Borba, 16. 05. 1982., S. 12
Спојпи пи физичка Које тиујросу
кита БОРБА
16. МАЈ а 1982. ГОДИНЕ
Стицајем околности, већ ·неколико недеља у овој рубрици која је била замишљена Као коктел занимљивости и информација пред почетак 12. шампи оната света у фудбалу више се бавимо „судбином“ Мундијала него његовим спортским аспектима. Политичке сенке, досад често присутне на разним великим такмичењима укључујући и две последње олимпијаде. мимоилазиле су светска фудбалска првен ства више од три деценије. Од првог послератног Мундијала 1950. одржаног у јеку хладног рата, без земаља Исто чне Европе које су одбиле учешће и без СР Немачке која је због изазива ња другог светског рата била искључе на из ФИФА. до данашњих дана свет ска првенства одолевала су свим опасностима, одржавана су у пуним саста вима уз огромно интересовање гледалаца широм света.
Данас, само четири недеље пре свечаног отварања у Барселони, још увек је неизвесно да ли ће највећа смотра светског фудбала, на коју је желело да дође 107 земаља света а стигле само 24 најбоље и најсрећније, одолети политичким неспоразумима који прете да неке одавно квалификоване учеснике елиминишу а неке давно отписа не неочекивано „упишу“ на Мундијал. Истина. извесни знаци попуштања затегнутости у аргентинско-британском сукобу око Малвинских (Фокландских) острва дају наду да ће Енглеска, Шкотска и Северна Ирска ипак учествовати на Светском првенству јер је „коначна одлука о томе одложена“ док се не виде резултати разних мировних иницијатива, али могуће одсуство Британаца, мада најактуелније, није и једини наговештај такве врсте мада све друге ипак више треба схватити и прихватити као жељу за скретање позорности светске јавности него као реалност.
Наиме, из Адис Абебе је прошле не деље стигла вест да је Соломон Гомез, функционер у Организацији афричког јединства (ОАЈ) затражио да Камерун и Алжир не учествују на Мундијалу у Шпанији због присуства фудбалера Новог Зеланда. Гомез је подсе тио да је прошле године на заседању у Најробију донета одлука да афрички спортисти бојкотују сва такмичења на којима учествују Новозеланђани који одржавају спортске везе са расистичком Јужном Африком. Да под сетимо, већина афричких земаља б6ојкотовала је због тога монтреалску олимпијаду, али је мало изгледа да то сада са Мундијалом учине Камерун и Алжир. Обе репрезентације озби-
врелион
Ае, Јети
љно се припремају а Гомезу је остало само да изјави:
— ОАЈ не може ништа више да учини осим да своје чланице подсети на преузете обавезе.
сФрудбал ће, међутим, највероватније победити политику. Остаје нада (али и претње из ФИФА ако било ко одустане) да ће тако бити и у случају британско-аргентинског спора.
Досетљиви Мексиканци
Као м у свакој ситуацији, нађе се неко ко насталу гужву вешто искори сти. Чини се да је највећу корист од британско-аргентинског сукоба извукао један мексички лист који се дан после аргентинског заузимања Малвинских (Фокландских) острва појавио на тржишту са огромним насловом преко целе прве стране: Аргенти на — Енглеска 1:0! Овако „спортски“ интониран наслов привукао је многе читаоце који су купили новине претпостављајући да је реч о некој фудбалској утакмици м мајсторијама нај бољих аргентинских и енглеских играча. што наравно, није било тачно.
Ово не много коректно лукавство донело је. разумљиво доста критика упућених власнику листа који је, међЂутим, постигао оно што је хтео држе ћи се девизе да циљ оправдана средство — лист је тог дана продат у чак 25.000 примерака више.
Кад је судија патриота...
Сукоб око Фокландских (Малвинских) острва налази последњих седмица све више одраза и на спортском плану, посебно у Аргентини и Енглеској. Реч је. наравно, о ситницама ко је само илуструју укупну атмосферу. Прошле недеље пренели смо вест из Енглеске да је нижеразредни клуб Валбертон одлучио да промени своје бело-плаве дресове јер исте има и артентинска репрезентација.
