Borba, 27. 07. 1988., S. 5

ДУХ РАЗУМЕВАЊА: Марјан Орожеп говори конференције рјан Орожен говори на отварању

ПОЧЕЛА __БАЛКАНСКА__ КОНФЕРЕНЦИЈА СИНДИКАЛНИХ ПРЕДСЕДНИКА КА

Даље приближавање

Учесници у дебати указали на значај регионалног окупљања и потребу бољег међусобног разумева-

ња. – На окупу сви балкански синдикални лидери осим албанског |

(Београд, 26. јула, Танјуг) – Прва конференција председника синдиката балканских земаља на којој учествују највиши руководиоци синдиката Бугарске, Грчке, Румуније, Турске и Југославије почела је данас пре подне у Београду. Албанија се није одазвала позиву да учествује на овом састанку. Основне теме су развој синдикалне и друге билатералне и мултилатералне сарадње, улога синдиката у унутрашњем развоју својих земаља, задаци у напорима за очување мира и јачање равноправне међународне сарадње.

Овај састанак, који се одржава на иницијативу Савеза синдиката Југославије, део је процеса међубалканског окупљања, договарања и споразумевања ради јачања мултилатералне сарадње у оним областима где за то постоје могућности и заједнички интереси.

Диздаревић примио синдикалне шефове Балкана

председници синдиката Бугарске, Грчке, Румуније, Турске и Југославије указали су на значај регионалног окупљања и потребу бољег међусобног разумевања. Заједничка је оцена да међу балканским земљама још има проблема и несугласица, али да тај регион више не представља „буре барута“ као у прошлости. Учесници у дебати су констатовали да ни приближно нису искоришћене све могућности за унапређење билатералне и мултилатералне сарадње балканских држава, посебно синдикалне.

Председник Централног већа Бугарских синдиката Петар Ђулгеров подвукао је да је овај скуп у складу са трајним интересима радних људи Балкана. Бугарски синдикат, рекао је он, жели да се балкански синдикални дијалог развија као неодвојиви део европског и светског дијалога за обезбеђење светлије будућности човечанства. Он је подвукао да је београдска министарска конференција дала снажан подстицај позитивним процесима на Балкану и отворила нове перспективе добросуседства и сарадње. Председник Генералне кон-

(Београд, 26. јула, Танјур – Председпик Председништва СФРЈ Ранф Диздаревић примио је данас у Палати – федераци председнике сишдиката Бугарске, Грчке, Румуније и Турске који учествују на Првој конференцији синдиката балканских земаља која се одржава у Београду. Пријему је присустаовао и председник Већа Савеза синдиката о Југославије Маријан Орожен.

Говорећи о ситуацији мн односима на Балкану, председник Диздаревић је истакао да је дошло време

федерације рада Грчке Георгиос Рафтопулос подвукао је жељу те организације да сарађује са синдикатима других балканских држава и оценио да ова конференција отвара пут таквом процесу. Рафтопулос је говорио о попуштању међународне затегнутости и интеграционим процесима у Европи и оценио да се међународна заједница налази на значајној историјској прекретници.

да балканске земље одлучније кре- Председник Генералне уније ну путевима сарадње за шта постоје синдиката Румуније Мију Дореалан услови и заједвички интере- 6 реску оценио је у току попод-

РА идиалинЕ Председништва нева рада да ће Конференција СФРЈ је нагласио да за развијање синдиката балканских земаља међубалканске сарадње постоје ши- имати позитиван утицај на дароке могућности, нарочито у облас- љи развој односа, сарадње и ти економије, технологије, тргови- пријатељства народа и синдине, свобраћаја, заштите човекове ката балканских земаља. По околине, науке, културе, спорта.

Снажан печат таквим настојањима дала је прва конференција министара иностраних послова балканских држава.

Поздрављајући учеснике и госте, председник Већа ССЈ Марјан Орожен је рекао да је сазивање конференције произашло из заједничке оцене о неопходности даљег унапређења међусобних односа и сарадње синдиката у региону. Он је изразио уверење да ће у равноправном и демократском дијалогу уз пуно уважавање различитих ставова и аргумената, конференција допринети даљем развоју свестране сарадње синдиката балканских земаља. '

У дебати која се одликовала толерантним тоновима и жељом за проширењем сарадње,

ПЕТЕ ВР ИЕ РАИ ПЕР ЕЕ

протокол |

ПРЕДСЕДНИК — Председништва СФРЈ Раиф Диздаревић примио је у опроштајну посету изванредног и опуномоћеног амбасадора Јапана у Југославији Хирохика ОтсукиЈа и уручио му Орден југословенске заставе са лентом којим га је одликовало Председништво СФРЈ. Диздаревић је примио у опроштајну посету и амбасадора Никарагве у Југославији Арана Кастељона.

