Borba, 27. 07. 1988., S. 4

JUGOSLAVIJA

UZ PRIJEDLOG DA PRAVO NA ŠTRAJK UĐE U USTAV: KAKO SU EVOLUIRALI STAVOVI RUKOVODILACA SINDIKATA

»Generali« trče za vojskom

Pošto je »baza«, i to sama, otišla korak-dva ispred rukovodstva, sindikalni vrh morao se osloboditi dogmatskih pogleda na štrajk. Ali, »obrat« nije radikalan: Predsjedništvo VSSJ zalaže se za legalizaciju samo sindikalno organiziranih i vođenih protesta

_ Ako neki spor sa dijelom radne orga- | nizacije, organom kolektiva ili društveno- ·

-političke zajednice radnici ne mogu riješiti redovnim putem, valja im priznati i pravo na štrajk. Ovakav prekid rada organizirao bi i vodio sindikat, s tim da bi

pojavu trebalo precizirati Ustavom. Uko- i

liko takav prijedlog ne prođe u ovoj, on-

da će Sindikat na tome inzistirati u dru- |”

goj fazi rada na amandmanima.

· Ovo je, među ostalim, rečeno na sjed-

nici Predsjedništva Vijeća Saveza sindika-

ta Jugoslavije (održanoj u ponedeljak), a —

na kojoj se razgovaralo o prvom, radnom RE Prijedloga amandmana na Ustav

Novi pogled na štrajk vrha Sindikata dolazi nakon sjednice Predsjedništva CK SKJ na kojoj Je zauzet stav da Partija ne da ne može, nego više ne smije biti izvan ~

ovih izljeva proletersko-plebejskog »oduševljenja«. Ali, dok je Partija — ı pored akceleracije štrajkova — šutjela sve do konca 1986, odnosno do »štrajkačkih«

stavova CK SK Slovenije, Sindikat je, po * sili svog mjesta i uloge, morao govoriti O |

onome što je sve više postajalo stalnim

eksponatom socijalno-klasne stvarnosti ·

zemlje. Primjerice, Još 1979. Vijeće Saveza sindikata Hrvatske okvalificiralo je štrajkove kao »specijalne oblike klasne borbe protiv tehnokratskih i birokratskih struktura« — u slučajevima kad se sporovi ne mopu riješiti samoupravnim putem. Najkraće kazano, stav Sindikata Hrvatske svodio se na formulu: klasno-zaštitna organizacija ne smije se distancirati od obustava, ne treba se zalagati za zabranjivanje, ali ni za legaliziranje!

Stranac u sistemu

Slmdikalni su čelmici štrajku suprotstavljali - samoupravljanje. Tako, na pitanje suradnika tjednika »Danas«: Ako radnici imaju pravo aa svoju organizaciju, zašto onda nemaju pravo na štrajk, ožujka (marta) 1987. Ivo Bilandžija odgovara: »Zašto uopće govorite o legalizaciji štrajka, a ne o razvoju samoupravljanja. Jer ako stvorimo uvjete da radnik zaista odlučuje o svojoj sudbini, onda nema potrebe govoriti o pravu na obustavu rada. A sve to trebamo učiniti zato da radniku vratimo prava koje ima po Ustavu i ZUR-u.«

U uvodnoj bjeseđi na sjednici Vijeća SSJ, održanoj listopađa (oktobra) 1986. Zvonimir Hrabar upozorava da jedna tendencija sindikat želi pretvoriti u transmisiju i privjesak birokratsko-tehnokratskih struktura, a druga od sindikata traži »ag-

PROTEST MEŠTANA KOSOVA POLJA ZBOG NESPROVOĐENJA STAVOVA PRED-.

