Borba, 04. 10. 1975., S. 18

Мо У:

У]

Свака туристичка посета Паризу

= подразумева и посету Версају, не-

кадањој резиденцији француских

краљева. Овај најраскошнији и нај

| већи краљевски дворац на свету,

Ми прототип за касније дворове широм

Европе (да споменемо само Шен-

: брун У Бечу и Зимски дворац у Ле-

По њинграду) сада је готово саставни

"+ део Париза, мада је својевремено

Луј ХГУ. градио Версај да би се

из Париза уклонио, Изградња фран

цуске престонице у последњој де-

'" ценији тако је интензивна да сво-

у јим новим квартовима просто обу-

хвата околна насеља, па међу њима

и Версај, Мада се и у најновијим

туристичким проспектима може про

1 читати да је Версај удаљен 15 км

"у од Париза и много мањи градови

· у ту раздаљину не сматрају више о-

| колином, већ својим саставним де-

= лом. За Версај се из центра Париза

у полази или са железничких станица

| Инвалиди, Сен Лазар и Монпарнас, |

Еј а возови крећу сваких четврт сата, ( или аутобусом од Тиљерија и Опе|--а ре, — на сваких осам минута. | · Није, дакле, проблем доћи из Париза у Версај. Прави проблем за посетиоца настаје када се приспе до циља, јер готово је немогуће видети и доживети све на једном обичном излету. Комплекс Версаја сачињава | поред дворца (највећег на свету), | још и парк, такође највећи на свету, Као и мноштво других зграда, | базена, алеја, скулптура, фонтана, павиљона, тераса,, вештачких језера.. Треба погледати и сам градић ко ји се опире утапању у савремени Велики Париз и који својим дрворе• дима од кестенова и липа, својим

Вен и по троји

· У најраскоштијем м највећем краљевском дворцу на свету

вилама и излетиштима: жели да сачува нешто од шарма француске провинције. Но, убрзо постајете заробљеник Версаја, и дворац и парк обухватају вас својим димензијама, Ма колико већ навикли на велику градњу, и ма колико били имуни на велике димензије објеката. |

Луј ХЕМ, прави архитект Версаја

На улазу у комплекс, скулптура Луја ХЛУ као да жели да подсети госте чије је то дело. Јер, без .06зира што је градњу започео главни пројектант, краљевски архитект, Ле Во, а завршио други краљевски ар хитект, Мансар; без обзира што је ове најчувеније вртове на свету про јектовао и.извео славни Ле Нотр, и што је читава армија сликара и' скулптора _руковођена Ле Бреном

„украшавала комплес — прави архи-

тект Версаја, то је Луј ХТУ. Не само што је идеја била његова, не само што је он одобравао све пројекте, краљ је надгледао и радове, контролишући сваки детаљ. Овај владар апсолутиста, „Краљ Сунце“ који је после смрти Мазарена изјавио: „Сада ћу ја бити и први министар у земљи“, градио је себи двор као симбол моћи и као место за уживање у исто време.

Градња Версаја тџувба да је започета 1661. године на мочварном и нездравом терену некадашњих краљевских ловишта и трајала је читавих педесет година, попут градње пирамида и средњерековних ка-

" тедрала. Мравињак људи којих је

це

- у

на градилишту било увек око четедрала. Мравињак људи којих. је под врло тешким условима, пумпајући ручним пумпама воду из Сене на висину од две стотине метара, одакле је слободним падом долазила у Версај Маларија и хладне зиме десетковале су раднике, али је Луј ХЛУ био упоран, претопивши чак читаво своје сребрно посуђе у новац. Тесари, зидари, клесари, зла тари, скулптори, цизелари, стаклари, сликари, ткачи и десетине врста других занатлија и уметника, радило је ту као у време фараона, и када је грађевина, дуга готово шестотина метара, била готова са свим својим споредним просторијама, при мила је двадесет хиљада људи, стал

"но настањених, мада се нестрпљиви

краљ са малим бројем особља преселио у Версај знатно раније. Поред

дворана, војника, слугу, баштована, |

ту се тискало још на хиљаде припадника нижег племства у нади да ће их краљ запазити. Ту се настанио и Молијер са својом позоришном трупом, и Лили са својом групом музичара. Фестивал весеља, ватромета, уживања и гозби без кра ја започео је.

