Borba, 08. 04. 1982., S. 5
СТРАНА
» 5. 5. АПРИЛ 1982. — БОРБА
пази ~
__Фугослађија џачас
Ове године се инвестира 4,17 милијарди и почиње
Грбаљско поље
На петом спрату „Југопетролове“ зграде, једне од ретких које нису страдале у земљотресу 1979, дочекује нас поморац, директор једног од ООУР -а „Југооцеаније“, Антон Мо шков, председник Скупштине општине Котор — волонтер. Обавештени да ће и следећу годину провести као председник-волонтер, питамо Мошко ва како успева да усклади сво је директорске и председничке обавезе, а он у шали одговара да је у ствари више волонтер у „Југооцеанији“, али да све постиже захваљујући пре свега разумевању другова у својој радној организацији.
— Наши су проблеми обнове нешто специфичнији у односу на друге општине. Ево, погледајте, процијена — укупних штета је више од 11 милијарди, од тога око 2,5 милијарде су штете у привреди, али су зато штете на културно-историјским — споменицима процијењене на више од 3,6 милијарди. У потресу је само на територији општине страдало 120-130 сакралних обје ката, а да не говоримо о нашој највећој бризи — Старом граду, каже Мошков.
Инвестиције
Но, пре тога нас председник которске општине обавештава шта се ради ове године: предвиђа се завршетак и почетак рада значајних објеката чија је изградња већ започета. То се пре свега односи на санаци ју обале, део регионалне канализације у привредној зони, угоститељско-рекреациони,-цен тар, робну кућу У Доброти, Школски центар, основну шко
з ен.. лу у Рисну, Дом здравља ју Дон је 4
броти, здравствену станицу: привредној зони, хотел ту“ у Рисну.
еу-
— Овогодишње инвестиције7
— Предвиђено је да укупна улагања буду 4,17 милијарди динара, од чега на привредне инвестиције отпада 3,1 милијарди, стамбену изградњу 181 милион, те на обнову у старом дијелу града Котора и на другим · културно-историјским споменицима 880 милиона динара. Средства која су била предвиђена за санацију објеката културе у прошлој години нијесу реализована, па се то планира у овој.
Ова ће година бити и у знаку почетка изградње једног лијела нове привредне зоне у Грбаљском пољу те ће своје објекте започети „Бокељка“, Индустрија лежаја, „Ривијера“. Отпочеће санација, реста урација и ревитализација спо меника културе, са приоритетом обнове стамбених и привредних објеката у старим УР баним језгрима, те градња гра дског хотела, мањег хотела У Перасту, обнова и изградња продајног. простора, изградња станова у друштвеном власништву. — Обавештени смо да сте има ли доста проблема око изградње станова, да су монтажна насеља која се изградили ску пља него да сте куће правили од чврстог материјала
Станови
— Од потреса до данас изграђено је 830 станова, од тога је половина чврста градња. Санирано је 700 станова. Ппроблема је, наравно, било. Шта мислите да је било једноставно иселити 4.000 становника из Старог града и створити им кров над главом2 Добро, сада се нешто мање од хиљаду љу ди вратило у Стари граду „плаву зону“, али се неће мо Ћи вратити сви, већ највише две до две и по хиљаде. Два монтажна насеља у Шкаљари ма и Св. Стасу, па и оно ко-
Де
Од
„Нећемо град-музеј, већ град у коме ће се живјети, окупљати људи из свих крајева свијета“ — каже Антон Мошков, предсједник СО Котор. сеоба индустрије у
Шахисти
У Котору се још не почиње градња класичног хотела, мада је то граду одавно потребно. „Фјорда“ нема, па сви путници који овде дођу послом _ ноћивају у ХерцегНовом, или Тивту. До сталног | одлагања, кажу овде, долази | зато што треба добро размислити где да се хотел гради, Зато лист „Бока“ каже: „Да се ради о шахистима, умјесто о руководиоцима, већ давно би им пала црвена заставица због прекораченог времена“.