SEDNIŠTVA CK SKJ

O

MOGU LI UGROZITI »POZVANE«

resivno-razbijačku aktivnost u smislu napadanja svega i svačega, kao da je neka partija u opoziciji... Traži se organiziranje štrajkova i drugih, našem sistemu stranih oblika i načina rješavanja problema«, reče Hrabar. Kad je, postavši predsjednikom Sindikata Jugoslavije, dao intervju »Komunistu«, reče da ne vjeruje da će doći do »legalizacije nerada«. Njegovu tvrdnju da je »obustava rada na neki način akt nerada« ljubljanski sociolog Tonči Kuzmanić smatra »besramnim izjednačavanjem štrajkača s neradnicima«.

U kolovozu (avgustu) 1986, Marjan Orožen, tada član Predsjedništva Vijeća, a sada predsjednik Sindikata Jugoslavije, na primjedbu da su sve prisutnija mišljenja kako bi štrajkove trebalo legalizirati, kaza da rješenje nije u tome, već u mijenjanju stvarnih odnosa, u otvaranju mogućnosti da radom i učešćem u samoupravljanju svatko i bez štrajka može ostvariti ustavna prava.

A tadašnja predsjednica sindikalne organizacije Marijn Todorović reče: »To je šamar na neki način, a šamar nije sredstvo za rešavanje sporova među drugovima, samoupravljačima. U svakom slučaju, obustava rada kod nas nije način za rešavanje teškoća. Častan bunt naših rad-

U : »Zmajevci« ispred Skupštine

SF (Snimio: Jovan Mijin)

nika može se izraziti na hiljadu korisnijih načina. Protiv koga mi to štrajkujemo? Protiv sebe? Ne ide, zar ne!?«

Razumljivo da pri mazohistično-pato-

'loškom tumačenju karaktera protestnih

prekida proizvodnje (po kojima se radnici bune protiv sebe samih) te bez propitivanja da li uopće i s čime to samoupravljači samoupravljaju — nije moglo biti ni govora o nekakvim sindikatskim poticajima za reguliranje ove materije.

SSO ispred Sindikata

Ako je Sindikat imao odbojan stav prema legalizaciji jednog od elementarnih, neotuđivih kolektivnih prava radnika i radnica, čast društveno-političkih organizacija spašavao je SSO.

Još koncem 1986. Predsjedništvo SSO Slovenije je na odgovorne adrese poslalo prijedlog za unošenje u ZUR »pravila igre« a legalizatorsko gibanje podržali su i omladinci Vojvodine. Srpnja (jula) 1987. vrhovni je forum omladine Jugoslavije

ZUR-u potrebno štrajkove »pravilno nazvati«, odrediti osnovne elemente njihovog pravnog pojma i precizno regulirati štrajk kao – samoupravno pravo,

Savezni, republički i pokrajinski pravobranioci samoupravljanja 28. svibnja (maja) lani i u Sarajevu zaključili su da sve brojniji štrajkovi (u prvom tromjesečju 1987. registrirana su 392, prema 384 u cijeloj 1984) potvrđuju opravdanost sve učestalnijih zahtjeva za pravnim reguliranjem raya na protest prekidom rada. Pritisak znanstvene, stručne i omladinske

| javnosti, a prije svega prava poplava

štrajkova koji su izašli iz fabričkih krugova, natjerala je i sindikalna rukovodstva da naprave rez, odnosno obrat. »Nova štrajkačka politika« bila je najbezbolnija u Sloveniji (štrajkačka pravila), a pošto

| se, po svemu sudeći, ZUR-u baš ne piše

dobro — polovicom travnja (aprila) ove godine Predsjedništvo Vijeća Saveza sindikata Slovenije poslalo je Ustavnoj komisiji prijedlog da se pravo radnika na štrajk (ali samo onaj koji bi vodio Sindi-

~ kat!) - ugradi u osnovni akt države.

Pošto je »baza« otišla korak-dva is-

_ pred, i to sama, vrh Sindikata se morao, želio on to ili ne, brzopotezno osloboditi

nekih dogmi. Rukovodstvo je moralo mijenjati svoje nadzore — da ne bi došio u položaj »generala bez vojske«. Tako, više nitko nije protiv izraza »štrajk«, ili, ne objašnjava kako su razlozi bunta opravdani, ali, eto, metođi nisu primjereni socijalizmu, pa Još samoupravnom.

