Borba, 04. 10. 1975., S. 2

5 = а им

те вале

га ихј де

„З. УУ

та

" нови пример свим народнима ко

Стане Доланц | примио делегацију ТАНУ

Београд. — Секретар Извршног комитета – Председништва ик СКЈ Стане Доланц примио је јуче студијску делегацију Афричке националне уније Тангањике (ТАНУ), коју предводи заменик директора партијске школе Б. Мпангала и која на позив СКЈ, борави у нашој земљи. Том при ликом је разговарано о неким пи тањима друштвено-политичког ра звоја Југославије.

Разговори Петра Стамболића и Нгујена Ну Тоа

Београд. Члан Председништва СФРЈ Петар Стамболић при | мио 'је јуче делегацију Фронта националног ослобођења Јужног Вијетнама коју предводи Нгујен Ну То, члан Председништва Цен тралног комитета Фронта налног ослобођења Јужног Вијет нама, која борави у Југославији. као гост Савезне конференције ССРНЈ.

У срдачном и пријатељском ра зговору Петар Стамболић је између осталог истакао међународни значај историјске победе ви јетнамског народа, чија борба у данашњим условима служи као

ји се боре за своју независност. Он је изразио спремност наше зе мље да, као у току борбе и у ми

рној изградњи пружи Вијетнаму

помоћ. Нгујен Ну То је рекао да се делегација на лицу места уверила У величину народноаслобо дилачке борбе коју су водили на роди Југославије и у успехе постигнуте у изградњи земље. Захвалио се на спремност за пру-“ жање даље поџоћи и пренео при јатељске поздраве председника Ху Тоа председнику Републике Титу, руководству наше земље и нашим народима.

Разговорима су поред чланова лелегације ФНО Јужног Вијетнама присуствовали Александар Бакочевић. члана Секретаријата Председништва и председник Ко мисије за међународне односе Са везне конференције ССРНЈ и Ла зар Удовички секретар службе за спољнополитичка питања Пре дседништва СФРЈ.

[ ЖОБРФЕК ЕН ЕЋ ЈА. |

ЧЛАН Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ Али Шукрија примио је јуче делега цију Фронта националног ослобођења Јужног Вијетнама која У нашој земљи борави као. гост Савезне конференције ССРНЈ.

У пријатељском и отвореном разговору са члановима делега

ције коју предводи Нгујен Ну То, члан Председништва ЦК срронта националног ' ослобође-

ња Јужног Вијетнама, Али Шу

крија је упознао делегапију са

актуелним зададима СКЈ, | Поа • |

СЕКРЕТАР у Извршном Коми тету Председништва ИК СКЈ др Александар _Грличков примио је јуче амбасздора СР Румуније У нашој земљи Вирђила Ка закуа. Они су разговарали о питањима односа и сарадње СКЈ и Румунске комунистичке партије.

» »

Александар Грличков примио је, такође, и амбасадора Немач ке Демократске Републике у нашој земљи Хелмута Цибарта. Било је речи о односима и сарадњи између СКЈ и Јединстве не социјалистичке партије Нема чке.

.з

ПРЕДСЕДНИК | Већа савеза синдиката Југославије, Мика Шпиљак разговарао је са генералним секретаром Националне уније синдиката радника Дахо меја — УНСТД — и чланом На ционалног савета револуције Да хомеја Рајмоном Вилмоном гуезом. Разговор који ЈЕ том прили ком вођен. односио се на облике даље сарадње два синдика-

та. .. .

ПОТПРЕДСЕДНИК _ Уједињене ' Републике Танзаније и пред седник владе Рашиди Кавава примио је јуче амбасадора СФРЈ Марка Косина. У срдачном разговору размењена су ми шљења о унапређењу односа из међу Југославије и Танзаније, посебно на партијском и привредном плану и о неким актуелним међународним питањима, посебно о ситуацији на ЈУГУ.