је зовемо камп-насеље, јер ћемо га касније највјероватни је користити за смјештај туриста, стална су насеља. Вијек тих кућа је кас да су од чвре
!«иуте "традње, а градња је одис-
та била скупа јер је то тежак ли, како сте могли
ато прастора, па нисмо могли много ни да бирамо, а то је рјешење било једно од најбржих и најефикаснијих.
— Видимо да се обала интензивно гради, а знамо да сте имали својевремено невоља с водоводом7
— Изградња обале нам је у овом тренутку најважнији по сао, зато што је то у ствари основа Старог града, тиме заправо јачамо његов плато, па је обала тако. пројектована да може издржати и најјачи земљотрес. Обала нам је важна и зато што је то дио магистралнот пута и рачунамо да ће радови бити завршени ав густа, најкасније септембра ове године.
Успут ћу вам рећи да смо за ово вријеме изградили негде око 12 километара нових улица и приступних путева, по ставили десетак километара високонапонских каблова, сре дили уличну расвјету, направили више од 20 километара ПТТ мреже и око 35 километара водоводне мрежа. Да имали смо проблема с водоводом, јер нам се питка вода мијешала с морском, али мислимо да ћемо проблеме ријешити та козваном инјекционом завијесом. Канализацију, такође је дан од наших великих пробле ма, рјешавамо регионално, уд“ ружени с Тивтом и то на најмодернији начин, посебно отпа дне индустријске воде у новој зони. После филтрирања, ове ће се воде избацивати да леко у море.
— Шта кажете на коментаре да је исељавање которске ин дустрије у Грбаљско поље пре скупо и нерационалног
— Ти се приговори не моту прихватити. Морам вам најпре рећи да је исељење не само которске, већ индустрије читавог региона било конципирано још прије земљотреса пројектом „Јужни Јадран. Што се Котора тиче, наши су производни _ објекти У граду толико страдали, јер су били! углавном у старим _ зградама,
нонструнције
Италијанске фирме су скоро завршиле у Шкајарима зграду у коју треба да се уселе радна – организација
„Обнова“ и СИЗ за стамбенокомуналне послове. Међутим, како није посебно уговорена изградња међуспратне кон-
струкције, усељење се одлаже. „Бока“, лист · ССРН_Боке Которске _ коментарише: „У вријеме изградње, с обзиром на односе, можда тије ви требала _ међуспратна _ конструкција. Сада би се морала ојачати, за сваки случај“
/
ПРЕДСЈЕДНИК ВОЛОНТЕР; Антон Мошков
пи у Котору немамо"
брига —
да нам је скупље да их обнављамо него градимо нове у Ра дановићима. Осим што су ови објекти били у граду на сеизмички неповољном терену њи ховим исељавањем се, у ионако стијешњеном граду, ствара више простора. Прва фаза исељавања у коју инвести рамо 570 милиона, већ је почела. Живи град
У даљем разговору, често прекидан телефонским позиви ма, Мошков је изнео мноштво тешкоћа са уништеним здравственим "установама („А Котор има дугу традицију у лијечењу и добре болнице које служе ширем подручју), са обнављањем школа („Многе су зграде биле старе стотинама година“), изградњом . нових хо
тела и покушајима да се 0-.
живи туризам. 56 "6 1 ПаКлњ 45 ВА 5 5,
— Шта ће бити са Старим градомг — Знате да је ушао у листу „Свјетске баштине“ и „Свје теке баштине у опасности“ УН, да су се око рјешења антажо вали многи југословенски и свјетски експерти, преко Унеска. То је посао који ће потра јати и ми не желимо да брза мо. Зна се да се сви некадашњи становници неће моћи вратити у своје домове. Овог љета оспособљавамо 37 станова, догодине око 60. Међутим, ми не желимо град-музеј, већ живи град. Дакле послије конзерва ције и растаурације, слиједи ревитализација града. Ту ће бити многе јавне, управне и
културне институције, доста пословног простора, за – што већ примамо понуде из свих
крајева Југославије, галерије, мјеста за умјетничке занате. У заједници са црквеним властима увелико се ради на 06нови катедрале Св. Трипуна, Св. Луке, православне цркве.