„ No, da li su sindikalni »generali« sviJesni implikacije legalizacije štrajka, koja se, zasigurno, neće moći ograničiti samo na proteste pod okriljem Sindikata. Dr Vladimir Arzemšek ukazuje da se na zahtjev za legalizacijom prava na štrajk gle-

a kao na ozakonjenje »nepravilnosti«, koja je u tome što je štrajk uvijek refleks najamnog položaja radnika, a takav sta-

tus proletarijata je protuustavan. »Na ideološkom nivou svako rešenje koje vodi ka legalizaciji štrajka znači napuštanje ideje, zapravo iluzije o harmoničnosti samoupravljanja«, kaže Arzenšek i upozorava da vlast, a Sindikat je njen dio, ne želi institucionalizirati štrajk zbog straha od — autonomnih, nezavisnih sindikata. »Bilo kakva legalizacija bi omogućila da situaciju strukturiraju radnici, a ne više samo »pozvani« ~ prije ravno gođinu dana reče nam Arzenšek, koji se zalaže za legalizaciju svih štrajkova, a ne samo onih organiziranih i vođenih od Sindikata. Pitanje je da li će sada radnici imati

zaključio kako je »neprihvatljivo da se ig- više mogućnosti da »strukturiraju situaci-

norira institucija štrajka kao mogućnost

ju« i tako ugroze »pozvane«, koji, narav-

za ostvarivanje prava radnika«. Omladin- no, nisu samo u Sindikatu.

sko rukovodstvo je zaključilo da je u

Narod odlučio da ide u Beograd

Na sinoćnom sastanku podružnice 16. mesne zajednice dogovoreno da kosovski Srbi i Crnogor-

ci dođu u glavni grad 29. jula u vreme održavanja plenuma CK SKJ

Mirko MLAKAR

–— Taj polazak će više naneti štetu nego koristi u radu sednice CK SKJ. To ćc Još više otežati situaciju u Srbiji i Jugoslaviji na ustavnim promenama i taj spisak kadrova za koji tražite smenu i odgovornost, liči nekako na ultimatum. Apelujem, drugovi, da preispitate još večeras vašu odluku i da utičete na druge da se ne ide u Beograd — rekao je Slobodan Vučetić,

Člana „Predsedništva RK SSRN Srbije Slobodana Vučetića, međutim, gotovo više niko

(Kosovo Polje, 26. jula) – Na večerašnjem sastanku podružnice SSRN 16. mesne zajednice u Kosovu Polju, na koje je (u dve velike učionice i dvorištu škole »Aca Marović«) bilo preko hiljadu građana iz ove i drugih sredi", na, produžen je mandat Organizacionom odboru koji je kosovske Srbe i Crnogorce predvodio u Novi Sad. e

Aklamacijom, i jednoglasnim povicima u učionicama i dvorištu škole dogovoreno je đa kosovski Srbi i Crnogorci idu na protest u Beograd 29. jula u vreme

Fabrik

održavanja sednice CK SKJ. Kosovopoljci su odredili tačan datum polaska i vreme i mesto okupljanja kosovskih Srba i Crnogoraca u Beogradu.

Organizacioni odbor je u protestnom telegramu Predsedništvu CK SKJ tražio odgovor na šest zahteva, ali, kako u ime Odbora reče Miroslav Šolević, odgovora nema.

— Iz Beograđa se ne vraćamo bez rezultata. Čekaćemo sve dok se Boško Krunić, među prvima ne smeni i isključi iz CK. SKJ. Sačinićemo, pored onih šest za-