ИЗВРШНИ СЕКРЕТАР Председништва ЦК СКЈ др Станислав Стојановић примио је новоименованог амбасадора НР Кине Ма Шушенга, с којим је разговарао о активности СКЈ и унапређењу сарадње са КП Кине.

ПОВОДОМ обележавања 61. годишњице стварања Народноослободилачке _ армије Кине, јуче је у Дому ЈНА одржана пригодна свечаност.

његовој оцени, то ће представљати снажну манифестацију политичке воље радника и њихових синдикалних организација за развој дијалога и мултилатералне сарадње, као и њихове спремности да се заложе за мир и напредак балканских народа. Добреску је гово-

ио о спољнополитичкој оријентацији Румуније и подвукао принцип добросуседства, поштовање независности и суверенитета, потпуне равноправности и немешања у унутрашње послове.

Генерални секретар Конфедерације напредних радничких синдиката Турске (ДИСК) Фехми Ишиклар заложио се за што чешће регионалне окупљање, како би се решавали постојећи проблеми. Ишиклар је говорио о интеграционим процесима у свету и о различитим политичким условима у којима поједине националне синдикалне организације делују. У том контексту он је образложио ситуацију у Турској, рекавши да се синдикалној организацији, којој је он на челу, ускраћују синдикална права и могућности за нормалан рад. Ишиклар сматра да овакви састанци треба у већој мери да се баве конкретним проблемима и њиховим решавањем.

Председник Већа ССЈ Мар-

јан Орожен рекао је да интере-

си радника и народа земаља Балкана намећу потребу развијања узајамне сарадње, подстицања узајамног уважавања и поверења. За превазилажење одређених проблема, у односима балканских држава не постоји друга алтернатива осим развијања свестране сарадње у свим областима где су интереси тих земаља подударни, а потребе заједничке. Он је додао да за јачање међубалканске сарадње постоје не само велике потребе, већ и значајне неискоришћене могућности.

Састанак се наставља сутра када ће бити усвојен заједнички документ.

Између УН и фронта.

Информације о збивањима у светској организацији уочи почетка преговора се прате

|НАШИ СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВЕШТАЧИ ИЗ ТЕХЕРАНА И БАГДАДА ЈАВЉАЈУ:

У БОРБА, 27. јул 1988. страна 5,

ЕГИПАТ

Убијен један бегунац

исто тако помно као и развој на разбукталом бојишту

(Техеран, 26. јула) – Иако се земља налази у рату, курбанбајрам (празник жртвовања) испразнио је Техеран јер се славило. Град је био готово пуст. Клале су се овце, а месо и поклони делили сиротињи. А жртава и сиротиње, због осмогодишњег рата, има на претек. Жртава поготову, оно што је најгоре, из дана у дан има све више, _

Мира још нема. Борбе су настављене на јужном и западном сектору фронта, при чему обе стране, према обичају, наводе како су другој нанеле велике губитке. Оно што је најжалосније, борбе ће се настављати све док обе стране и практично не прихвате резолуцију Савета безбедности о прекиду ватре у Заливу „у интересу безбедности и на основу правде“, на чему се у Уједиње-

НИМ нацијама чине велики на-

пори.

Због тога се, с правом, одавде упире поглед према седишту УН, јер се озбиљно жели мир, односно да се једном ово страдање оконча. Из светске организације стижу умирујуће

атишта не мирују

Низ ирачких напада дуж фронта који се протеже практично целом дужином границе

вести. Сутра почињу први разговори и како се овде сазнаје, УН неће настојати да раговори буду директни, на чему тренутно Ирак инсистира.

Разговори, опет, неће бити ни лаки јер ће Ирак упорно захтевати слободну пловидбу кроз Залив, као и на чишћењу Шат ел Араба (тамо има блокираних и наших бродова).