Африке. « .о«ж

ПРЕЗИДИЈУМ Врховног совјета СССР одликовао је југосло венског амбасадора у Совјетском Савезу Милорада Пешића Орде ном пријатељства. народа. У указу о одликовању, који су пот писали председник Президијума Николај Подгорни и' секретар Михаил Георгазе, истиче се да се ово признање додељује југословенском амбасадору за ак тиван рад на јачању -пријатељства између СССР“и Југославије. р У # .%

члан | СИВ. Иван Франко, председник југословенског дела југословенско-пољског комитета за пр едну сарадњу. примио је заменика председника Планске комисије Министарског саве та НР Пољске Збигњева Војтер ковског који у Југославији 60рави као шеф пољске делегаци је на осмом заседању мешовита јутословенско-пољске _ комисије за ан Дола кооперацију.

реси

ву вбрусујесвжлаах

УКУПНО 311 трговочких бро дова ту свету 45 оштећено - или потонуло услед судара т“ пожара, у току прошле године. Према саотлштењу — „Лојдовог регистра“, ово. је. најмањи број оштећених и потонулих бродова од 1965. године. Јатам, је изгубио највише" бродо ва — 47, а Грчка је најтеже слштећена по тонажи пизгубље тик бродова — 119.282 тоне,

нацио ;

, тенције,

5, СТРАНА — БОРБА — 4. ОКТОБАР. 1975,

ПРОТЕСТИ У СВЕТУ ПОВОДОМ УБИСТВА

Енергични захтеви

ШПАНСКИХ ПАТРИ ОТА

"за престанак терора |

Франшуски парламент прекинуо седницу у знак протеста. — Резолуција

ОГОРЧЕЊЕ; Са антифранкистичких демонстрација у Рим

Како јављају иностране аоба _ дома фФранцуског парламента прекинула су јучерашње седнице за 15 минута у знак протеста због погубљења петорице баскијских револуционара У Мадри ду. Овим гестом француски парламентарци су се придру жили таласу, огорчења који је преплавио читав свет после вести о најновијем злочину Франкових фашиста.

Своје гнушање су на достојанствен начин изразили и чланови швајцарског Синдиката транспортних радника. У свим градовима Швајцарске два минута је замро сваки саобраћај.

Светска синдикална федерација синдиката са седиштем у Прагу, затражила је да се хитно одржи ванредни састанак Међународне организације рада, на коме би се расправљало о искључењу шпанских (Франкових) представника из ове офбганизаци=> је. | 8 -

"+ КЕ хе чи + Р

„Захтевамо престанак теро ра над шпанским патриотама“ — то је била најгласнија парола која се чула на ве ликом протестном митингу 0одржаном у Москви. Говорници на овом скупу су истакли да шпански народ у својој

Али Ахмед почасни доктор Приштинског универзитета

(Наставак са 1. стране)

' зитета проф. Фериз Краснићи. „За наш Универзитет, рекао је он, ово је ретка прилика која нам се указала да изразимо захвалност једном од истакнутих државника, неуморном борцу за добробит индијског народа и свих људи на свету, великом борцу за мир и равноправне међународ не односе“. Он је такође рекао да је идеја о давању зва ња почасног доктора срдачно прихваћена од свих институција Приштинског универзитета. -

У образложењу одлуке се из носе „изванредне заслуге пред седника Фахрудина Алија Ахмеда за проширење и продуољење односа искреног и осве доченог пријатељства између СФРЈ и Републике Индије, ве лике заслуге на ширењу и Учвршћењу политике несврста ности у свету, политике обезбеђења светског мира и међународне сарадње на принципи ма поштовања независности и

· равноправности, а посебно и-

мајући у виду његов допринос У ослобођењу и очувању независности народа Републике Индије и његов досадашњи изузетно плодотворан рад на пољу друштвене и политичке делатности“. ·

Образложење је Дао члан

комисије за доделу титуле по |

часног доктора професор Приштинског универзитета Али Хадри.

борби за слободу и демокра- | тију није сам. „Сви совјетски народи, све прогресивне снате света солидаришу се са шпанским народом“ — речено је на овом митингу.