ćinstava kupilo je imanje i izgradilo kuce van Kosova

Od pre dva meseca u 800 seoskih sredina na Kosovu više ne živi srpski i crnogorski živalj. U maju i | ove godine iz kosovskih sela iselile su se još 44 porodice sa 140 članova i 585 pojedinaca ovih nacionalnosti. »Seos. ke sredine na Kosovu postaju

sve više etnički čiste, Što je Suprotno društveno-političkim stavovima i opredeljenjima progresivnih snaga Jugoslavije«, konstatuje se i u informaciji Skupštine Kosova o realizaciji operativnog programa za zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa · Kosova. U daljem tekstu sledi i. objašnjenje: »Pisanjem parola i pamfleta sa zahtevima za etnički čistim Kosovom, raznim vrstama pritisaka na lica sprske i crnogorske nacionalnosti, a posebno na njihovu čast i dostojanstvo, ugrožavanjem lične i imovinske

sigurnosti i nanošenjem poljskih šteta, albanski nacionalisti i separatisti nanose uvrede, strah i neizvesnost kod Srba i Crnogoraca, koji se odiučuju na iseljavanje«. Pune ruke posla

Organi bezbednosti registrovali su da je samo u periodu od Januara do maja ove godine počinjeno 48 krivičnih dela na štetu Srba i Crnogoraca, što je-za 24 više nego u istom periodu prošle godine. Među tim krivičnim delima najviše je nasilja kojima se ugrožavaju sloboda i prava građana, ugrožavanja sigurnosti napadima na polnu slobodu, nasilja iz neprijateljskih pobuda prema SFRJ, ubistava u pokušaju i teškim telesnim povredama, razbojništava, krađa, poljskih šte-

ta... U dečanskom selu Prilep i u

hteva i druge programe. Dosta je blokada. Ne trebaju nam više pa-

irnati izveštaji ı saopštenja iz

oruma. Zašto niko nije odgovarao zbog maltretiranja kosovskih Srba i Crnogoraca u Movom Sadu? Dosta je svega. Idemo li svi, drugovi – pitao Je u ime Organizacionog odbora, prisutne Miroslav Šolević.,

Učionicama i dvorištem škole odjeknulo je: »Iđemo«! Posle toga okupljeni su se odmah razišli a u učionicama škole ostao je jedan mali broj građana da čuje

vučitrnskom Bivolju preorana su pravoslavna groblja.

Sudije na Kosovu među kojima je i 28 iz uže Srbije kao ispomoć kosovskom pravosuđu, imaju pune ruke posla. Od septembra će na Kosovu raditi još 30 sudija iz svih krajeva zemlje. U informaciji Skupštine Kosova se kaže da »intenzivno angažovanje organa unutrašnjih poslova. Kosova, uz direktno uključivanje saVRNON SUP-a i u saradnji sa republičkim SUP-om na otkrivanju ilegalnih aktivnosti sa pozicija albanskog nacionalizma i separatizma, daje dobre rezultate«.

I javni tužilac Kosova, u saradnji sa tužiocem Srbije i saveznim tužiocem, ima pune ruke posla na pokretanju postupka za poništenje tajno sklopljenih ugovora o kupoprodaji nekretnine

sporazuma sa pred

šta će reći neko od funkcionera Srbije, Kosova i Prištine, među kojima su na sastanku bili: član Predsedništva RK. SSRN Srbije Slobodan Vučetić, član Predsedništva CK SK Srbije Milenko Marković, član Predsedništva PK SK Kosova Bajram Selimi, predsednik Predsedništva OK SK. Prištine, Husamedin Azemi i drugi.

Slobodan Vučetić je apelovao na onaj mali broj prisutnih u učionici, na trezveno razmišljanje i preispitivanje donete odluke o polasku u Beograd.

HOĆE LI MERE KOJE SE PREDUZIMAJU ZAUSTAVITI ETNIČKO »ČIŠĆENJE« KOSOVSKIH SELA

Činjenica da radne organizacije iz cele zemlje otvaraju fabrike i pogone na Kosovu,

socijalističkih republika i SAP Vojvodine potpisala još 38 samoupravnih — govori da se napori ulažu. No, prema procenama mesnih zajednica u Pokrajini,