Ипак у УН процењују да ће за десетак дана бити постигнут споразум о прекиду ватре, Према ономе што се овде може чути, у надгледању прекида ватре учествоваће стручњаци из Југославије. И још нешто што овде годи срцу. На кратком састанку Савета безбед-

ности изражена је забринутост '

због последњих употреба хемијског оружја, као и то да су Ирачани изјавили да ће се повући са свих делова освојених иранских територија. Ово су овде с оквалификовали као „смешну ствар“, наводећи да

золуцији 598. Али, фронт није обишао само председник Републике Хамнеи. Тамо је био и премијер Хусеин Мусави. То је било у време када су се Ирачани опасно приближили иранским градовима Ахвазу и Корамшару. ј

Према томе, овде, иако се озбиљно жели мир, озбиљно се мисли и на рат. Отуда је фронт, односно шта се тамо догађа, веома важна, ако не и најважнија, преокупација овдашњих политичких врхова, који ужурбано и непрекидно настављају са мобилизацијом људства, које још брже шаљу на бојиште, Овде се, наиме, страхује да би Ирак могао поново да удари на неком другом делу више од хиљаду километара дугог фронта.

На том пољу лично је ангажован и сам имам Хомеини. Он је непосредно пре него што ће кренути на фронт примио представнике пасдарана (чуваре револуције) и басиџа (до-

(Каиро, 27, јула, Танјуг) – Један од тројице бегунаца, који су побегли из затвора Тора 17. јула где су издржавали казне доживотне робије, бивши пуковник египатских оружаних снага Камел ел Камари,

у

љен између шест стотина и хиљаду километара, а близу јер тамо готово свака кућа има неког од својих најближих. А ако их и нема, није искључено да ће их можда већ сутра имати јер се нови борци тамо непрекидно упућују. Према последњим вестима које овде стижу Ирачани настављају своје нападе посебно на централном делу фронта, освајајући нове делове иранске територије.

Какви су то напори и за људе и за земљу, која их тамо шаље, не треба ни наглашавати. Прилике на Западу, према Ираку су више него тешке или боље рећи страшне. Температура прелази преко педесет Целзијуса и тешко ју је издржати. Није лакше ни влади. Довољно је рећи да те људе, на стотине хиљада, поред оружја, треба снабдевати и храном, а још више водом, без које се заиста не може, као ни без оруж-

ту Шубра. Бегунци су били осуђени на

ници исламске организације

те.

Према званичној верзији египатског Министарства унутрашњих послова, Ел Камари је погинуо у окршају са

ЕЗ – СЕВ

И политички односи

(Брисел, 26. јула) – Европска заједница жели да са Совјетским Савезом и осталим чланицама СЕВ развије не само боље економске односе, већ и да са њима започне консултације о политичким питањи-

убијен је јуче у каирском квар-

доживотну робију као припад-

„Џихад“, која је 1981. извела атентат на председника Сада-

су они у току последњих дана недеље одбачени.

Према томе, овде се жели мир, али онај стварни „на основу правде“, како стоји у ре-

бровољаца).

Фронт је, према томе, од Техерана и близу и далеко. Далеко утолико што је од њега уда-

ја.

Али фронт постоји и тамо

се живи, бори и гине. Стеван ТАТИЋ

ма – изјавио је заменик грчког министра спољних послова Теодорос Рангалос.

Грчка је 1. јула преузела шестомесечни мандат председавајућег у Савету министара БЕЗ.

припадницима службе безбед-

ности од којих је двојицу ранио. Када су бегунци били опкољени у кући где су се крили пуних осам дана он је, како | стоји у данашњем званичном саопштењу, изашао на улицу, отворио ватру из аутомата на

гонитеље и бацио притом руч-

не бомбе,

То су искористили друга двојица бегунаца, Камис Мосалем и Мохамед ал Асвани, и успели да умакну из клопке. Приликом претреса њиховог боравишта откривене су знатне количине оружја и муниције, као и разна одећа,

БУРМА

Премијер разрешен дужности

(Рангун, 26. јула) – Бурмански премијер Маунг Маунг Ка разрешен је данас дужности.

Позивајући се на саопштење Државног савета, кинеска новинска агенција Хсинхуа јавља да је шефу владе пребачена кривица за велике нереде током марта, у којима је погинуло више а.

Маунг Маунг Ка је на дуж-

уочи почетка преговора и повлачење са неких тачака

(Багдад, 26. јула) – Иако је и овде, у Ираку, већ други дан бајрама, једног од највећих верских али и државних празника, војске на фронтовима нису мировале. Док су на једној страни ирачке снаге данас почеле да се повлаче из иранских градова и делова теориторија освојених у последњим операцијама, дотле је на другим деловима фронта било окршаја, додуше ограничених размера.