. . +

(Буенос _ Аирес, 3. октобра Танјуг) — Венецуела, Перу, Костарика и Мексико су зва нично осудили Франкову вла ду због мучког убиства шпан ских патриота.

Телеграми протеста због

Пн

Протестни телеграми

смртних казни извршених над петорицом противника фашизма у Шпанији, стижу и даље, а широм наше земље одржавају се протестни скупови. ј

Телеграми стижу од рад них и друштвено-политичКиж организација, школа, друштвених установа, фа-. култета... у свима се изражава огорчење због гнус ног злочина и жеља да шпански народ што пре изиђе на пут слободе.

У својој беседи председник Републике Индије Али Ахмед рекао је, измеБђу осталог, да у овом чину види степен поштовања ко ји југословенска влада и народи гаје према његовој земљи. „Овај гест је доказ чврстог пријатељства које постоји између наше две земље. Осетио сам ту топлину осећања и срдачности свугде где год сам био у Југославији“ — рекао је индијски председник.

Он је даље' нагласио да СУ Југославија и Индија, везане традиционалним спонама пријатељства у многим областима али најважнији заједнички фактор су заједничка оданост и приврженост идеалима несвр станости који представљају основну карактеристику спољ них политика двеју земаља. Овај принципијелни покрет У великој је мери инспирисан визијом председњика Тита и

покојног премијера Нехруа —

нагласио је Фахрудин Али Ах

мед. “ у Несврстаност је постала —.

наставио је индијски Председ

ник — животна и динамична ·

снага у савременој међународној политици. Последње две деценије сведоци смо сазревања несврстаности у најважнију доктрину међународних односа и њеног усвајања као камена темељца спољне политике, све већег и већег броја азијских, афричких и латино америчких земаља у развоју. Њен значај данас у свету је све већи.

венецуеланског Националног конгреса |

У резолуцији Националног конгреса Венецуеле се исти'че да се већ три деценије „га зе слободе и људска права У ФРранковој Шпанији“. Оба до ма венецуеланског Конгреса траже да се светска демекрат ска јавност мобилише како“ би се стало на пут Ффашистичким амбицијама.

Револуционарна влада Перуа је, исто тако, осудила убиство шпанских политичких заточеника. Министар иностраних послова Перуа Мител де ла Флор је истакао да је убиство заточеника све дочанство одласка Франкове владе у незаконитост.

И влада Костарике је осудила злочин у Шпанији. Незадовољство против Франковог злочина изражавају још увек водећи дневници. овог континента и пружају подршку ставу Мексика који је званично затражио _ бојкот Шпаније у свету.

Синоћ „је међутим шеф чи) леанске; хунте тенерал.НПино-' ће . упутио личну поруку Франку у којој му „честита“ За убиства заточених патриота. Пиноће се потпуно со= лидарише са Франком за увођење „крсташког рата против марксизма“ и зато пози+ва на гажење свих људских права, . ~

Покрет несврстаности — ис= такао је председник Али Ахмед — родио се као савест човечанства, Од тада, тај покрет је стекао велико признање и широк утицај, а несврстане зе мље су биле у стању да одрже своје јединство и солидарност у бурним политичким и економским условима.

Председник Индије Али Ах• мед са супругом био је затим гост на ручку који у његову част, у хотелу „Косовски 60жур“ приредио председник Председништва САП Косова Џавид Нимани. На ручку, који је протекао у веома пријатељ ској атмосфери били су највиши покрајински руководиоци и многе друге угледне званице. Али Ахмед допутовао у Београд

“ Председник Републике Инди је Фахрудин Али Ахмед допутовао је синоћ авионом из При штине у Београд. На зеродрому, високог госта дочекали су и поздравили председник Пред седништва СР Србије Драгослав Марковић, потпредседник

Скупштине Југославије Синан_

Хасани, представници савезних органа, града Београда, ЈНА и друге личности. На до чеку су били и чланови индиј ске колоније-у Београду. Председник Индије провешће данашњи дан у главном гра ду Југославије, (Танјуг)

СИТУАЦИЈА У ПОРТУГАЛИЈИ

Тајно заседање Савета револуције.