(a 1 povrati

da je od 15. jula ove godine privreda Kosova sa privredama računskom vrednošću od oko 242 milijarde dinara oko 50 odsto srpskih i crnogorskih kosovskih seoskih doma-

između stranaka različite nacionalnosti. |

Šta je Jugoslavija ove godine, konkretno, Još učinila da kosovska sela zaštiti od etničkog čišćenja. ·

U novoformiranoj opštini Zubin Potok, RO »Javor« iz Ivanjice sopstvenim sredstvima realizovala je dva programa konfekcije, a u toku je izgradnja fabrike alata i mašinskih elemenata koju gradi SOUR »Ivo Lola Ribar« iz Beograda. Ova beogradska organizacija je u Štrpcu već izgradila fabrike mašinskih delova. RO »Ineks turizam« iz Beograda, zajedno sa »Ineks-Šar planinom« iz Brezovice izgradila je turistič'ke kapacitete, dok su beogradski »Centroprom« i đđiroševački »Milan Zečar« izgradili ovčarsku farmu na Šari. Beogradski

nije slušao. U dvorištu škole su u grupama govorili: »neka on sada priča, mi smo odlučili i ne odustajemo. Zašto se drugovi funkcioneri ranije nisu setili, zašto nam ne odgovaraju na zahteve. Posle dva sata protestnog sastanka koji je održan bez najavljenog dnevnog ređa, a na kojem je pre donošenja odluke, za polazak u Beograd, diskutovalo desetak građana iz Kosova Polja i Prištine, okupljeni su se razišli kućama

R.B.

»iIvo Lola Ribar« i »Rapid«, sa dve radne organizacije iz Slovenije, u Lešku kod Leposavića, izgradili su fabriku mašinskih delova, a zaječarski »Kristal« i leposavićki »Kopaonik« fabriku kristala. »Prva petoljetka« i leposavićki »Kopaonik« grade fabriku hidrauličnih delova, vučitrnski »Polet« u mesnoj zajednici Priluže pogon dečje konfekcije, a titovoužičko »Sevojno« u Banjskoj, kod Titove Mitrovice, započinje gradnju fabrike za proizvodnju stilskih proizvoda. U izgradnji dalje učestvuJu novosadska »Agroindustrijać, beogradski »Univerzal«, pa poslovni centar iz Zagreba »Zelengora« ız Umke »Poljotehnika« iz Podravske Slatine...

Za zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova

PRED ŠESNAEFSTU SEDNICU CK SKJ: D NA RADONJIĆA LOGIČNA POSLEDICA

TIČKOG ANGAŽMANA

Od tvrdnje da »Partija ovakva kakva j do podnošenja ostavke, istupanja dr Ra

vanja članova CK SKJ i javnosti

»I sve ono što nam se dešava nije plod podvala nekih mangupa i u našim redovima, i van njih. To je naš rezultat. A možemo li sebe kompletno nazvati mangupima? Razmislite.«

Članovi CK SKJ pred sobom će na narednoj sednici imati povod da ponovo razmišljaju, ne samo o ovim rečima Radovana Radonjića, pošto će razmatrati ostavku ovog člana CK. SKJ i predsednika Komisije za idejnoteorijski rad. To je Još jedna od niza »crvenih sijalica« koje su se palile njegovim diskusijama, jednostavno uvećavajući veličinu skepse prema shvatanju, poima-, nju i razrešavanju krize na dosadašnji način. Sopstvenu ostavku ponudio je jer se lično osjeća »odgovornim za neuspjehe u našem radu i preuzimam na sebe dio krivice za ono što nismo uradili.e Ostavka je samo ishodište jedne celovite postavke, i moglo bi se reći razrada ranije Radonjićeve konstatacije da »SK. ovakav kakav jeste ne može društvo izvesti iz krize.« Ta rečenica izazvala je mnogo komentara, pa ı polemika, ali je zgusnuto saopštila ono što je već poodavno i mnogima, pa i samom rukovodstvu, jasno.

Svoju paradđigmatičnu dijagnozu Radonjić je izložio na »idejnom plenumu« rekavši da su u krizi: koncept, strategija, sredstva ostvarivanja i subjekti revolucije. .