Гушчарење Марије Антоанете

Три владара бурбонске лозе Луј ХГУ, Луј ХУ, Луј ХУГ — испунили су век ипо својом дугом вла давином. Први је владао током седамдесет и две године, други пуних педесет и девет и последњи је гиљотиран у револуцији после осам-

Лујева.

ДИМЕНЗИЈЕ КАКВИХ ДРУРДЕ«НЕМАеверстјн дворац улови = + |

наест тодина краљевања, Престо су наслеђивали као унуци или прауну ци, док су се они заобиђени, несуђени владари морали задовољити титулом дофена. Живот Версаја и дефинитивно "формирање. читавог

„комплекса везано је за ову тројицу

Лујева, од којих су нам остале и њихове чувене изреке („Држава то

сам ја“, — Луј ХГУ; „После мене.

потоп“ — Луј ХМ, и „Да сам ја на месту мојих поданика, ја бих се бунио“ Луј ХУД, које најбоље објашњавају живот у онда најмоћнијој држави Европе. . Унутрашњост дворца данас не може да дочара стари сјај. У револуцији намештај је био распродат на аукцијама, па је чак било говоРа да се Версај поруши. Повратком монархије Версај је обновљен у вре ме Луја ХУЏТ. Велики парк са фон танама и скулптурама, алејама изгледа и данас као у време Ле Нотра.-Ту су још и чувени Тријанони, летњиковци где су се

владари и владарке могли изоловати и уклонити —=7овога «пута „из ' Вер-

база бв ЗИМЕ пење јаме!

са дугим

ма пије

поља ранио о рунду ађу ува

саја. И, најзад ту је и „село“ "по- · дигнуто за Марију Антоанету, са шармантним, рустичним зградама које попут кулиса дочаравају сео-

ски живот окружене рибњацима, по тоцима, мостићима и воденицама,

где се краљица предавала улози се љанке, пастирице и гушчарице. Би-

ла је то ондашња варијанта високог

снобизма и покушаја враћања при-

роди, па је Марија Антоанета следила тако рококо теме са гоблена

и. слика Франсоа Бушеа, Антоана

Ватоа и Жан-Оноре Фрагонара.

Нека постоља су | празна

читави низови склуптура позна- | тих личности — песника, музичара, сликара, племића, министара из вре мена Лујева, украшавају и данас алеје версајскот парка. Нека постоља су празна. У време револуције непожељне скулптуре биле су уклоњене. Туристи се могу овде за успомену фотографисати · на неком

да

ан лаи муве и ије ма

2412

| од посто теа У ; нијалним птозама: Мотијера, + афов, тена, Лилиа, Фукеа: или!Марије да, тоанете. Шетње»дворцем и парку замори, ; упркос »бројним разоно; Међутим. базени и дрвореди жавају амбијент. Ако се са обила ском не жури и ако се део времет одвоји за рекреацију, за : толубова, златних !

рибица и враба. ца, ако се,необавезно прошета па ком, онда се Версај доживи прија није. Туристи то као да 'инстинктив. но осећају, па се током разгледава редовно елиминише део огромно: програма како би се могло-уживаћ у дивним пропорцијама златно-жук зграде Версаја,-у хармонији њени неокласичних фасада, а да их уст пу не прогони захуктали глас вљдича, немилосрдног тако да се умор ним туристима чини окрутним по пут његовог далеког претка Луја Ху. 2 :

о урин

бољим обликом забаве,

Л ке“ у

АМЕРИЧКЕ ФИЛМСКЕ СЛИКЕ

Повратан филму и

холивудсне наде

Ако у данашњиљ америчким филмовима постоји нека тенденљ..

ција, онда се она огледа у томе што нема никакве тенденције

Американци се масовно враћају фил му. Лист намењен филмском бизнису „Варијети“ наводи масу података да би

поткрепио ту тврдњу: приходи на био-

скопским благајнама достигли су ре-

кордну цифру од 1.900 милиона долара |

У 1974. Тако је рекорд из 1946 (1.700 милиона долара) премашен. Истовремено, у прошлој години број биоскопских по сетилаца био је већи за 1.000 милиона лица У односу на рекорд из 1965. „Варијети“ закључује да је 1974. била охрабрујућа година за филмску индустрију.

