чланхки који замста лимљ на политички маскараду — утолико је пре за осиду, што је такви „такти«а“ већ показала, бог па ал банском случају, до чега доводи.
Уколико Румјанпев очеку зе да ћемо ми, икада разматрати политику ма ког п ма члјег талтијског Руководства са бирократско-догмат ских тозимија — као тишто то оп чинм — онда су његова надања тотално тлузорна, Последњи антијугословен ску чланак уџ часопису „ТТроблема мира “ соцтјализма“, према томе. врвт од доказано тогрешних »„тактика“, догматско-бирократског политиканства мо плизија. Коме, очде. такву татисм треба да користе7
Р. БАЈАЛСКИ
3.200 км. на сала
400 милмона долара стајаће путнички авион од челика који не рђа а имаће. брзину од 3.200 км На сат. Такав авиоњ тројектовањ је у САД.
Британске и“ америчке комтаније разматрају могућност за трошзводњу авичона брзине 2.400 км. на сат чија би конструкција била од алуминмјума.
затвора „Ел прин; удниау) под ведрим "небом. Више од 1.100 заробљених учесника неуспешњне итвазије ма Кубу, извршене априла прошље године, изведено је на оптуженичке плуте, Мали је број
_ судскиг процеса на којима је било толико мстоврежениг оптуженика,
да непосредно пра-
а неки. источноевропски. инфоршње кошаркалико игралиште. |
Калетан. кубанских оружаниж снага, Луис Родригез сведочи, пред судским
већем, које фоторепортер није овом ту "ут бројним оптуженичкић жлутама, п зрбњ МА « | у
риликом устео да снима,
јер је био окре4 | |
слободе
(Од специјалног дописника „Борбе“ из Тангањике)
Дар ес Салам, априла
Десет година — управо се толико времена даје Африци да победи у својој борби против стране доминације, а очигледно је да у земљама које су националну независност почеле да стичу током прошле деценије та борба још није за вршена, Ништа није природније него очекивати да права револуција тек почне, тачније: да уђе у ефикасну фазу у којој се ново ослобођена земља усредсре ђује на учвршћивање слобо де и на тежњу да реализу је економску, социјалну и политичку једнакост својих грађана. Можда зак, уколико се имз на уму констелација свесних спата ко је су највише допринеле инаугурацији незавигшности, као завршног резултата прве етапе развоја, упра во у наведеном с редоследу, чија је неминовност већ историјски потврђена у слу чају Гане, на пример.
Тангањика је, као прва земља која је међу зазлсним територијама источне Африке стекла независност, од првог дана покретала око себе интензивно интересовање. Једини разлог, без сумње, није био њен изне надни кључни положај, већ чињеница да је од 9. де цембра 1961. земљу преузела у своје руке ТАНУ странка, која практично не ма политички озбиљног су парника, и што јој је било досуђено да са активном и расно неекскулзивном владом спроводи у живот вла ститу форму демократије.
Неки страни посматрачи, претежно из кругова дојучерашњих управљача, са скепсом која је синоним за предрасуду, пратили су излагања Џулијуса Њеререа, који је покушавао да објас ни због чега је у новим афричким државама једно-
партијски систем најбоља форма владавине; због тога су, вероватно, коментари после Њеререове демиси је били у толикој мери зло кобни. Нагађало се да, пошто у земљи нема „здраве“ опозиције према моделу за падних демократија, неминовно мора доћи до унутарпартијских сукоба, и да је Њерере био управо њихова прва и велика жртва,
Мач и плуг
То, разуме се, није ни де лимично било тачно, истину је требало тражити баш у супротном правцу. Њерере је напустио кабинет да би активније водио странку, не скривајући сво ју бојазан да би га свако-
дневни рад у државној ад“
министрацији могао одвојити од партијског чланства. Тим гестом само је доказао своју далековидост, показујући да схвата како није могуће успешно водити политички живот једне зем ље у условима у каквима се налази Тангањика без разрађене и масовне политичке организације ко ја би одлучно утицала на концепције и идеје полити чара.