Узајамне оптужбе Соци-

јаластичке. партије ', је“

динственог

Е револуционарног фронта“

«о

(Лисабом, 3. октобра, 'Танјуг) 5Е У; атмосфери _ између притајености и извесног смиривања португалски Савет ре волуције заседао је неколико часова али није објављено уобичајено саопштење.

Вршилац дужности · шефа државе и премијер адмирал Де Азеведб рекао је о:том сас танку само то да је на њему „дубоко проучена политичко-војна ситуација“, да су набројани узроци за њу и да се говорило о „решењима која су

„сада могућа за успостављање дисциплине и кохезије у ору-

жаним снагама“.

Не располажући никаквим другим појединостима о заседању Савета револуције јутрошњи листови немају ни посебне комештаре у вези с развојем ситуације у земљи, осим што се и даље баве прек јучерашњим позивом Социјалистичке партије да се спре чи „контрареволуционарни и противнародни удар мањинске провокаторске групе псеу долевице у служби ЦИА и реакције“.

„Јединствени револуционарни. фронт“, кога . Социјалистичка партија уствари оптужује да је намеравао да извр ши удар, објавио је поводом тога саоптшење у коме се ка же:

„Револуционарне партије се не баве државним ударима. Као партије трудбеника оне се баве организовањем _ радничке класе и радног народа за одбрану револуционарних достигнућа, борбе против фашизма и напада! на експлоата торску буржоазију“.

ПОСЛЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ У АДИС. АБЕБИ

Потрага за "диверзантима |

Ликвидирани 'одметницљ ~у провинцији Бељемдир

(Адис Абеба, 3. октобра, Та ју — Телекс везе Етиопије са светом су прорадиле,., Очекује се да ће у току дана би ти обновљене и меке телефон ске линије које су биле у пре киду после јучерашње диверзије у централи телекомуникација. У данашњем саопштењу експлозија се описује као дело „непријатеља "народа и противника етиопске револуције који желе да земљу ува ле у Хаос и крвопролиће“. У саотшптењу се каже да снаге безбедности још нису на тра ту починилаца диверзије. Оне су имале више успеха у мес ту Дебре Табор у провинцији Бегемдир где се — како је лаконски саопштено — пронашле и ликвидирале четири одметника. Међу овим је и је дан „еџазмет“ што је у етиоп ском феудалном _ устројству висок статус. Верује се да уп раво поменути одметници „имају на души“ гувернера про винције који је у истом мес ту убијен пре/ неколико дама.

У Адис Абеби сва предузећа и све јавне службе нормално обављају посао укључујући и централу телекомуникација. Судећи по спољвим знацима и атмосфери на улицама не може се уопште зак ључити да је у престоници и околини на снази ванредно стање. Такав утисак — делом потиче и из понашања армије која, своја изузетно | велика | овлашћења. из закова о ванредном стању не, користи У " мери у којој се очекивало.

ПЛЕНУМ ЦК ЈСПН |

Неевретавање је позитивна снага у међуна

„

родним односима

- Посета премијера Зиндермана СФРЈ оцење на као допринос пријатељству "две земље !

(Берлин, 3, октобра,, Танјуг) — Посета премијера Зиндермана Југославији средином ју на ове тодине и његови разто вори са председником Титом и премијером Биједићем оцењени су у извештају на пле нарној седници-ЦК ЈСП Немачке „као вредан допринос

развоју пријатељских односа.

између две земље“. ·_ У извештају који је поднет пленуму дата је веома опшир на анализа занчаја и закљу„чака Европске конференције о безебдности и сарадњи У · Хелсинкију. за коју је речено да је фиксирала политич

ки и територијални биланс

друтдг светског рата и после“.

ратног развоја у Европи.

У извештају је одато признање активности несврстаних земаља, а закључци министар

ске конференције у Лими оце.