Сада преносимо вест из Аргентине која је својеврстан мали реванш. За време утакмице клубова Сарсфилд и Сан Мартин главни судија је у једном часу. очигледно по договору, без икаквог разлога прекинуо игру и играче и гледаоце упутио да на семафору погледају последње вести из ратне зоне око Малвина (Фокланда), Ин
ормација о одлучном одбијању британског ваздушног напада пропраћена је правим овацијама које се ни при ближно нису поновиле после наставка
ЈОШ 28 ДАНА ДО „МУНДИЈАЛА 82“
ри недеље Ср. | Неизвесности
После више од три деценије политички неспоразуми први пут прете и светском фудбалском првенству, досад „имуном“ на сличне притиске којима чак ни олимпијаде нису одолевале. — Мако је „одбројавање“ већ почело, још увек је неизвесно да ли ће Мундијал у Шпанији бити комплетан утакмице јер је игра била — веома
досадна. „Мундијал“ носталгије
Шпанија је земља која по броју исељеника спада у сам светски врх, ако није и на самом врху. Својевреме на велика колонијална освајања одвела су у нове земље и крајеве много Шпанаца који се никада нису вратили у домовину и рачуна се да данас око 4 милиона људи шпанског порекла живи разасуто по свету. Наравно, далеко највише их је у земљама Јужжне, Латинске и Северне Америке а последњих година порастао је и број гастарбајтера у земљама Западне Ев ропе. :
Неко је дошао на занимљиву идеју која је у целој Шпанији одмах прихваћена са одушевљењем: крајем маја
ње
ДИПЛОМА И — ПРАКСА: Сократес у свечаном часу примања дипломе и
м почетком јуна у Ла Коруњи, Вигоу и околним градовима организује се својеврсни „Мундијал шпанских исељеника“ назван истовремено и „Мунди јал носталгије“. Фудбалери-аматери, наравно шпанскот порекла, стижу из Аргентине, Уругваја, Чилеа, Мексика САД. Перуа, Венецуеле, Белгије Савезне Републике Немачке... Дружиће се у старој домовини а многи ће остати и на оном правом Мундијалу са нескривеном надом да ће им фудбале ри из отаџбине причинити веће мо гуће задовољство високим пласманом.
Доктор Сократес капитен Бразила
И код нас је реткост, а поготово у свету где је професионални фудбал одавно велики бизнис, да фудбалер још за играчких дана стекне факултетску диплому, Још је ређе да она ститне са медицинског факултета који се сматра једним од најтежих.
Центарфор и голгетер репрезентације Бразила Сократес, који ће и у Шпанији бити велика опасност за про тивничке голмане, успео је да стекне диплому лекара мада се због професионалних обавеза према фудбалу жи вотним позивом још увек не бави. Ипак, његови другови из тима рачунају не само на његово фудбалско већ и медицинско знање јер он најчешће први стигне до повређеног играча и укаже прву помоћ.
Сократес је недавно добио још једно признање: изабран је за капитена бразилске репрезентације што зна чи да ће се Светски куп, ако Бразилци оправдају надања својих фанатичеихж навијача, прво наћи у докторовим рукама.
Припремио: Владимир СТАНКОВИЋ
указивања помоћи повређеном другу са терена
Ј(;
САРАЈЕВО ЈЕ 18. МАЈА 1978. ОБИЛО ОРГАНИЗАЦИЈУ ЗИМСКИХ ОЛИМПИЈ СКИХ ИГАРА 1984. 5
65 Прошле су четири године...
... а сагласности око доношења друштвеног договора о финаћсирању грандиозне спортске приредбе још нема. — „ЗОМ 54“
ипак у најлепшем издању
(Београд, маја) — Радном седницом 17. маја у Сарајеву Извршни ко митет Зимских олимпијских игара 1984. обележиће четири године од до бијања организације грандиозне спор тске манифестације. Шампањац се неће точити.
За протекле четири године урађено је много послова, али разлога за славље нема јер и даље (појстоји непотписан друштвени договор република и покрајина о финансирању »ЗОМИ 84“. Још то нису „југословенске игре“. Толико прошло, а нису.
— Верујем у друштвени договор, тешко да ова спортска приредба мо же проћи без карактеристичне југе словенске солидарности, Ако се неке карике и не повежу, Олимпијских игара ће ипак бити, џи то у њи жовом најлешшем издању — истиче генерални секретар Организационог комитета Ахмет Карабеговић. — На дам се нешто извеснијој ситуацији до 4. јуна када ће се у Сарајеву одр жати заједничка седница Организационог комитета и председништава, Југословенског олимпијског комитета и Савеза за физичку културу ЈУ гославије.