Оно што је за нас битно у оп редјељењима јесте да је прихваћен приједлог да которски Стари град буде мјесто многих културних. манифестација. да покушамо да привучемо онај дио туриста који се не за довољавају само сунцем и морем, већ траже нешто више. Експерти веле да је у свијету све више те врсте туриста, а ми мислимо да су могућности Котора значајне.
— МШеће ли то бити нешто као „мали Дубровник“2
— Не, Дубровнику нико не може преузети оно што он јес те и што има, нити му се може конкурисати. Ми то и не намјеравамо, мада ће нам искуства Дубровника бити драгоцјена. Јован РАДОВАНОВИЋ
СУТРА: Херцег-Нови — Титова порука, ентузијазам, солидарност Геј 5
ЛИСТЗА СВАКОГ · САМОУПРАВЉАЧА
уочи АКЦИЈАШКОГ ЛЕТА | ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА
У
У Србији 20 СОРА
Просечна старост овогодишњих бригадиста 18,4 године. Због губљења времена и шаторска насеља
(Београд, 7. априла) — Разматрајући резултате прошлогодишњих и ток припрема за овогодишње радне акције, на данашњем састанку Координа ционог одбора потписника Дру штвеног договора о ОРА у Србији, истакнуто је да ће овог лета у Републици бити организовано 20 савезних омладинских радних акција, од тога две на Косову, а три у Војводини.
Крупне резултате и у раду и у идејном образовању и кул тури прошлог акцијашког лета не доводе у питање неки недостаци и мањи пропусти. Они, како је данас речено, тре ба да послуже за овогодишње потпуније припреме омладинских радних бригада и омладинспих насеља.
Просечна старост овогодишњих бригадиста је 18,4 године, што значи да су акцијаши „старији“ за годину дана у од носу на прошлогодишњи просек. Данас су се чуле и примедбе председника републичкот санитарног инспектора на хигијену у неким насељима, О6јекти се махом само окрече, а у једном броју насеља (Параћин, Пештер) остаје нерешено питање санитарија, укла њање отпадака.
Због честог губитка слобод ног времена бритадиста и сма њених радних ефеката на не ким акцијама где су терени за пошумљавање веома удаљени од насеља, ове године ће највероватније бити подигнута и шаторска насеља.
с. П.
— ГОРАНИ У ПЕТНИКУ ЗАСА дили 25.000 БОРИЋА — Омладинска организација села МЏетник у иванградској општини, уз помоћ горанске бригаде, два школска центра „Вукадин Вука диновић“ и „Панта Маришић“ и горанска бригада школе „Радомир Митровић“ завршили су са дњу 25.000 борића на оголелом сеоском подручју. Транспортно предузеће „Иванград-превоз“ обезбједило је бесплатни при-
|јевоз борића “док је радна 'орга
низација ШИК „Полимље“ дала бесплатно саднице. м. п.
ск СУВЕ РЕКЕ у
ДЕТИВНИЈИ
Вид | 6 МЛАОДИМИ
(Сува Река, 7. априла) — На данашњој изборној конференцији СК Суве Реке, у чијем је раду учествовао и Ђевђет Хамаза, члан Председништва Покрајинског комитета СК Ко сова, анализиран је четворого дишњи рад комуниста ове општине У уводном излагању Имера Гашија, председника Општинског комитета СК Суве Реке, и У дискусији, изражена је одлучност за коначан обрачун са непријатељем. Наглашено је да је политичко-безбедносна ситуација у овој општини и даље сложена и неповољна, Непријатељ се и даље огла„шава писањем непријатељских парола и растурањем пам флета.