Највероватније је да су у праву они који сматрају да је оставком највише до био Њерере, у коме многи виде будућег председника Републике, када једног дана Тангањика иступи из Комонвелта; та рачуница није сасвим без основа, и има свој преседан у Њеререовој каријери: 1958. када су у Тангањици одржани први избори и када је ТАНУ извојевала прву зна чајну победу — Њеђере је одбио да прими министарски портфељ, и добрим делом захваљујући смислу за дипломатију две године ка сније био је у прилици да преговара о уставу, а три
ГРОМОБРАН_
утеви_
мр ; Н пре ту
у
тодине био је први премијер новоослобођене земље. Допуштено је веровати да је Њерере, у оном ужем броју данашњих афричких политичара који су допринели да победи схватање, дуго оспоравано од западноевропских кругова, према коме национална политика, која једну земљу нај пре води путем независности а после путем убрзаног социјалног развоја не може допуштити расипање снага, стварање фракција које ће бити активне и дру гих које ће стајати у опозицији. Искуство и развој Гане, на пример, показали су да је за једну земљу која је постала слободна а осећа своју заосталост, важно стварање општенацио налног покрета, а не потпо магање политичких страна чких делатности. Овогодишњи добитник Нобелове награде за мир Алберт Лутули, у аутобио графији која је изишла ових дана и постала најчитанија књига, далекосежно оцењује савремену афричку ситуацију када приме-
уеини
А КИЛИМАНЏАРУ _
ћује да поједини ослобође ни делови континента морају без одлагања заменити мач плугом, упркос чи њенице да су простране те риторије, међу њима и ње гтова ужа домовина, Јужна Африка, обојене црном 6ојом колонијалне зависности. 5
Његов став потврдио је и севернородезијски лидер Кенет Каунда у скорашњем исцрпном интервјуу, наводећи да ће независне афричке земље помоћи зависнима добрим делом и тиме ако успешно органи-
зују и стабилизују свој економски, социјални и политички живот
У Тангањици, дакле, сада је на реду поклич којим се зове на рад и на изград њу, често фразама које су љупке у својој простодушној непосредности, Врло ди намични, нови млади премијер Рашиди Кавава, који је године провео радећи у синдикалним, задружним и просветним институцијама, „на терену“, схвата добро
ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА (5)
ТЕХНИЧКА ПОМОЋ
Поред негативних утицаја економске дискриминације, нестабилних извозних примања и недовољног прилива страних финансијских средстава, нове независне и мање развијене земље сусрећу се и са другим сложеним потешкоћама.
Максимално мобилисање релативно ограничених средстава и ефикасно коришћење природних извора захтевају разраду неопходних програма развоја, усвајање одговарајуће привредне политике и иницирање нових привредних активности.
Доношење оваквих базичних одлука и спровођење привредних пројеката који ће за дуги низ година да одреде кретање националног живота и односе са осталим _ деловима с света мора поћи од конкретних услова и одговарати специфичним потребама сваке поједине земље.
Искуство о томе да не постоје отиште шеме убрзаног индустријског развоја и да се не могу слепо користити туђи примери истиче највећи значај неопходног привредног апарата и квалификованих кадрова. .
Наслеђена привредна заосталост значи, међутим, за те земље недостатак нај нужнијих националних кадрова у администрацији, привреди, просвети и социјалном апарату.
Информације показују да је У 1952/1954. години број студената на домаћим и страним високим школама и универзитетима износио У Судану само седам, у Авганистану пет, У Камбоџи три, у Камеруну два, а у Етиопији и Конгу само јед
ног на сто хиљада становника.
Исто тако неопходна мрежа школства и стручног образовања далеко заостаје за огром ним и стално растућим потре-
бама. Према _ проценама У
УНЕСКО, око 17 милиона деце
тропске Африке не посећују
школу, а између 80 и 85 процената одраслог становништва је неписмено. Од деце која поха-
ђају школу само пет одсто наставља школовање у средњим школама, од чега је само један проценат у стручним школама. Да би се обезбедило да сва деца тропске Африке похађају школу, било би потребно оспособити 350.000 нових учитеља и израдити одговарајући број учионица и нових школа, ; ит :
У оваквим условима акутног недостатка неопходних стручних националних кадрова у земљама у процесу привредног и друштве ног развоја велики је значај _ добила међународна техничка помоћ. -
Валатерални програми тех-
ничке сарадње брзо су се ра-
'| звијали током последње деце-
| није и у 1958/59, годину достигли су, суму од око 500
милиона | моћи остаје ·
долара. У овом укупном износу билатерална техничка помоћ САД износила је 160 милиона, Француске м0 милиона, СР Немачке 17 милиона, осталих земаља ЕЕЗ 59 милиона; техничка помоћ Коломбоплана била је 51,5 милиона долара итд.