Предлог друштвеног договора У протекле четири године долазио је на столове, па се враћао у фиоке нешто је цртано, дописивано, па пре цртавано, прерађивано, па брисано али је у основи остало да федерација поднесе трећину трошкова. Никада није речено да договора неће бити, али је уместо гаранција остајала нада да ће га бити. Остао је и неки опор укус.
До Олимпијских игара има још само двадесет месеци. Организациони комитет је досад стрпљиво подносио вруће и хладне „облоге“, али се у третману ништа битно није мењало. Фали „југословенска димензија“. Олимпијске игре су биле и остале ствар Сарајева и дотичне републике, наравно и људи у Организационом комитету. Њих највише. Да ли ће тако остати до краја7
Технички директор „ЗОМ 84“ Артур Такач носи у коферу богато опремљене материјале за пленарни са станак _ Међународног олимпијског комитета (МОК) — 28. маја у Риму. Лос Анђелес, као летњи домаћин, и Сарајево треба да положе неке своје рачуне: о динамици изградње 06јеката, електронским инсталацијама, смештају, медицинској заштити, анти-допинг контроли и осталим актуелним темама. Овог пута у центру пажње биће церемонијали отварања м затварања Олимпијских игара 1984. и културно-забавни живот у току
ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ МНОГО ЈЕ УРАЂЕНО: Ахмет Карабеговић
Игара. Грдно се вара онај који ме сли да су то једноставне у питању су читаве студије, врло о» биљан и одговоран задатак. Као од. брана докторске титуле пред врло строгом комисијом.
— Сарајлије изврсно раде — каже Артур Такач. — Обишае вам сва велика такмичења, свуда сам ходао и загледао, али Нешто слично нисам видео. Нигде се тако није видео труд градитеља као овде код наб.
Такач посебно истиче лично 3» узимање председника Организационог комитета Бранка Микулића и његово учешће у свим важнијим по словима.
Што се комплимената тиче, МОК је досад био врло издашан. С те стране све је у најбољем реду. Расположење стрпљивих и вредних људи у организационом апарату квари „домаћа сцена“. Ту се нешто замрсило. "
У питању је највеће спортско такмичење икад одржано у Југославији. Знамо како је добијено, да је било пропуста у процедури у 3зем љи. Али, цела. ствар већ четири дине у неким деловима стоји као кнедла у грлу. Ни тамо, ни овамо, Докле
Бојан МИЛОВАНОВИЋ
ЗАТО НАЈТ " ЗАО
УЗАЗЦН
УЗ З НИ ПА ИРА
Тод ПРЕН
То је било немогуће. То јединство су, за сво време капиталистичке Југославије, у условима јаког терора, потлачености и експло атације, градиле најпрогресивније снаге југословенског народа и народности, уједињени око радничке класе и њене комунистичке партије. Та свест о јединству интереса југословенских народа и на родности, о стварању једне нове Југославије засноване на принципу братства и јединства, развила се, ушла дубоко у народне масе, откако је на чело КПЈ дошао Јосип Броз Тито.
Македонски народ у својој ми ленијумској борби за опстанак и самоодржање, од насељавања ње тових предака Словена у Македо нију, по први пут, под руководством своје комунистичке партије, КПЈ и Титом, добија снажне савезнике: радничку класу и, уо шште, експлоатисане и национал но потлачене народе и народности у Југославији. То је била ис торијска шанса која је македонском народу пружала перспекти ву у заједничкој борби против фашистичких окупатора и њихо вих домаћих помагача, да по први пут истински и трајно избори своју националну и социјалну слободу.
Четрдесет први: мај,
јун, ЈУЛ...
Јошт у јеку фашистичке инва зије, ЦК КПЈ, под руководством Тита, приступа припремама орга
низовања југословенских народа за борбу.
