Borba, 08. 04. 1982., S. 6
К
1982. флација у границама од 15 одсто. С друге стране. охрабрује постепено опадање годи шње стопе инфлације. У децембру прошле године, на при мер, у поређењу с истим месецом 1980, цене су биле веће за 39,3 одсто, док је овогодишњи март у односу на тај прошлогодишњи месец „ескупљи“ за, ипак знатно скромнијих, 27 процената.
производи поскупели за
Прибребда у сбешу
БОРБА — 8. АПРИЛ 1982,
СТРАНА
КОНФЕРЕНЦИЈА ООСК У ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА
ФЕДЕРАЦИЈЕ
Више пажње ПОЛИТИЧКОМ информкс у
Целовит систем политичког информисања у ООСК органа и организација
федерације још није довољно изграђен и не задовољава ни по садржају ни по брзини међусобног информисања
(Београд, 7. априла) — Мно.-
то критичких оцена изрекли су делегати ООСК органа и организација федерације на данашњој седници (председавао Ристо Џунов) на рачун интерног и политичког информисања основних партијских организација. Целовит информисања, речено је, још није довољно изграђен и незадовољава ни по садржају, ни по брзини међусобног информисања између основних ортанизација, Комитета и Конференције СК и обрнуто,
Рутински извештаји
Конференције
систем политичког
Утисак је да још нисмо у
довољној мери схватили зна-
чај политичког информиса-
ња, који. је сад још већи због предстојећих партијских конгреса и самита несврстаних, истакао је у уводној речи Михајло Шарановић. Ми још нисмо довољно организовани за успешно информисања. Чињеница једа политичких информација из ООСК има, али недовољно и да се оне обично рутински пишу и то пре свега на основу записника, тако да се из њих не види политичко деловање и живот ООСК, ангажованост и не виде тешкође нити разлози због којих неке ствари у органима и ор-
функционисање тог
не осећа се
ганизацијама "федерације не функционишу и не налазе решења. Виши партијски форуми, ре-
чено је у расправи, чланство више информишу о актуелним
МАЛОПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ
рана скупљо 6,2 одсто
У марту цене на мало биле су за два. одсто веће него:
у фебруару (Београд, 7. априла, Танјуг)
— Малопродајне цене у марту повећане су у односу на фебруар, саопштава Савезни за вод за статистику. за два одсто. Укупан пораст цена на
мало у првом тромесечју износи 5,6 одсто. Овај проценат забрињава, кад се зна да је за целу
годину предвиђена ин-
У марту су пољопривредни 6,2
спољно-политичким питањима и међународним односима, а недовољно о унутрашњој политици и привредним тешкоћама. Такође је речено да интерне политичке информације касне и да је њихов садржај често већ познат широј јавности преко средстава јавнор информисања. А оне би морале да буду кратке, правовремене, истините и храбре. Такве информације више би служиле као подстицај основним партијским организацијама да обрађују поједина питања и проблеме из деловања ООСК у савезним органима и износе позитивне и негативне примере тог деловања. То би пружало могућност за извлачење закључака и критичко сагледавање сопствене праксе.
Без обзира на велику пажњу која се у последње време придаје интерном информисању, још увек не можемо бити задовољни ни његовим квалитетом ни благовременошћу. Јер, те информације се углавном дају пост-фестум, нису довољно аналитичне и нису У фувкцији остваривања самоуправљања и делегатског система, што је у ствари њихов основни. задатак. Утисак је да интерном информисању у радним колективима ни основне партијске организације на посвећују довољно пажње.
конференција
Учесници данашњег скупа разматрали су данас и измена
одсто, чему су највише допри неле веће цене свежег меса за 14,8 одсто, затим свеже рибе за 5,4, свежег поврћа и воћа за 5,8 и 5,2, сувог воћа за 2,2, меда за 1,7, пиринча за 15 и млека и домаћих ·белих сирева за 0,9 одсто. Кокошија јаја била су јефтинија него у фебруару за два одсто.
Цене услуга у претходном месецу повећане су за. четири одсто (културне услуге за 57, саобраћајне и ПТТ за 4,8, ста нарине и комуналне услуге за 21 и занатске услуге за 1,2 процента. Алкохолна пића била су скупља за 0,8 одсто.