»Mi smo poodavno prestali da se bavimo revolucijom kao predmetom djelovanja, a umjesto toga u ji plan svoje aktivnosti istakli pitanje institucionalizacije.« »Problem Partije nije u metodu rađa. To je naša velika greška jer su naši problemi dublji i mi nikako da započnemo razgovor o njima.«

»Pitanje koje mi ne možemo zaobići je preispitivanje bića naše avangarde i načina ostvarivanja njene društvene funkcije i to s jednim predumišljajem da se ono završi idejnim, političkim, organizacionim, akcionim i kadrovskim prestrojavanjem na liniji njenog osposobljavanja za razirčšavanje društvenih problema.«

Neuspeh ne stvara

poverenje

Taj preokret, »prevrat« u Partiji trebalo bi da ostvari nekoliko »bitnih zahtjeva«. Potrebno je funkcionalno i finansijsko razdvajanje Partije od države; ujedinjavanje na programu na jedinstvenom „razvoju Jugoslavije; vraćanje radničko-klasnog karaktera u SK i njegovoj politici; povratak neopravdano napuštenim elementima klasične partijske discipline i kadrovsku obnovu na svim nivoima.

»Kadrovska obnova« je veoma često mesto u Radđonjićevim istupima. »Kada se ovo (ono što se nije ostvarilo, prim.aut.) ponavlja po ko zna koji put i kada se to čini i posle nekoliko godina, onda to nije pledoaje za raspravu, nego pledoaje za odlazak. Svjesni toga treba dobro da razmislimo šta nam valja činiti.«

Saldo koga Radonjić naziva »nijesmo uspijelić ne može u zdravoj politici biti temelj legitimiteta vodećeg političkog delovanja. Neuspeh ne stvara poverenje. »Po stepenu nejedinstva koje sada imamo u nizu ključnih pitanja vezanih za ustavnu reformu, nijedna partija na ovom svijetu ne bi mogla da opstane ni 24 časa na površini, a da ne potone pod bremenom sopstvenog, oportunizma.« »Ostali smo neuobičajeno

preduzimaju se i dalje mćre. Od januara do 15. jula ove godine privreda Kosova je sa privredama socijalističkih republika i SAP Vojvodine potpisala još 38 samoupravnih sporazuma sa predračunskom vrednošću od oko 242 milijarde dinara. U kosovskim selima, gde je mešoviti sastav stanovništva, ove godine realizovaće se još devet programa. Činjenice i pretpostavke

Hoće li mere koje se u zemlji preduzimaju zaustaviti Srbe i Crnogorce od daljeg iseljavanja iz kosovskih sela?

Napori se ulažu, ali je u kosovskim selima sve manje Srba i Crnogoraca, Oko 50 odsto srpskih i crnogorskih kosovskih seoskih domaćinstava, prema procenama mesnih zajednica u Pokrajini, kupilo je imanja ili izgradilo kuće van Kosova. Do tih podataka, izgleda, došla je i skupštinska komisija Kosova za sprovođenje jugoslovenskog programa o Kosovu, koja u informaciji konstatuje:

»Zabrinjava činjenica što ima veliki broj zahteva za iseljenje, a masovnije iseljavanje sa sela vodi stvaranju sve većeg broja čisto etničkih sredina«. Više nego upozoravajuće za sve progresivne snage Jugoslavije, na čelu sa Savezom komunista. Koje mere još

mirni pred činjenicom da se problemi u zemlji zaoštravaju, da radnička klasa pada na sve niže grane, da se njena socijalna cnergija na kojoj smo pretpostavljali socijalni prevrat traći na zadovoljavanje elementarnih potreba...«

A kakva je onda faktička situacija u Savezu komunista ı njegovom rukovodstvu koja proizvodi dalje izvore nemogućnosti avangarde da učini korak-dva napred? »U ovom Centralnom komitetu nijesmo uspjeli da izgradimo „potrebno unutrašnje

Reagovanja

Posle diskusije Radovana Radonjića nekoliko govornika se osvraulo na ponuđenu ostavku »veoma su potrebai potezi koj Poe Koda ić,. ali potezi koji moraju da povuku upravo omi koji sa se previše umorili i oni koji su doprimeli ovakvom stanju u zemlji, a ne drag Radonjić«. – rekno je Tomislav Rađović. Stane Dolanc je na osnovu togm predložio da se razmisli o potrebi da omi koji m na zamčajmim funkcijama n državi badu i u rukovodećem aparatu SKJ.