Значајна је и билатерална техничка помоћ содцијалистичких земаља која је у најдиректнијој вези с извођењем појединих привредних објеката у мање развијеним земљама и оспособљавањем домаћих радника за њихово преузимање. Ванредно успешна на овом подручју била је техничка помоћ и прединвестициона активност УН. Ова два програма УН представљају ефектан пример међународне мултилатералне сарадње у којој су релативно скромним“. средствима постигнути врло значајни резултати. У току десетогодишњег периода 1950/1960. године Проширеном програму техничке помоћи УН контрибуирало је на годишњој основи, 86 земаља, а кориснице су биле земље и територије У укупном броју од 140. Ангажовањем нешто више од 300 милиона долара било је омогућено слање преко 10.000 експерата у разна подручја света и спепијализи= рање 19.000 стипендиста мање развијених земаља у иностран ству.
Специјални фонд УН је осно ван 1959. с циљем да финансира израду прегледа. природних извора, пројеката стручног 0способљавања и деменстрационе и пробне погоне у земљама у развоју. Већ у току прве три тодине свог пословања, Специјални фонд је преузео финансирање 205 пројеката Укупне вредности од 415 милиона долара, У чему учешће Специјалног фонда износи 14 милиона долара.
Билатерална техничка по моћ као и техничка помоћ УН пружа се, пре свега, У форми слања експерата. у неразвијена подручја, школовања стипендиста у иностранству и релативно ограничене испоруке уређења и екипмана. Конкретни однос ових видова техничке помоћи зависи несумњиво у првом ре ду од степена привредног развоја и потреба сваке поједине земље хориснице. Земљама које се (налазе у раним фазама преласка на самостални привредни живот потребна је техничка помоћ за израду основних прегледа привредних извора, планирање, организовање неопходних националних служби и попуњавање административног и привредног апарата из ре дова домаћег становништва. У земљама које су оства~
риле одређени напредак на плану индустријализације
развија се већи интерес за.
експертску помоћ и специјализацију стипендиста. Ме ђутим, и у једном и у другом случају основна сврха међународне техничке по-
е
|голске партије (ПДА).
националних кадрова и унапређење делатности националних институција земаља које примају техничку помоћ. При томе се не ради само о националним висококвалификованим стручњацима и универзитет ски образованим кадровима. Прилике у мање разви јеним земљама указују на потребу да се, упоредо са оспособљавањем ових кадрова, много шире користе центри за обуку, курсеви, семинари и сличне форме које омогућавају брже и непосредно припремање средњих и нижих кадрова за потребе администрације, привреде, просвете и здрав ства нових независних и мање развијених земаља. Друго подручје где се исто тако очекују већи допри нос и ангажовање међуна родне техничке помоћи јес те област науке и технологије. Изградња нових производних капацитета поставља пред земље у развоју „захтев да прелазе на производњу нових продуката или на рационализацију у постојећим областима. Модернизација привређвања упућује те земље на освајање нових технолошких процеса и разраду и освајање нових производних активности. Обезбеђивање
ФОРМИРАНА ВЛАДА
Леополдвил, 5. априла
Западне агенције јављају да је у Леополдвилу формирана привремена влада Амголе са једним од анголских политичких вођа Хол деном Робертом на челу. У ову владу од 9 чланова у“ шли су и представници Холденове странке Уније анголског становништва (УПА) и Демократске ан-
Ову вест саопштио је Хол ден на конференцији за штампу. Он је рекао да ће "седиште његове владе бити у Леополдвилу.
Едуардо дос Сантос вођ Народног покрета ослобође ња „Анголе (МПЛА) чији представници нису ушли У ову владу, оптужио је Холдена да је „издао ствар 0о-
| слобођења Анголе“ и обра-
зовање привремене владе назвао маневром. истичући да у њој није представљен
цео анголски народ већ са-
мо две странке.
нужних информација, техничке документације и кон кретне експертизе представ ља такву форму међународ не техничке сарадње која је од све већег интереса за земље у развоју и коју тре ба даље унапређивати.