У последњем ратном саопштењу Генералне команде ирачке армије, које је емитовала багдадска телевизија, каже се да ће ирачке трупе у наредна два дана напустити градове_ Касар Сирни, Сар – е – Пол Азахаб, Гаилиан, Граб, Сумар и Салех као и области Голан, Серви и Ами рабат. Овакав, очигледно врло дубок продор на иранску територију у саопштењу је оправдан већ пословичном потребом да се „опколе и униште непријатељске снаге“ и ослободе последњи

метри ирачке земље. . Истовремено се јавља да је

ирачка противваздушна одбрана оборила 3 иранска ловца који су повредили ирачки ваздушни простор на централном делу фронта. Ирачка авијација имала је јуче 182 борбена лета и бомбардовала иранске „ватрене положаје и економске циљеве“. У акцију је ступио и „известан број бродова ирачке ратне морнарице“ који су, према саопштењу, напали ракетама иранско острво Наруз и уништили две платформе за утовар нафте. Такође је, јављено да је „ефикасно одбијен напад !1 иранских наоружаних чамаца – који су покушали да продру до ирачког нафтног терминала Ал амек у

ског верско-политичког руководства према питању стварног мира као и директних преговора, основног предуслова да се успостави трајни прекид

ватре како то иначе налаже ре- |

золуција УН 598.

Поред тога у саопштењу се упозорава да ће се ирачке снаге најоштрије супротставити сваком покушају и тактизирању режима у Техерану да игра „на карту времена“.

Колико су, међутим, стреле борбеног расположења одапете на првом месту у правцу Техерана, оне су добрим делом намењене и међународној јавности. У одсуству било каквог другог званичног објашње-

ности председника владе био од 1977. године.

Централни комитет владајуће бурманске „Партије социјалистичког програма“ изабрао је данас за новог шефа партије Сенна Ливина, досадашњег четвртог функционера по значају у партијској и државној хијерархији. Како јављају агенције, пензионисани гене- : рал Сеин Лвин (46) био је од 1985. године генерални секретар партије, а у влади је имао положај секретара Државног савета.

4 Говорећи по завршетку јед-

нодневног састанка министара спољних послова ЕЗ, Рангалос је као теме консултација навео ситуацију у Авганистану, Блиски исток, Централну Америку и проблеме разоружања у Европи. изгледа истрошене батерије своје ратне машине и готово потпуно исцрпљене економије“ – каже један страни дипломата у Багдаду.

Таква размишљања имају додуше рационалну основу у пређашњим искуствима овог сукоба. Ипак, охрабрујуће, донекле, делује оцена у посматрачким круговима овде, у Багдаду, да су и поред опште мобилизације ирачке снаге бар у последњим окршајима испољиле тоталну немоћ да се ефикасније одупру Ирачанима. То би могло да значи, пре свега, да су и иранске ратне страсти значајно спласнуле. Још више да је ирански режим већ поо-

ЕЕЗ и СЕВ су прошлог месеца потписали политичку декларацију о међусобном при„знању, чиме су отворили пут међусобној економској и трговинској сарадњи

КАМПУЋИЈА Сиханук прихвата разговор са

Хуо Сеном

(Богор, 26. јула) – Принц Нородом Сиханук одбацио је данас нови мировни план провијетнамског режима у Кампућији, али је прихватио разго-

оне владе Демократске Кампућије, Сиханук прати, истина из Џакарте као приватни гост индонежанског председника Сухарта, први неформални саста-

давно „бацио једну карту на

Заливу“

ња, јер због празника овде не а ради ни једна службена инстиОно што на неки начин из-

сто овог сукоба.“ У таквој ситуацији порасле

вор са премијером тог режима Хун Сеном, јавља Асошијетед прес.

нак представника зараћених кампућијских страна, Вијетнама и земаља Асеана, који се

дваја ово саопштење од досадашњих сличних коминикеа (било их је тачно 3274 карактеристичних по штуром војном језику), јесте свакако податак „да ће будући потези ирачког политичког и војног врха зависити искључиво од понашања иранског режима“. Пре свега, како се подвлачи, става иран-

туција, ова опомена ипак илустративно одсликава нека ирачка размишљања и ставове према противнику у овом тренутку. Ирачани и даље верују да је иранско руководство прихватило резолуцију само из тактичких разлога да се као и до сад обезбеди довољан предах и колико толико допуне до краја

одржава у оближњем летова-

су изгледа и шансе мировним лишту Богор.