Откуда тај масовни повратак филму Џек Валенти, председник Филмског удружења Америке, има једноставно 06јашњење: „Када је време неспокојно, људи одлазе у биоскопе да би побегли од неспокојства“. А истраживачи тих кретања закључују: Американци су обузети невољама, и после вишегодишњег самозадовољства масовно одлазе у биоскопе. Бројке о порасту гледалаца упућују на закључак да за време економских рецесија „људи сматрају вече проведено у биоскопу најјефтинијим и најнапомиње Валенти, Порасту филмских гледалаца у 1973. допринели су, по тим тумачењима, е-

· нергетска криза, унутрашња и међуна-

родна затегнутост, политичке и социјалне импликације. Нису сви филмски људи; наравно, оптимисти; јер многи сматрају да ће каснији економски пад имати за последицу смањене приходе на благајнама. Међутим, сам Валенти тврди: „Најбољи дани филма тек треба да дођу“, и предвиђа: „Постоји могућност да ћемо ући у потпуно нову еру креатив ности због нове филмске публике“.

ђ „Основна жеља: забаван филм

Какви филмови посебно привлаче гле даоце2 „Варијети“ тврди да Американац

"није заборавио своју основну филмску

жељу: да види забаван филм. Дела „снажних сценарија“ су, по тим тврђењима,

· најзанимљивија. „Ако постоји нека лек-

ција коју треба. научити из спискова филмова у 1974. години, онда је то чињеница да су добри сценарији важнији него икад, при чему су акције и смех још увек два квалитета која се највише

· траже“, закључује лист америчке забав» (

љачке индустрије, у у _ | Подаци су веома „Жаока“ се налази у врху листе са при ходом у 1974. од 68,4 милиона долара,

"док је други „Истеривач ђавола“ са 66,3 милиона долара. Преовлађује, дакле, ра- .

зличитост жанрова. Подједнака пажња се поклања сваком роду, „али филм мора

"бити забаван“. Холивудски „систем звез

да“ је превазиђен, а успех „Жаоке“ и „Истеривача ђавола“ то најбоље потврђује: први је имао две „звезде“, Њуме-

"на и Редфорда, а други ни једну. „Тра-

диционалне, холивудске норме комерци-

_јалног сфекта више не постоје: „Успех

зависи искључиво од реаговања публи-

у Руј "Ако у данашњим америчким филмо-

· вима постоји нека тенденција, онда се. „она огледа у томе што нема никакве тен денције. Такав закључак извлаче многи

карактеристични;

критичари. Постоје, напомиње се, само извесна померања, и критичари извлаче као посебан пример једну карактеристику: уместо глумца, сада је редитељ „звез да“. Њихова имена су на шпицама важнија од имена глумаца, па ћемо тако наићи на „Филм Боба Фоса“ („Лени“) или „Филм Романа Поланског“ („Кинеска

"четврт“), а таква настојања аутора по-

држава веома издашно филмска критика. Истраживачи савремених кретања у америчкој кинематографији склони су да Тај повраћени интерес за филм припишу, првенствено, новој филмских редитеља који су одбацили „мртвило шездесетих година“. Напомиње се да су ти млади људи стекли завидно универзитетско образовање, а као посебну врлину поседују „филмски фанатизам“ (Копола, Касаветис, Скорсис, Алтман, Брукс, Ален, те Богданович, Фридкин, Хил, Фос и други).

Субјективизам — омиљени принцип =.

Ти људи су, тврди се, самостални у покушају да задрже уметничку независност у индустрији која се оријентисала на зараду, и представљају групу која у филмским студијима ужива слободу непознату у америчкој кинематографији доскора. Попримали су много од европских режисера, али су задржали и добре стране традиционалног америчког мишљења. Субјективизам је њихов омиљени принцип, а лична визија Америке огледа се у аутентичном тумачењу међуљудских односа. Такав уметник је супростављен менаџерској сили, а исход је управо обрнут од традиционалне по-

, ВРЕМЕ

"мерање- у америчкој

генерацији.

САМОСТАЛНИХ: Френсис Форд Копола (за камером) припрема кадар | 5 | за „Кужа, П“ о искрцавању италијанских досељеника у САД | % , М У г 7 : "| ~“

дређености · продуцентским · сугестијама ; комерцијалне природе.