Индустријски производи у марту су у малопродаји стајали више за 1,1 одсто, при чему су непрехрамбени поскупели за 0,8 а прехрамбени за три процента.
ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ „БОРБЕ“
Ликовни тренутон БиХ
Поставку која репрезентује нека актуелна
стремљења
и допуне Статутарне одлуке ове организације, Ове измене предвиђају да се конституише Изборна копференција ООСЕ као највиши форум ООСС у органима и организацијама федерације.
Ово тело сачињавали би по један делегат из сваке ООСК, а Конференција би се одржавала сваке четврте године. Она би бирала Комитет од 55 члаваова, затим Комисију за статутарна питања од 15 чланова и Надзорну комисију од девет чланова. '
Будући Комитет, по овим изменама и допунама, бирао би председника Комитета, во. лонтера са мандатом од Ггодину дана и Председништво Комитета од 15 чланова као свој извршни орган. Сад ту функцију обавља девет члавова, што би значило да ће убудуће бити шест професионалаца више. Председништво
"Комитета бирало би секрета-
ра Председништва на две године и три извршна секретара са мандатом од четири године.
Делегати су на данашњем скупу усвојили одлуку о спро вођењу избора и критеријума за избор делегата у Изборну конференцију, ООСК и чланова Статутарне и Надзорне комисије.
Вукашину Марашљу, секретару Комитета ООСК органа и организација федерације уручен је данас Орден братства и јединства са сребрним зрацима којим га је одликовало Председништво СФРЈ.
Ј. КЕСИЋ
ДОГОВОР ВЕЛИКИХ ПРИВРЕДНИХ СИСТЕМА БиХ
удружене девизе укидију редукцију
(Сарајево, 7. априла) — Да нас је у Сарајеву потписан договор према коме ће ве лики привредни системи из Босне и Херцеговине, њих 12, удружити 17 милиона до лара како би се интервент но увезло 100 хиљада тона мазута. Гориво ће бити уступљено електропривреди Хрватске која ће произвести струју за потребе Босне и Херцеговине.
На овај начин ублажиће се садашња тешка ситуаци ја, узрокована неповољним хидролошким приликама, и створити могућности за редовније снабдевање привреде Републике електричном енергијом.
Овај договор није потписао једино СОУР „Унис“ из, Сарајева, а „Криваја“ из Завидовића обезбједиће, за сада, 50 одсто од предвиђе ног дијела девизних средс-
В. МАНДИЋ
босанскохерцеговачког
сликарства, отворила Невенка Петрић, члан Савезне конференције ССРИЈ
(Београд,
цеговине, Агенције „Борба“ и недељног листа „Новости 8“, вечерас је у Галерији „Бор-
ба“ и недељног т
ба“ отворена изложба „Савремени тренутак ликовног стваралаштва Босне и Херцегови-
не“,
Ову поставку која репрезентује нека од „ ктуелнијих опредељења и стилских то-
а ликовне уметности у БиХ, пригодним реСе, отворила је Мевепка Шетрић, члан Савезне конференције ССРНЈ. Она је, између осталог, нагласила да изложба значи корак у упознавању и зближавању културно-уметничког стваралаштва у социјалистичким хуау рлинама и аутономним покрајинама, иста-
ОН ПОДСТИЦАЈ | ЗБЛИЖАВАЊ
7. априла — У организацији Удружења ликовних умјетника Босне и Хер-
кавши при томе доприносе које тој оријентацији даје и колектив РО „Борба“,
На изложби су заступљена остварења шеснаесторице посленика лиховне уметности У СР Босни и Херцеговини, Мада је избор експоната унеколико ограничен, ова изложба даје пресек ликовних стремљења више генерација аутора, и у томе је њена посебна вредност. Заступљена су дела Мурадифа Ћеримагића, Милорада Ћоровића, Оље Добровић, Анте Каинића, Фрање Ликара, Бекира Мисирлића, Љубомира Перчинлића, Емире Турнаџић и других аутора.
Изложбу која потпуније осветљава најсвежије токове у сликарству БиХ, помогло је неколико радних организација из те релпублике. П.А.