њени су као допринос јача~

њу њихове међусобне дарности и сарадње. „Немачка ДР гледа у покре ту несврстаних позитивну сма ту у међународним односима и свог објективног савезника У борби за мир“. речено је, поред _ осталог. у извештају Централном комитету ЈСПН.

соли-

(Наставак са 1. стране)

солутна формалност, пошто је и у Сенату исти распоред снага, тако да никаквих сумњи У коначни исход практично више нема.

Министри иностраних посло ва двеју земаља потписаће по сле тога споразум о прецизној, јасно дефинисаној граници из међу Италије и Југославије, чиме ће неопозиво и за сва времена (ратификоваће их претходно парламенти у Риму и Беотраду) бити уклоњене спорне зоне и још спорније де маркационе линије, слободне територије, меморандуми и сва остала минска поља која су годинама угрожавала мири стабилност границе у овој 0о6ласти. Објављивање резултата гтласања пропраћено је вечерас У палати Монтечиторио бурним аплаузом. Био је то поздрав не само једној великој победи, већ и израз нескривеног задовољства због успешно обављеног посла у коме су се једна поред друге нашле ·демохришћанска, комунистичка, со цијалистичка, социјалдемократ ска, либерална и републиканска партија.

Њима насупрот. стајали су само неофашисти — неопозиво поражени и потпуно разобличени у овом свом покушају заустављања точка историје.

Данашњу поподневну седни-, цу иначе отворио је министар иностраних послова Маријано Румор који је, говорећи о пред ностима које доноси потписивање уговора набројао прво ус постављање потпуне италијанске суверености над бившом зоном „А“, затим отварање могућности за комплетно решавање свих постојећих проблема националних мањина на је дној и другој страни као и нове велике могућности за још већи развој привредне сарадње између две земље.

За и против

У дебати — вођеној јуче и данас до подне — најбројнији и најопширнији — јављено је

већ — били су посланици нео фаштстичке партије, огорчени противници овог историјског договора. којим се регулишу гранични спорови између Италије и Југославије. Њи хови позиви на отпор и су“ протстављање, упозоравања. на „политички фатализам којиће имати катастрофалне последи . це“ добили су, међутим, одје“ ка само код неких страначких истомишљеника и групице крајње десно оријентисаних демохришћана. ј

•· Њихова вишечасовна излагања, која су карактерисали, поред галаме, крајњи недостатак било каквог. политичког реализма и нескривена жалост За прошлим хладноратовским временима, завршена су и данас управо онако како су и почела јуче пре подне. Без одјека, пред опустелим клупама у којима је, што је дебата више одмицала, било све мање слушалаца спремних да до краја пропрате ову њихову плочу. која носи обележја неких одавно превазиђених времена и односа,

За разлику од неофаштиста, све остале партије (па чак и либерали, који су до синоћ били неизвесни) изјаснили су се у прилог владине иницијативе за „потпуним отварањем врата према Југославији“. Изу зетака је било ту и тамо у виду, рецимо, излагања двојице демохришћана (Барби и Костамања), који су — говорећи у своје лично име, не у име партије на власти — тражили да се одбаци споразум.

Њима насупрот говорио је Корадо Белчи, иначе Тршћанин, такође припадник Демохришћанске партије и један од блиских сарадника мини-

Минић: Члан 21 Уговора о миру биће екинут са дневног реда Савета безбедно

Дипломатски уредник. Тан-' југа обратио се потпредседнику СИВ и савезном секђетару за иностране послове Милошу

Минићу. поводом извештаја о'

"постизању логовора о граничним и другим питањима измеЂу Југославије и Италије пол нетот У Скупштини СФРЈ 1. октббра ове године. следећим питањем: | · На дневном реду Савета без бедности УН 1ош увек се нала

зи питање имемовања гуверне | ра Слободне територије Трста. Да ли ово питање има икак„Вог значаја, имајући “ виду поменути договор између СФР Јутославије и Републике Ита-= лије7 „Сигурно да не“ — одговорио је потпредседник СИВ и савезни секретар за иностране послове Милош Минић. „Према поститнутом поговору о којем сам говорио 1, октобра

стра»иностраних послова

ра. Подсећајући да закључ овог споразума доноси нови. лет италијанској. спољној литици, он је окарактериса, као „копање по живој Рану« свако супротстављање том до.