Потешкоће привреднеми друштвене трансформације које произилазе из недоста тка потребних кадрова и нужног техничког искуства могу се успешно решавати кроз техничку сарадњу и између самих земаља у развоју. Сличност услова, заједни ца одговарајуће проблематике и блискост начина жи вота препоручују шире ангажовање експерата и коришћење _ просветних и стручних институција тих земаља у настојањима да се убрза оспособљавање наци оналних кадрова и унапреде активности националних институција. Резултати по стигнути последњих тодина у развијању међусобне те хничке сарадње земаља у развоју оправдавају како даље напоре у овом правцу, тако и већу оријентаци ју на коришћење услуга самих тих земаља у спровође њу пре свега програма техничке помоћи УН.
| Бора ЈЕВТИЋ
ПРИВРЕМЕНА АНГОЛЕ
Сантосов покрет је накло“ њен афричким земљама из групе Казабланке и залаже се за политику позитивне неутралности, -
Конференција националних организација дезавуише нову владу
Рабат, 5. априла
Како јавља АФП, представник Конференције националних организација у портуталским _ колонијама на чијем се челу налази „Марио де Андраде, изјавио је данас у Рабату да | је Холден Роберто који је у 'Леополдвилу формирао впривремену владу Анголе уствари „потпуно изолована личност у Анголи иу „револуционарној Африци“, Према речима овог представника, сам командант Холденове „ослободилачке армије“ Касанга дезавуисао је Холдена,
Поклик дана: „Радити, радити, радити... „5
концепте политике коју је у главним цртама дефини сао Њерере, када је рекао: у „Независност не значи . само нову заставу, она зна ·. чи за све нас веома тежак рад. Сада почиње наш пра ви рат — против беде, незнања и болести". На стал ним турнејама које предузима по унутрашњости земље, обилазећи задруге, сеоске организације ТАНУ и здравствене и социјалне институције, он понавља; „Није више час да се др же јавни митинзи. Треба радити, радити и радити“,
Африканизација је само почетак
У таквој ситуацији, када дневни приход по станов- Е нику још износи шилинг и десет центи (око 40 долара годишње по најповољнијим проценама), економски и социјални услови диктирају унутрашњополитички развитак.
Тангањикански државни ци, суочени с чињеницом да процент неписмених, не запослених и ненахрањених премашује све толерантне стандарде, нису у прилици да размишљају 9
њег даске витње ава.
развијању – парламентарне , демократије по западном
моделу. Становништво ове земље, која је већа од Фран цуске и Немачке заједно, очекује социјалне а не по-, литичке промене: уоблича вати слободу која иначе, уставом, гарантује грађанима сва права, овде има посебан значај. Врло је вероватно да би већина атрак тивним сукобима владе и опозиције претпоставила __ акцију којом би се озна- .3 чио почетак иригације слива реке Руфиџи (која обухвата територију колика је читава Енглеска), јер би се уместо једне несигурне жетве годишње добиле три. Но, за то су потребна сред ства која износе колико седмогодишњи укупни бу- : џет Тангањике, и није ве- ; роватно да ће се нешто мо ' ћи учинити без стране помоћи. Свет и јавност овде збиља очекују практичне резултате и плодове тек сте- , чене независности, али из- “ менити нешто у привред- а ном животу земље, чији је годишњи буџет мањи од , 50 милиона долара, једва _ да је могуће. Африканизација је акција о којој се. говори, тема дана, али без! обзира што се она неминов ' | но мора спроводити у дозама, већ је јасно да ће о- | на постати мера која ће. задовољити првенствено А-. фриканце који гаје амби-' ције да замене стране слу- '' жбенике на добрим поло-“ жајима. Влада их подржа- “ ва — из политичких и со-0 цијалних разлога — тиме. 3 што је образовала посебно“ тело које ће руководити африканизацијом, али она је | свесна да африканизација може бити само један 0 блик промене која ће се унети у данашњи живот. Тангањике, > УН Африканизација, у виду « у коме се указује посматра чу са стране, има пре свега снажно социјално обележ- . је; то је начин да се извршти реформа праксе према којој су најбоље плаћена и најодговорнија места би-. ла домороцима недоступна Миа и који су се због тога —' што је последица колонијалне управе — силом при лика морали осећати као мање вредни и у сваком случају понижени становници земље. У том смислу, африканизација постаје и принцип у оквиру кога се | потврђује достојанство цр-. них грађана и право на. равноправност, уставом вал гарантовану,. | Ме Жика БОГДАНОВИЋ % | Н.
у а
ЉА
пута
Ло)