Opštinski komiteta SK Nikšić reagovao je zahtevom da Slava Mk De tavka dr Badovaua Radonjića zbog uje-

idejno i političko jedinstvo da bi mogli da uradimo nešto više od onoga što sad činimo. Iza naših ličnih i pojedinačnih dobrih odnosa i formalnih saglasnosti po opštim zaključcima ı stavovima koje usvajamo postoje i vidno se manifestuju razna neJedinstva. U nekim slučajevima ponašamo se kao prilično labava koalicija raznih struja, pupčanom vrpcom vezanih za svoje republičke i pokrajinske »baze«, koje međusobno nijesu ni u ratu ni u miru, koje se uzajamno respektuju, ali ne poštuju, niti jedna drugoj mnogo veruju, koje ponekad intimno priželjkuju zaoštravanje problema i pogoršavanje stanja verujući da će se to prelomiti preko lceđa »onih drugih.« :

Zrelost merena odgovornošćii

»Sa svojim bliskim saradnicima u republičkim i pokrajinskim rukovodiocima, takvi naročito intenzivno djeluju u tekućim raspravama o ustavnim promjenama, a prepoznatljivi su po tome što žustro, u stilu pravih suverena, zastupaju interese »svog, naroda« – i to naroda kojeg najčešće i ne pitaju šta on stvarno misli i koji u mnogim stvarima uglavnom drugačije misli nego oni – unaprijed određuju šta narod želi i »može«, a šta »nikada neće«;

A LI JE OSTAVKA DR RADOVANJEGOVOG SHVATANJA POLI-

Opipljio i ohrabrujuće

BORBA, 27. jul 1988. strana 4.

Na oštrici blokade

este nije u stanju da izvede društvo iz krize« pa dovana Radonjića privlačila

su pažnju i reag0-

što rješenje problema međunacionalnih odnosa ne VeZUujće 24 pro» ces društvenog oslobađanja rada i, kako bi Marks rekao, po suprotnosti među klasama u naciji, već za jačanje moći i širenje sVOjih nacionalnih birokratija; što po principu »ne diraj u moje krugove« oštro osporavaju kompetentnost bilo kog »ekstremnog činioca« da učestvuje u rešavanju nekog pitanja u njihovom nacionalnom i državnom prostoru, nezavisno od toga da li se to i drugih tiče; što onima 5 druge strane republičke ili pokrajinske granice, u tom pogledu jedine u nas releventne demarkacione linije, prijeteći ukazuju na mogućnost primjene i »drugih mjera« i slično.

Politička zrelost pojedinca i organizacije meri se upravo odgovornošću koju on pokazuje prema određenim događajima i procesima. Radonjić je često upozoravao da odgovornost nije verbalna niti je ona priznanje već čin.

»Mi povodom afere Agrokomerc prozivamo druge. Međutim, kao da zaboravljamo da smo mi najviše političko tijeio u našoj zemlji i najodgovornije za ono što se u njoj dešava. Kao da zaboravljamo obavezu da mi oyvde moramo početi sa diferencijacijom i ispitivanjem odgovornosti.ć Iz takvog shvatanja potiče i predlog sa poslednje sednice CK