кументу 0 миру и помирењу

између“две земље.

Подршка комуниста

„Да ли се променила нап политичка реалност после 2) године“, запитао је Барби. Да ли смо спремни да се окрене. мо у другом правцу и почне. мо да решавамо проблеме ко. ји су У прошлости д раздвајању наших -народа-зе, маља..“ У

' Наставак и крај дебате уопште протекли су у знаку без. резервне подршке уговору, Уз истицање, кроз иступања посланика владине већине и КП Италије, свих оних предности · које један овакав споразум до носи не само Југославији и Италији, већ и европској безбедности и сарадњи у цели. ни,

а а __длШЕ Пеш __Решит ишао

Најзапаженији у овом делу био је бесумње Серђо Сегре, члан Дирекције КП Италије | задужен за међународне односе, који је истакао. да код. свих италијанских комуниста постоји уверење да договор .са Југославијом одговара итали-. јанским националним интерељ сима, ужива подршку огромне | већине Италијана и представ. ља акт мира и сарадње у Европи. |

„Овим се завршава једно тра тично и мучно поглавље про узроковано ратом који су фе исти изгубили. То је цена. коју је ова земља позвана да плати да се прошлост више не_ би поновила“, истакао је Се гре, наглашавајући да се споразум између Италије и Југ. славије остварује у периоду. жада барометар односа међу европским земљама показује. побољшање после -конферен-. ције у Хелсинкију.

„Али, договор са Југосла» вијом је чак и више од само остварења слова хелсиншко документа: то је значајан до принос који наше две земље дају у изградњи једне увели ко различите Европе, Ово не; односи само на санкционисање прошлости, већ представ ља фундаментални ' доприног будућој сарадњи која ће оје чати на свим пољима“, |

Даља сарадња између Ита-

" лије И Југославије, по Сегре.

овим речима, одразиће се ин пштире стање у Медитерану, = шта обе земље имају зајељ“ нички интерес. „Интерес је за талије да се Југославија раз“ вија као социјалистичка и не сврстана земља, а интерес је Југославије да се код нас ков солидује и напредује демокра тија. Уз све то, сам споразум је од великог значаја, јер 56 ојачати позиције обе земље и ослободити их досадашњих сметњи“. |

Завршавајући своје излата ње, овај истакнути члан РУ ководства КП Италије конста товао је да питање које рим“ ска влада овим споразумом жели да реши одговара и же љама свих оних који су “ борили у другом светском Ре. ту, и да би се то сигурно 00 стигло много раније. да НИЈЕ дошло до хладног рата који | је онемогућио ову иницијат“ ву. 4!

Распоред снага у италија“ ском парламенту, које ће 86 черас гласати и одлучити. споразуму изгледа овако: де! хришћани 266 комунист — 275, социјалисти — 61, не“

фашисти — 56, социјалдем“ крати — 29. либерали републиканци — 15 и осе

7, тако да нема никакве су ње у коначан исход.

Сл. ПАВЛОВИЋ

~“ Скупштини“ СФРЈ. неке перфектуирања сповазћ“ Лондонски меморануд 9 сат сности ол 5 октобра 195% | лине са прилозима. сте да важи У односима 734 две земље. Свака страна 55 | саопштити влади Ујелив

Краљевства Велике. бон је и Северне Ирске. владу. лињених Америчких ДрЋ. као И у Савету безбеде Уједињених напија“ „Договорили смо се" мено — лолао је савезни кретар Минић — ла ће владе затражити преко ралног секретара узели“ нација да Савет (6636 који на дневном 0617 иу тања која се односе на | 21 Уговора о миру. бившу СТТ: скине ова са свог дневног реда. као предметна“,