Американци су склони да ту генерацију редитеља представе као велику наду холивудске филмске индустрије. Аргументи за ту тврдњу су, пре свега, моЋне награде „Оскар“ које су млади ства раоци суверено освајали у минуле три године. Копола је сигурно најуспешнији носилац тих признања, али ни друге не заостају за њима.

Критичари „примећују још једно пос кинематографији, овога пута приликом доделе „Оскара“ глумцима. Готово непознати Роберт де Ниро (улога у „Куму П“) добија ту награ ду, Арт Карни (за улогу у фиму Мазур ског „Хари и Тонто“) придружује му се прошле године, а награда не изостаје ни

„за Елен Берстин која је захтевала да

филм „Алиса више не живи овде“ режира млади Мартин Скорсис. Стваралачки напори редитеља постали су, у извесном смислу, мерило успеха једног филма. Није онда чудно што су већина њих и сценаристи својих остварења, и што умешност цене као по-

"себну врлину. „Било је изазовно сни-

мати филм о жени што је могуће реалније и поштеније, а да при свему том филм буде и забаван“, каже Мартин Скорсис поводом своје „Алисе“.

Шта, у таквој констелацији, треба очекивађи у догледно време2 Неке навике се теже мењају, па продуценти најав љују и,наставке фисамова као што су „Смешна девојка“, „Посејдонове авантуре“, „Француска веза“. Ни носталгија ни је запостављена, па ће бити и филмова који говоре о великим глумцима и тридесетим годинама. Е

С друге стране, поход нове генерације се наставља. Предвиђања да ће нај новији Алтманов филм „Нешвил“, који је оцењен као „есеј о америчком индустријском животу“, остварити запажен успех иду чак дотле да се помиње „успон до стратосфере“ као „радикалан, еволутивни скок“. Пажњу такође изазива Стенли Кубрик („Одисеја:2001“, „Па клена поморанџа“), „независтан уметник“ који ће крајем године понудити гледаоцима свој најновији филм „Бари Линдом“. Занимљиво је да се тај Кубриков пројекат за сада држи у потпуној тајности, а ништа мање не интригира ни изјава |једног продуцентеког стручњака да је реч о делу које ће бити „следећа прекретница у историји филма“.

ЉЕВ:

]

много радис-фонског израза;

у универзуму и ђу назке ч уметности

Северо Сарди није у књижевној 'Европи не познато име, мада је пореклом са далеке Кубе: трећи роман писца, „Кобре“, донео му је 1972. године „награду за најбољу књигу страног писца у Француској“. Овај Кубанац, који има једва 88 година, постао је одједном веома занимљива фигура и филозофске литературе: У „Бароку“, својсј најновијој књизи, Сарди је покушао да докаже везу између науке и уметности са жељом да, како се изразио је дан париски критичар, „поново актуелизира космологију м да истовремено дефинише данашњи барок, који је помало субверзиван“.

Аутор дела које је, чим се појавило У француском преводу, подједнако шокирало књижевнике, филозофе и научнике, прихватио је да за париски дневник „Монд“ одговори на десетак прилично провокативних питања од којих је прво гласило:

Барок као критички акт

— Зар данас барок7

— Није то чисто декоративна игра речи, ни жеља за мрачњаштвом, нити чак мешавина „кичева“ или оног „вечног повратка“, спремио је одговорио Сарди; напротив, барок је кри тички акт, пародијски став према нашем дру татву, организованом једино на управљању до брима; на управљању . за које се вели да је економично, а У ствари је врло лакомо. М, на фрочито, на руковању оним добром које омогу ћује комуникацију међу људима и функцконисање свих осталих добара: то је израз, реч! Бити данас барокан, значи, по мени, расипати, то добро трошити немилице, бацати,га у ветар из чиста: мира, ради ужитка. Видите сад колико такво барокно' деловање може да прети читавом систему размене, зато што оно није чиста игра већ чист издатак, штета.