нови
355 5 Са синоћњег отварања изложбе у Галерији „Борбе“
ИТАЛИЈА УОЧИ НОВЕ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ
Велино спремање
У И да увере туристе како Италија остаје „најпривлачнији кутак пла-
нете“
— и да ове године остваре циљ, приход од девет милијарди долара
— наши суседи обезбедили низ повластица резервисаних само за странце
(Од сталног дотписника , „Борбе“)
(Рим, априла) — Мало је ствари које би Мталијане мо га уплашити више од поми сли да би им странци могли окренути леђа. Реч је. нара вно, о странцима — туристи ма који у послератним годи нама из сезоне у сезону пре плављују ·Апенине. А такав страх захватио их је био наро чито прошле године. Када су свели туристичке билансе констатовали су да је, у од носу на претходну годину, Италију посетило скоро 10 од сто мање странаца.
Љубав према странцима, од мах ваља рећи, више је мате ријална него платонска. Током прошлих година они су остављали овде између седам и осам милијарди долара. А то је сума која је битно ути цала на добро здравље држав не благајне и италијанског платног биланса.
Онда су се одједном стек ле и међународне и унутраш ње околности због којих су многи странци одмор радије проводили код својих кућа. Из Италије пак, као никад ра није, стизале су вести (често и намерно драматизоване) о тероризму, пљачкашима, штрај ковима и јавним службама...
сви засунали рукаве
Али, ни овдашњи туристич ки радници, а ни влада, нису седели скрштених руку. Сви су добро засукали рукаве у жељи да у очима странца поп раве помућену слику своје до мовине и да их увере како Италија ипак остаје „најприв лачнији кутак планете“, не са мо због природних лепота и
јединствених споменика хултуре, већ и због повластица резервисаних само за странце. Тако је влада са своје стра не предложила, а парламент усвојио, _ прописе по којима,
између осталог, страни турис' та плаћа литар бензина за 250:
лира мање од нормалне цене, путарину с" на аутопутевима 10.000 лира, мање, ако са се вера путује до Рима, а још 16.000 лира мање ако иде да ље на југ. Уведена је и бесп латна помоћ аутомобилистима у невољи. Све ће то коштати државу око 120 милијарди го дишње, али ће се по општем уверењу, вишеструко иплати ти. Циљ је да се ове године оствари приход од 9 милијар ди долара.
А вије се ни стало само на томе. У току су темељита ре организација највећег државвог предузећа за туризам. за тим реорганизација – (прилаго ђавање новим потребама) чи тавог хотелско-угоститељског сектора, припрема се трогоди шњи план развоја туризма и први закон о туризму. Осни ва се (прва у свету) „стална туристичка опсерваторија“. друштвено тело од врха до дна државне пирамиде, у ко је ће бити укључени сви „фа ктори“ од представника влас ти до банака и статистичких завода, а које ће имати зада так ла непрекидно бдије над биљком званом туризам.
Па ни то није све. Најваж нији и најконкретнији посао преузели су'на себе регионал не, покрајинске, градске и оп штинске власти и организаци је. На том нивоу главни напо ри усмерени су на зауздава ње цена. Локална туристичка предузећа и власти готово се такмиче ко ће мање повећати
цене туристичких услуга.
Коначан резултат свих ових напора требало би да буде приближно исти број гостију као рекордне 1979, а што се финансијског ефекта тиче У туристичке касе ове — годиле требало би да се слије око де вет милијарди долара, или за
две милијарде више него про |
Стижу добре вести _
Ова предвиђања нису само плод лепих жеља. Оптимизам се заснива на првим овогоди шњим извештајима са туристи чких берзи у Италији и свету. Сви ти извештаји говоре да су Апенини поново у самом врху инзересоноња модер них номада.
У Француској. например, број оних који су се већ прет
платили за одмор у Италији |
већи је за читавих 54 одсто не го прошле године у ово време. Још боље вести стижу из Не мачке. „Немци припремају пра ву инвазију на Италију“ оба вештава најтиражнији „Кори ере дела сера“. Добре вести стижу из Америке. На тамошњу ту-
чак и |
ристичку клијентелу најбољи |
утисак оставила је изгледа ита лијанска полиција која 12 У познатој „бриљантној блицак цији“ ослободила крајем јану
ара из терористичког заточе |
ништва америчког генерала
Џемса Дозиера.