У овој општини непријатељ је два пута организовао демонстрације, 26. марта прошле и 11, марта ове године. Нацио нализам и иредентизам нарочито је изражен у средњошко леком центру „Јета ге ре“ („Нови живот“). Зато је, како је "наглашено, неопходан акти внији рад са младима.
Од ескалације национализма и иредентизма прошле године до данас из СК у овој општини искључено је 56 чланова, 31 је кажњено последњом опо меном и 4% партијском опоме ном. Ј. М.
ЉЕТА РНЕ ЕАТРИР КА РАИР
НА ОСТРВУ СВЕТИ МАРКО КОД ТИВТА
Остаци античке ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
(Будва, 7. априла). — На остр ву Свети Марко у ХЖиватском за ливу наишло се на веома заним љив археолошки локалитет, От кривен је при радовима које бео градски „Путник“ изводи на овом градски „Путник“ изводи на овом острву припремајући капацитете за овогодишњу туристичку сезону. Сазнали смо од стручњака који су јуче посетили локалитет на острву да се трагало са црквом Светог Гаврила из 10) века а да су пронађени остаци античке циви лизације. О чему се тачно ради показаће накпадна истраживања археолога, с.Г.
ИЗ ОКРУЖНОГ СУДА У ДОБОЈУ
Оптужен за неприј
пропоганду
(Добој, 7. априла) — Окружем суд у Добоју данас је издао званично саопштење у коме се каже да је Окружно јавно ' тужилаштво у Добоју поднело оптужницу против Анте Ковачевића рођеног 1952. године у селу Ада код Оџака сада на привременом боравку у Аустрији, због кривичног дела удруживања ради непријатељске делатности, непријатељске пропаганде и повреде угледа СФРЈ.
Према наводима оптужнице Ковачевић је за време боравка у Аустрији, у Бечу, где је радио као васпитач за дефектну децу, постао припадник удружења створеног ради вршења кривичног дела контрареволуционарног угрожавања
БА У И 4
ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ОСЛО-
тељсћу
друштвенор уређења и угрожавања територијалне целине СФРЈ. Ковачевић је, делујући са позиција екстремистичких емигрантских организација приликом доласка у земљу и на подручју општине Оџака, Модриче и Босанског Шамца говором позивао на обарање власти радничке класе и радних људи, на промену социјалистичкот самоуправног друштвеног уређења, на разбијање братства и јединства и равноправности народа и народности. Злонамерно и неистинито је приказивао друштвено-по-
литичке прилике у земљи и изложио порузи личност председника Тита.
3. М.
82“
Угоститељима и домаћинима са Црно-
(Београд, 7. априла) — Бли зу 7.000 радника Југословен ског аеротранспорта ће два значајна јубилеја — 35 годи на од оснивања и 55 година југословенског цивилног ваздушног саобраћаја — обележити удруживањем ЈАТ и загребачке „Транс-адрие“. На данашњој свечаној седници Радничког савета проглаше-
_ но је удруживање две радне организације, прво у југосло венском цивилном ваздухопловству. Тако ће значајни јубилеји протећи у знаку мера за боље пословање авио-компаније. После вишегодишњих ра-
ПРОСЛАВЉЕНО ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ АЕРОТРАНСПОРТА ·
Удружени ЈАТ и „Тронс-одрма
Ово је прво удруживање у југословенском цивилном ваздухопловству. — Потписан и документ о инвестицијама и удруживању за обнову флоте
зговора, преговора и економског доказивања, две од пет југословенских авио-компани ја нашле су економски интерес да удруже рад и средства у години када је цивил но ваздухопловство. суочено порастом трошкова и смање ње броја путника, како код нас тако и у свету. Још један значајан документ — • остваривању инвестинија им удруживању средстава за 06 нову флоте — усвојен на да нашњој свечаној седници Ра дничког савета – Југословен-
ског аеротранспорта.