Mića Miloradović

SKJ da se u operativni program zadataka uključi stav da »polazeći od stanja u društvu i svojim redovima, od kritike i zahteva članova i svojih obaveza na ostYarivanju zadataka utvrđenih u stavovima Konferencije SKJ, Centralni komitet SKJ će utvrditi sopstvenu odgovornost i odgovornost svog Predsedništva, izvršiti neophodne promene u metodu i sadržaju“ svog rada, u svom kadrovskom sastavu i sastavu Predsedništva i radnih tijela, kako bi obezbjedio da se blapovremeno utvrđuju iasni i konkretni zadaci i usvojene odluke dosljedno „ostvaruju«. Ovaj amandman nije prihvaćen, ali je Radonjić ponudio svoju ostavku uz upozorenje da »potreban zaokret ne mogu nositi mnogi od naš a pogotovu oni koji su koncipirali i realizovali jedan sistem sa imanentnim slabostima.« To mogu činiti, smatra Radonjić, samo novi ljudi. »Njih ima i treba im pomoći da dođu do izražaja. Učinimo li to na vrijeme i u potrebnoj mjeri — postupićemo mudro: njima će biti lakše a za sve nas biti bolje.«

Svojom ostavkom Radonjić i sam naglašava da otvara mesto za novog čoveka, a vreme će pokazati da li tim činom mudrost i politika dobijaju ili gube. Dragan BISENIĆ

IBRO oral i

Umesto maratonskih sastanak, jalovih referata i praznih obećanja, u Pa-

clomsino mežovitim južnomoravskim 0

pčtinama Bu, sprovode se konkretne mere i akcije u borbi protiv

vac, Medveda i Preševo lovanja albanskih naciona>

lista i separatista. Osnovu čine operativni zaćaci Saveza komunista južnomoravske Međuopštinske regionalne zajednice usvojeni početkom junn ove godiae. U njima su nn nov i precizan način navedene obaveze komunista, radnih ljudi i gra=

dana u borbi protiv kontrarevolucionaraog

zla,

Mada je proteklo relativno malo vremena, zaokret daje prve, opipljive i

obrabrujuće razultate: za

nosti. Samo u Bujanovcu a

leno je oko 600 lica srpske i crnogorske nacional Preševu, nu primer, radno mesto steltlo je više od 400

građana. To je jedna od brana za znustaviji iseljavanja Srba i Ci nacionalno mešovitih južnomoravskih Ha | alan via borbg iN OH

cije stanovničtva.

Obezbeđenjem obrinih sredstava za potrehe radnih organizacija koje po-

sluju pozitivno, stvoriće se

nosti za otvaranje novili radnih mesta, koje nu>

mou de i programi za gradnju pojedinih privrednih kapaciteta na bazi domaćih sivovj-

Ovak' faci. Srba i Crmogora lege pad azra narodmosti. To je put ka izgra=

2.200 lica) snažno ma podvžali

divsnju dobrih međunpcionalpih odnosa

ratista, ozbiljno poremećeni, -— Ceneći pokazano

ca (posmo fraži oko koji su, delovanjem nnciomslista i sepa=

mevanje za prioritetno zapošljavanje Svba i Crao-

razul orac8, podriku i doprinos ovoj akciji od strane gradana albanske marodmosti, lim da kažem da je naš sledeći zadatak zapošljavanje taladib ljudi — Albanaca

Pržoritet imsju one porodice Albanaca —

starosmwidlelaca koje su skrommijjeg mete

rijalnog stanja i koje aamaju nijednog zaposli člana.- kaže Zo vić, predsednik MOK. SK Pežaoudkavakog P Sei OPA VRa)

Pored toga, u opštinams Medveđa i Preševo,

komunista presečen zemljišta u drožtvenoj svojini.

energičnmom akcijom Saveza

je »tvrdi čvor« i kažnjeni sa vinovmici za samoviasno zauzeće

V. VELJKOVIĆ

La i SC OKO O U S O A ZG O NJNJI VOCA; 34.223 OVO ai uan

treba preduzeti da se na ispitu zajedništva kosovsko selo odbrani od etničke čistote i da li su za sve potrebne pare? Na partijskim sastancima u mesnim zajed-

nicama se sve više govori da za”

zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca nije potreban novac, već dosledno sprovođenje ustaYnosti i zakonitosti.

Radojica BARJAKTAREVIĆ