Наш туризам је излечен од!
„синдрома 81" — каже после свега угледни римски ђЂеро“, можда и свесно ризику тући да прави рачун без крчма ра. Једно је, међутим, сигур но: наш сусед је најозбиљније схватио да:и у годинама „мр шавих (економским) крава“ ту ризам итекако може бити ко ко која носи само златна јаја.
Драган ВУКОБРАТОВИЋ
НАДЕ У ДОБРУ ЖЕТВУ: Венеција, једно од најпри влачнијих туристичких места,
ЈАПАНСКА АУТОМОБИЛСКА ИНДУСТРИЈА
И даље ограничен извоз у САД
Влада у Токију донела овакву одлуку у жељи да ублажи трговинске неспоразу-
ме са моћним партнером
(Токио, априла, Танјуг) Јапанска влада је донела од луку да још годину дана, од првог априла ове годи не, настави ограничавање извоза "аутомобила у САД. Упркос противљењу јапан ске аутомобилске индустри је, влада је донела такву од луку на предлог министар ства за међународну тргови ву и индустрију у жељи да
ублажи · трговинске неспо разуме са САД због расту ћег јапанског суфицита у
размени са овом земљом. Том одлуком, у ствари, је по оштрено ограничење У односу на споразум Вашинг-
| ВЕСТИ ИЗ НЕСВРСТАНИХ
дијам Светске банне Индонезији
(Џакарта,
— Индонезија ће користити три зајма од Светске банке у вредности 173 милиона до
лара за побољшање мреже иригационог система и
развијање мреже за буцију Зајам
вештачког
ног Јави,
система на
изградњи стема три.
долара
иригационог
на западној
порта – вештачког широм земље.
априла, Танјуг)
дистри ђубрива. од 70 милиона долара предвиђен је за обнав љање иригационот и дренаж источној а зајам од 37 милиона долара за помоћ у сиСума- Зајам од 66 милиана Најуад ће искористити за побољшање трансђубрива тона и Токија тодину дана, Трогодишњи споразум о ограничавању _ извоза јапанских аутомобила у САД, донет пролећа прошле годи не, поставио је за прошлу јапанску с буџетску годину, која је завршена 31. марта, границу од 1,68 милиона ау томобила. Споразум је пред виђао да ће се у другој го дини спровођења споразу ма. лимит повећати до 16,5 одсто, што је требало да зна чи да ће у наредној буџет ској години, која је поче ла 1. априла Јапан моћи да
извезе у САД преко 1,8 ми-
донет пре
ЗЕМАЉА
Велики дефицит Индије
(Њу Делхи, југ) — Спољнотрговински де фицит Индије достигао је 41 милијарду рупија око чити ри и по милијарде долара током девет месеци 1981-82. обрачунске године, тврди делхијски дневник „Икономик тајмс.
Индија је, попут многих земаља у развоју, била при нуђена да се обрати Међу народном монетарном фонду и другим међународним кредитним и финансијским организацијама у настојању да покрије свој расту ћи дефицит. делом с потиче од огромних петролејских рачуна, и ради
обезбеђења _ средстава за ре ализацију развојних пројеката. априла, Тан-_
који добрим.
лиона аутомобила. јапанске владе зато нови ударац индустрији Јапана и значајан уступак Вашингтону.
Одлука
Представници највећих ја |
панских аутомобилских про извођача — тојоте и нисана, релативно су мирно прихватили одлуку владе. Председ ник „Тојоте“ Шоичиро Тојода рекао је да за његову фирму с нема алтернативе него да прихвати одлуку владе, али је изразио наду да ће за шест месеци влада преиспитати ту одлу ку зависно од развоја ситу ације и америчког. тржишта аутомобила.
Преговори Ирана м Аустралије
(Сиднеј, априла, Танјуг) Аустралија озбиљно разма тра понуду Ирана да у замену за овчије месо прих вати плаћање у нафти. Ра ди се о количини од 30.000 тона совчијег меса које су ирански купци већ наручили у Аустралији. Како се сазнаје, једна иранска делегација већ је овде наиш ла на разумевање за овакав посао и он би ускоро могао бити и реализован.