— Како објашњавате критику чија је. жртва била, у Француској, барок2 |

— То Франпуско неприхватање, тај отпор, то презирање барока одувек су ме узнемиравали, Кад се човек врати из Индије и кад вас почне да прича о индијској архитектури, одговор је увек исти: „Ма, то је тешко; као улупана павлака!“ Јачина те критике барока подразумева другу критику, ону против еротизма. Зато што је еротизам такође ђасипништво, губљење енергије, чиста штета ради за довољства, насупрот „сексуалпости“ која је; као и класицизам, подстрек за „производњу“ _ = Ви кажете како између науке и уметности постоје „остаци“, „падавине“2 . ““ »Падавинама«“ називам оне феномепе од јека, реперкусије, који настају између науке ЊЕ „астрологије, космологије — и уметности, Ме 5 паравно, никаквог праоблика, првобитње Зн „Узрок понекад долази после „по 4 Еј , 4 »Ивојник“ после „оригинала“. То је као „соба одјека“. У ствари, у мени има ј ; ја сам новинар научне рубрике на радију где одјек понекад Му па гласа! Глас ће напћи касније, изме5 И као молитва коју врач изгова-

: | еј је, на пример, пошто је дуго по-

| сматрао наш природни сателит, дао о њему по

датке у свом делу »адетиз Мипетиз«, Један Галилејев пријатељ, фирентински сликар, Лодовико Карди, насликзго је, две године кАеније,

Богородицу како, према захтевима иконогра= , На Б

"крајева, облик Земље. Али, постоји круг и ње

"ди година) једног језгра веома густе масе, У“

сликарству _

Кубански књижевних Северо Сарди, адтор књиге „Барок“, о вези изме-

“.

фије, ставља ноге на Месеџ. Кардијев Месец изгледа баш као снај на фотографији коју је начинио „Аполо“: површина му је избушена кратерима! Права „падавина“ је формалнија, може се наћи у сликарству, и у оном Рафаеловом, које је читаво организовано око круга и делимично чак састављено од кружних платна. Таква је Ренесанса: центрирана, „са“ вршена“, теолошка; права наследница Плато“ нова. Галилеј је.правилно констатовао да су „орбиталне путање слиптичне. дли ипак није хтео да одустане од круга. Круг је нормалан, добар, најекономичнији облик; то је, на крају

това деформација елипса са своја два центра, Шта је „остатак“, „падавина“,, астрономије“ Сав барок — од Бораммнијеве архитектуре, до Веласкезовог сликарства. ЕМ

· Сукоб космолошких теорија '

— А кадје У питању модерна космоло“ тијаг | | — Исто као У доба барока, и данас се две космолошке теорије сукобљавају. За теорију коју кратко неки називају, »бја ђЂапе«, а која

има све шансе да буде „тачна“, универзумје имао свој почетак, експлозију (пре 10 милијар

ниверзум је данас у експанзији, шири се: та лаксије су као тачке на површини балона «К9 ји неко (али ко) надима, па се оне удаљава“ ју једне од других невероватном брзином, 18 кав ће универзум имати свој крој. Сунце ће на пример, кроз неколико милиона. година 10 стати, „бели патуљак“. Треба, забога, времеб 30 користити, јер ће се лоше завршити! на“ супрот „»бји рапеи« стоји »зђеаду бајк, нет роменљиво стање, неограничени универзум у прошлости и у будућности, који се непрекиг“ но обнавља. Ја у својојкњизи „Барок“ лову шлавам да нађем „падавине“ у 'Уметности пре“

изашле из овог сукоба у универзуму.

код |

– :4 _ раб — Та космолошка страст није ф (; |

нова7

— Она је била присутна још У мојој кору „Кобра“ где су метафоре астронома узму дословно, Например, „црвени џинови“ који м према тврђењу астронома, она розикасте 356 де, од којих се једна може видети и голи ком У сазвежђу Ориона. Према мени та" по биле кану, Зиљну боју што муслимани, сте да би им коса добила пламени одсјај“ у сти је'случај са „белим патуљцима“ У ара мији, За оним згтрченим густим звездама, 381 јаним до белог усијања, У мојој фикнућ | су „бели патуљци“ у сликарству. На пр малена инфанткиња на челу, на слици “о мићкињео“, затим „албино“, ома апгонетна (А ла птица о појасу једине личности нат Ре товој слици „Ноћна стража“. Има и „пл“ стих путница“ и „црних рупа". Наука пе

. х “ м "де К преодева у фикцију, као што се у мој ос зи „Барока“ наука и уметност узајамни | а ШшКУЈУ, одговарају једна другој у великој тј“

би одјека“, # В. Ј “Ли 122

Је Мрав