л.Д.
ОДБОР СТАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГРАДОВА ЗА
СНАБДЕВАЊЕ
спори договори
Да би побољшале снабдевање општине морају да размотре и могућности нове производње
(Београд, 7. априла) — Спро вођење друштвених договора и самоуправних споразума осна бдевању великих градова и по трфшачких центара, речено је на данашњој седници Одбора
„Сталне конференције градова
и општина Југославије за сна бдевање. не иде како је пла нирано. Иако су изванредни успеси постигнути у Љубљани, Марибору. Загребу, Крагујевцу. Београду и још неким дру гим градовима, у многим већим местима договори и споразуми нису чак ни потписани.
У Сарајеву. Мостару, Новом Саду и Зрењанину пак, спрово Ђењем споразума и договора се, поред добре снабдевености града. стварају и резерве.
Чињеница је, међутим, како је истакао генерални секретар Конференције Божидар Поповић, да се морају разма трати и могућности општина да постичу и организују нову производњу и да убудуће упра во то буде превасходна ставка у смабдевању градова.
Б: П.
ОКРУЖНОМ СУДУ У НОВОМ ПАЗАРУ
Почело суђење за крађу у „Унихрому
Оптужени Радомир Марић и Родољуб Петровић оштетили своју радну организацију за 1.340.000 динара
(Нови Пазар, 7. априла) У новопазарском Окружном суду пред Већем петорице, ке јем председава судија Миломир Јовићевић јуче је почело суђење Радомиру Марићу и Родољубу Петровићу, магационерима „Унихрома“ из Новог Пазара.
Према наводима оптужнице коју заступа јавни тужилац Зећир Брежанин, оптужени
Потез
магационери су оштетили сво ју радну организацију за око 1.340.000 динара. Како нам је изјавио Алија Заимовић, судски вештак, оптужени су искористили поплаву 1979. годи не и односили разну робу сво јим кућама па је поклањали пријатељима, задржавали за себе или је продавали.
Без вепих промена
Земља Валута Аустрија 100 шилинга, Данска 100 круна Француска 100 франака Италија 100 лира Немачка 100 марака, Швајцарска 100 франака В. Британија 1 фунта Ирак 1 динар Кувајт 1 динар Канада 1 долар САД 1 долар Аустралија 1 долар
Ови курсеви важе од данас.
КУРС
Куповни Средњи Продајни 266,80 272,6590 273,0680 544,77 561,0134 561,8549 713,96 735,2561 736,3590 3,39 3,4847 3,4899 1864,77 1915,4545 1918,3277 2291,05 2353,3257 2356,8557 78,98 81,3414 81,4634 — 155,5221 155,7554
158,29 160,7591 161,0002 35,71 37,4485 37,5047 44,81 46,1459 46,2151 46,19 48,4416 48,5143
1944. у неравноправној борби против 700
БОЂЕЊА БРЧКОГ. — Грађани Брчког обиљежили су јуче 37-тодишњицу ослобођења града бројним свечаностима и пригодним манифестацијама. На свечаној сједници Скупштине општине најзаслужнијим грађанима и колективима уручене су „Седмоаприлске награде“ и спомен-плакете. Награде су добили: др Шефик Мулабеговић, Адела Божић и Јоцо Зоћкић, затим Општински савез глувих и наглувих, основна школа „Заим Мушановић“ и мјесна заједница Грчица. У индустрији меса „Бимекс“ пуштен је у рад лабораторијско-санитарни објекат са рестораном друштвене исхране и постављен камен темељац за нову фабрику месног брашна и техничких масноћа. «М. ДЈ)
нови ОБЈЕКТИ ЗА ПРАЗНИК. — Тридесетседмогодишњица ослобођења општине Грачаница обиљежеча је предајом на употребу нове поште, машинске хале у радној организацији „Феринг“ и отварањем аутобуске линије Грачаница — Пријеко Брдо. На свечаној сједници Скупштине општине уручене су традиционалне „Седмоаприлске награде“ организацијама и појединцима. (М. А)
ОРДЕН КОТОРСКОЈ „ЈУГООЦЕАНИЈИ“. — Которској „Југооцеанији“, уручен је Орден рада са црвеном заставом, којим је овај колектив за нарочите заслуге у привредном развитку земље одликовало Предсједништво СФРЈ. Већ годинама овај колектив је најбољи у комуни, а лане је забиљежио најбоље резултате од свог осни-
вања. (с. г)
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОПРЕМА 82". — На Јадранском сајму у Будви јуче је отворена изложба која носи назив „Опрема
горског приморја који треба да уреде своје објекте пред туристичку сезону, своје производе представило је двадесетак најпознатијих произвођача из цијеле земље. Током изложбе уговараће се послови између произвођача и свих оних који желе да купе уређаје за кућу и угоститељске објекте. (С. Г.)