емисарима УН о чему, засад, ирачка штампа не извештава ни слова. Но без обзира на то наде да се коначно прекине ово безмало осмогодишње материјално и људско пустошење у долини Шат ел Араба и Заливу, за сада стидљиво али видљиво расту.

Милован ЈАУКОВИЋ

Мада је недавно поднео оставку на место шефа коалици-

КИНА Драстично поскупљење

СПОЉНОПОЛИТИЧКА СТРАТЕГИЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

Видљиви нови акценти

Шеварднадзе истиче да се у СССР на коегзистенцију више не гледа као на „посебну форму класне борбе“, већ у оквирима реалности нуклеарног века

(Москва, 26. јула, Танјуг) – Министар иностраних послова СССР Едуард Шеварднадзе изјавио је да Совјетски Савез више не гледа на мирољубиву коегзистенцију као на „п ну форму класне борбе“. Ми смо напустили такво мишљење и на коегзистенцију гледамо у оквирима реалности нуклеазрног века – рекао је министар говорећи на саветовању у

Москви, на коме се анализира-"

ју правци спољнополитичке стратегије СССР и активности дипломатије.

Шеварднадзе је такође иста- ;

као да се данас „борба два међусобно супротстављена система не третира више као главна тенденција савремености“ – што је био један од дугогодишњих постулата совјетске спољне политике. „На данашњој етапи – подвукао је министар - одлучујући значај има способност да се на бази убрзаног развоја науке, високе технологије и технике повећавају материјална добра и да се она праведно расподељују . Излагање _ Шеварднадзеа, које јутрос у изводима објављује московска штампа, привлачи пажњу и због нових акцената који се уносе у совјетску спољнополитичку стратегију. Један од њих је, на пример, да је „демократизација земље неопходан услов и претпоставка демократизације међународних односа“. Шеварднадзе се заложио за „свенародно учешће у формулисању спољне политике“ – што је такође нова оријентација у совјетској спољној политици. Он је посебно указао на значај одлуке недавне партијске конференције да се на уставно-правној основи форму-

лишу и разматрају најважнија критике да се већина важнијих спољнополитичка питања.

Ово је за СССР од посебног значаја с обзиром на недавне

одлука, на пример она о интервенцији у Авганистану, доносила у уској групи људи.

Сада је Шеварднадзе изнео становиште да је неопходно утврдити такву законску процедуру према којој све управе, које се баве војном или војноиндустријском _— делатношћу, морају да буду под контролом највишег представничког тела.

„То се односи и на питање коришћења војне силе изван националних граница, и планова за јачање одбране, и отворености војних буџета у вези са националном безбедношћу“ – истакао је совјетски министар. .

С тим у вези, он је нагласио да је била погрешна оцена појединих _ спољнополитичких стратега који су веровали да Совјетски Савез може да буде толико снажан као и било која 5 | друга коалиција насупрот ње-

Ма И му. Наставити такву оријентаСВЕНАРОДНО УЧЕШЋЕ У цију значило би деловати проФОРМИРАЊУ _ СПОЉНЕ тив националних интереса – ПОЛИТИКЕ: Едуард Шевар- рекао је министар, додајући да днадзе Е СССР не може да дозволи лук-

ПН ЛЕ РРА ИЕ Израелска делегација у Москви

односе са Израелом у јуну 1967. када и све социјалистичке земље са изузетком Румуније.

Петорица израелских дипломата, које предводи конзул Мерон Гордон, представљају како се у Израелу оцењује „важну претходницу“ и „значајан корак напред“ у правцу успостављања пуних дипломатских односа са Совјетским Савезом, који то условљава израин НЕГЕ ом мировне кон. ренције о Блиском истоку, одтересе у Совјетском Савезу откако носно признавањем Нин је Москва прекинула дипломатске ослободилачке организације.

ПЕТР ИТАН ИМЕНА А ЕР

. (Каиро, 26. јула, Танјуг) – Како јавља израелски радио, данас пре подне из Тел Авива је отпутовала у Москву група израелских дипломата као први званични функционери Израела који посећују Совјетски Савез након више од две деценије. Из ски функционери лете прво у Хаг где ће добити совјетске визе са важношћу од два месеца, и у Москву стижу у четвртак.

Холандија заступа израелске ин-

суз да „подражава“ САД, НАТО или Јапан у свим њиховим војним иновацијама.