Иран је иначе до ове го дине своје потребе за увозам овчијег меса задовољавао углавном преко но возеландских извозника, али је уговор · вредан 200 милиона долара годишње не давно прекинут.
„Меса |]
значи | аутомобилској |
, ничавати
САД И ВИСОКЕ СТОПЕ
у трагању 30 јефтинијим новцећ.
Најпознатији амерички ено. номисти сложни у оцену још вико није успео да, објас, ви феномен високих кама стопа им да због — тога вла САД није у стању да преду ме против-мере, али истовре, мено не нуде решења ка капитал да _ стигне до оних којима је неопходан
(Вашингтон, 7. априла, Тан ју — Амерички председнуј Реган још није успео дан ђе лек за високе каматне «у пе за. кредите и због тога ·
поново поручио савезници У Западној
Ев
и осталом свету: слан
е (се с високим интересним стопа ма и настојте да сами нађете решење за поскупљење фу. нансијског капитала који вам је потребан.
Према томе, једно од Рлав. них зала светске економије, које посебно удара на земље у развоју — и даље ће огра. могућности за Реп родукцију, сужавати опсет но вих инвестиција и спречава. ти државе да изравнају своје спољне билансе плаћања.
Два месеца пре почетка па риског економског самита се дам најразвијенијих држава западног света, _ председник Реган је управо саопштио. да није у стању да нађе мере п0 моћу којих би новац „појеф тинио“ — оно што савезници упорно захтевају.
Зато ће и даље сви вишкови финансијских средстава из света да наставе да јури шају према Америци да би на овом веома ефикасном тржи штту остварили највеће профите. Најпознатији економски ек сперти Америке сложни су у оцени да још нико досад није успео да објасни феномен _ високих каматних сто па и да је то разлог што аме ричка влада није у стању да предузме против-мере,
Основни закључак да је но вац „скуп“ због тога што је америчка држава презадужена, што овдашње компани је не остварују довољно сред става за репродукцију и што појединци „живе преко својих могућности и што се сви заједно појављују тражећи "ликвидна средства.“
Сад је на сцену ступиом наводни. „психолошки“ фак“ тор“ који каже да финансијско тржиште нема вереу економију и да држи високе каматне стопе као — обезбеђе ње од ризика губитка.
У америчку економију немају "поверења ни овдашњи потрошачи _ који – сматрају, како се истиче, да рецесије И висока незапосленост — десет милиона Американаца је без посла, највише после рата — не пружају гаранције да ће привреда кренути на боље.
Из свега произилази да гла вни терет финансијскихи«“ кономских с" тешкоћа и даље пада на оне којима је готов новац највише потребан за сопствени развој и откла њање _ негативних _ утицаја садашње светске економске ситуације.
Оптуживати само , Америч ку федералну емисиону бан ку да својом политиком Зар жавања пуштања великих ко личина новца у оптицај ди" ректно утиче на високе Ка“ матне стопе — такође није та чно. Наиме, кад је крајем прошле године овдашње фи нансијско тржиште – запљус нуо талас новог новца — ИВ тересне стопе су наставиле да расту.
Енигма девете деценије с вог века — како да се 0без беди „јефтинији новац“. се оконча постојање „најскуп љег новца“ од кад је пре три хиљаде година измишљен бар овде засад нема решења
а да
апарат анан
Програм оздрављења угондсне енономије
(Најроби, априла, Танјуг) — Влада др Милтона Оботеа припремила је „програм 03" дрављења« _ националне У“ гандске економије, који ће бити поднесен Конференци ји земаља давалаца — помо“ Ки за развој маја ове годи не у Пиризу.
У говору на отварању Ре довног заседања национал“ ног парламента, угандски председник је изнео да ЈЕ „програм оздрављења“ из рађен уз помоћ групе струч њака _ земаља чланица Ко" монвелта и да се њиме пред виђа реализација 80 разли“ читих пројеката, За покрио ће овог програма _ предви“ ђен је износ од 600 милиона Но ттиррм земуре, ади ~ | ЦЛКМН У ННОШВИВЦ ПР 4 УДИНЕ