ГРАДСКА КАНДИДАЦИОНА _ КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН СКОПЉА. — На прексиноћној седници Градске кандидационе ко нференције ССРН Скопља за делегате у Већу општина Собрања СРМ из Скопља кандидовави су Методи Антов и др Трајче Грујовски. На седници су изабрани и де легати за Друштвено-политичко веће Градекот собрања. Извештај о изборним актизностима у Скопљу поднео је Трајче Јовчев, и истакас да су преткандидациони и канлидацисни састанци, као и избори обављени успешно уз масовно присуство радних људи и грађана.
(Н. Б)
ТОДИШЊИЦА _ ПОГИБИЈЕ | ДИМЧЕ МИРЧЕВА. — У Титовом – Велесу јуче је обележена 38. годишњица смрти народног хероја Димче Мирчева. У Фабрици талка, која носи његово име првоборац Милан Славев говорио је о револуционарном раду Мирчева. Запослени у овом колективу засадили су 88 ружа у спомен на личност и дело друга Тита. У парку где се налази биста Димче _Мирчева о делу организатора партизанског покрета у овом крају, говорио је председник Општинског Савеза удружења бораца Иван Ивановски.
ПОШТА ХЕРОЈИМА. — Поводом 38-годишњице херојске смрти Кире Крстева и
"_ Димче Мирчева, који су на јучерашњи дан
бугарских фашиста и полицајаца изгубили животе у Кавадарцима, јуче је пред њиховим спомеником одржана комеморација којој су присуствовали чланови породице, саборци, грађани, пионири и омладина. Сећање на те дане евоцирао је првоборац Диме Јанчевски Бодри. (и. л)
СЕЋАЊЕ НА АХМЕТА ШЕХОВИЋА Јуче је обиљежена прва годишњица смрти истакнутог друштвено-политичког радника и предсједника Републичког одбора СУБНОР БиХ Ахмета Шеховића-Шехе. У присуству многобројних друштвено-политичких и јаввих радника Републике и града вијенце и цвијеће на његов гроб положили су чланови породице, делегације СР Босне и Херцеговине „градова Сарајева и Босанског Новог, а потом је минутом ћутања одата по шта овом истакнутом револуционару.
ПРЕМИНУО ПРВОБОРАЦ МИЛАН МИ ШЧЕВИЋ. — После краће болести, у Сомбору је преминуо носилац „Партизанске спо менице 1941“. Милан Миштчевић. Рођен је 1919. у Војновцу код Огулина. У раној мла дости је приступио напредном радничком покрету.
Борац Плашког партизанског одреда по стао је октобра 1941. године. У КПЈ је при мљен у пролеће 1942. а годину дана касније стао је под заставу прослављене Осме кордунашке дивизије, чији је борац био до краја рата. Обављао је значајне дужнос ти у друштвено-политичким привредним ор танизацијама сомборске општине, Носилац је више ратних и мирнодопских одлико-
вања.