Говорећи на Мајском саветовању о стању у Македонији и задацима македонских комуниста, Тито каже: |
„Македонија је такође доживела ту несрећу да је међусобно поделе неколико освајача. После ве ликосрпског угњетавања, она се на шла под бугарским, а делимично и под италијанским јармом. Бугар ска реакционарна капиталистичка клика са македонским народом прави исто оно што је правила и великосрпска клика. И бугарски освајачи не признају право македонском народу, и они га прогањају и свим силама раде на његовом однарођењу. Свугде се У Македонији уводи бугарски језик. Бугарски освајачи пљачкају маке донски народ исто као што то раде немачки и италијански импери јалистички пљачкаши. Задатак ма кедонских комуниста је да окупе народне масе у борби против насилног припајања и поделе Македоније, а за слободно национално опредељење македонског народа и његове националне независности и слободе“. '
По фашистичком нападу на СССР (22. 6. 1941) КПЈ је непосредно приступила организовању борбе против фашистичких осваја ча. У прогласу, она позива народе Југославије да се укључе у борбу која започиње. Истовремено, ЦК КПЈ прави убрзане припреме за подизање устанка. Формира Главни штаб Југославије, који ће касније прерасти у Врховни штаб. Че твртог јула 1941. године Политби
Средочансшђа
|
ње
Ж
41 ПА ји
|
2
(На маргинама „Докуљмената о борби македонског народа за самосталност и националну државу“)
Припремио: др Иван КАТАРЏИЕВ
иако Македонац по пореклу, (међутим, дугогодишњи члан и функ ционер Бугарске Комунистичке партије, члан ЦК БКП пре рата, такође дугогодишњи активист Коминтерне), механички накалемљен као секретар Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, 1940. године није се саживео са тежњама македонског и југословенских народа. После разбијања Југославије он је прекинуо везе са ЦК КПЈ и македонску партијску орга низацију прикључио БКП. На тај начин је Шаторов искључио маке донску партијску организацију из општих припрема које је преузела КПЈ у борби против фашистичких окупатора.
Уместо да сакупљају оружје, да мобилишу масе за предстојеће борбе, за што су били створени солидни политички услови у пери оду до рата, македонски комунис-
„ОСЛОБОДИЛАЦ“: Бугарски цар Борис зу Скопљу (1941 година)
ро ЦК КПЈ доноси одлуку о подизању општенародног устанка. Убрзо после тога, један за дру гим, широм Југославије, у зависности од конкретних услова сваког народа, распламсавају се народни устанци. џ Македонска партијска организација, као део КИЈ, која је непо-
средно пред рат израсла у јединствену политичку снагу У Вардарској Македонији, после расцепканости Југославије, због понашања секретара Покрајинског комитета Методија Шаторова — Шарла у веома тешком положа
нашла се х 5 ју. Шарло, који није израстао из редова _ македонских комуниста,
ти су били принуђени да исцрпљу ју своје снаге у сукобима са кур сом политике коју је наметао Ша торов.
И поред строгот централизма и ауторитета Покрајинског комитета, поједине партијске организације се отворено супротстављају Шато рову и траже обнову веза са ЦК
КПЈ. Уз то, интензивирају се при преме за организовање отпора про тив фашистичких поробљивача у Македонији.
Против разбијачке делитности Шаторова
У међувремену, ЦК КИЈ преду . зима оштре мере против разбијачке делатности Штаторова.
У Титовом писму упућеном ПК КПЈ за Македонију 24. јула 1941. године, македонски комунисти се обавештавају да због „антипартиј ске и контрареволуционарне делат ности Шарла, због саботаже и Из даје Прогласа ЦК КПЈ и због зау зетог национално-шовинистичког става, због прекидања веза са ДК КПЈ, због запостављања своје пар тијске активности, уместо, да св8. своје снаге усмери у борби против окупатора, а за помоћ (ојоје) 255 Шарло се одстрањује са „дужности члана ПК за Македонију и ис кључује се из Партије“.
Истовремено Тито задужује ко мунисте у Македонији да се најактивније укључе у заједничку борбу југословенских народа против фашистичких окупатора:
„Пред вас постављам задатак да одмах приступите организовању партизанских одреда, у које могу да се укључе сви они који желе да се боре против окупатора и који желе да помажу борбу СССР, јер је то и наша борба“.
У исто време, у интересу ели“
минисања ненормалног положаја у који је била доведена партијска организација Македоније (а тиме и борба македонског народа за сло боду), ЦК КПЈ и Тито, лично, енергично се заузимају да пред Ко минтерном _ разобличе понаша Шарла. Уз то, од стране ЦК БК било је затражено да се македон- | ска партијска организација, вољно прикључена БКП, врати У редове КПЈ, а да се Шарлу отка“ ке свака даља политичка подрш ка. _ ЦК КИЈ се непосредно антажу је да помогне македонским кому нистима да што брже савладају кр" зу, а на место суспендованог се" кретара ПК, шаље Лазара пре шевскот, са задатком да | = во руководство, да организује танак у Македонији.
ус
(Наставиће се)