Саветовање о совјетској спољној политици наставља се дискусијом о реферату Шеварднадзеа. ПЕТИНЕ ТЕ ИЕ ПНЕ ПА ДИ Геншер – поздравља

предлоге Истока

(Бон, 26. јула, Ројтер) – Западнонемачки министар иностраних послова Ханс Дитрих Геншер позитивно је оценио најновије предлоге Варшавског уговора, изјавивши да сада постоје реалне шансе за постизање споразума о смањењу конвенционалног наоружања у "Европи. ЈУГОСЛОВЕНСКО-АУСТРАЛИЈСКА _ КОНФЕРЕНЦИЈА Далеко испод могућности

(Сиднеј, 26. јула, Тапјуг) – Робна размена између Аустралије и Југославије је изазов н могућност за проширивање и повећање привредне сарадње двеју земаља. У том оквиру велики значај има скорашње оснивање заједничког комитета за економску н технолошку сарадњу, нагласио је данас у Јоан че ник премијера Викторије Роберт Фордем, на скупу ау југословенских прнпредника, који су оргаинзовалн Савезна привредна комора и аустралијска агенција за унапређивање _ трговине — „Острејд“. Шеф југословенске приарелне делегације, председник Савезне привредне коморе Милан Павић указао је да је садашњи ниво економске размене далеко испод могућности привреда двеју земаља. аустралијским ми југословенским партнерима је да стварају услове за она инвестиције.

пића и цигарета

(Пекинг, 26. јула, Танјуг) – Одлуком кинеске владе од данас су у Кини драстично поскупела луксузна алкохолна пића и цигарете. Мера је предузета да би се спречио шверц овим производима, остварили већи приходи у државном буџету и подстакли произвођачи ових артикала.

Цигарете су поскупеле од 15 до читавих 290 одсто, а пиће између 60 и 500 одсто. То је најдрастичније поскупљење у Кини од како је основана на-

родна република 1949, године. Званично се истиче да ће то бити последње у таласу поскупљења у овој години, >»

Поскупљења луксузних пића као и цигарета не погађа најшире кинеске слојеве, јер је њима и раније та врста производа била недоступна. Међутим, 300 милиона кинеских пушача и вероватно исто толики број љубитеља добре капљице, погађа други део одлуке која је данас ступила на снагу.

ПОЛЕМИКЕ НА СТРАНИЦАМА „ПРАВДЕ“

Афанасјев; Наше друштво није социјалистичко

Само ако се не задовољимо полуистинама, наћи ћемо снаге да поново дођемо на социјалистички пут, каже познати историчар. – Редакција „Прав-

(Москва, 26. јула, Танјуг) – Познати совјетски историчар, професор Јуриј Афанасјев, написао је данас у „Правди“ да не сматра „да је друштво створено код нас социјалистичко, чак и када се томе дода 'деформисано', јер та "деформација" се тиче његових животних основа, политичког система, производних односа и свега другог од значаја“,

Ово мишљење које ће, без сумње, узбуркати нове страсти и подићи таласе критике, Афанасјев је изнео полемишући са једним историчарем, на страницама совјетског партијског листа.

Афанасјев, који је ректор Института за архив и један од великих присталица отворене науке и гласности, одбацио је тезу својих противника који о

н | совјетском друштву говоре у

стилу „с једне стране – меди млеко“, а „с друге стране – репресије и логори“. Констатација да совјетско друштво није социјалистичко не представља, према професору Афанасјеву, тезу која обесхрабрује. „Само ако дођемо до истине, ма како горко и опасно она звучала, само ако се не задовољимо полунстина-

де“ негира све професорове тезе

ма, наћи ћемо у себи снаге да поново дођемо на социјалистички пут.“

Професор Афанасјев заступа став да само ослонац на револуционарну перестројку може да донесе наду, док све друго води ка полумерама а затим и краху последњег историјског покушаја да се изиђе из страшног ћорсокака“. .

На чланак Афанасјева реаговала је оштро редакција „Правде“ која је негирала све његове тезе. Пре свега, „Правда“ полемише са тезом да совјетско друштво није социјалистичко и поставља Афанасјеву питање; „Да ли је заборавио“ на основне карактеристике друштвеног уређења у СССР – друштвена својина, одсуство експлоататорске класе, незапослености итд.

„Правда“ пише да Афанасјев греши у оцени да је двадесетих и тридесетих било могућно изабрати други пут развоја, а не командно-административни, како се овде назива стаљинистички систем.

„Правда“ одбацује и друге тврдње професора Афанасјева, а неки у томе виде наставак диференцијације унутар присталица перестројке.

а шаљи