Borba, 27. 07. 1988., S. 6
СВЕТ
И бескућници доносе профит
Одговара ли Исламабаду брзо повлачење совјетских трупа из Авганистана и враћања авганистанских избјеглица у домовину: Ф У Пешавару ових дана има оружја више него икад и за свачији џеп Ф Све сложенија унутрашња ситуација у земљи измученој ратом
још један талас контрадикторних вијести о унутрашњој ситуацији у Апгаистану наишао је ових дана. Ваљало га је и очекинати јер се ближи 5. августа, дан кад совјетске трупе у тој земљи, према одредбама априлског споразума у Женеви, треба да буду сведене на половину. Такви и слични догађаји, као и некад престанак војне интервеције у Кореји и Вијетнаму, обично не пролазе незапажено — без сумњи, провокација и оптуживања,
Коначно повлачење совјетског војног „ограниченог контингента“ из Авганистана предвиђено је за фебруар идуће годи“не. Тада би се Авганистан ријешио деветогодишње стране интервенције, која је све досад 06јашњавана као „интернационална помоћ“ совјетског народа братском авганситанском народу на основу уговора влада двије земље из децембра 1978. Али, Авганистан се неће ријешити свог крвавог десетогодишњег грађанског рата.
Извјаве и подозрења
У Авганистану се ратује и ратовећа се, на жалост, дуго. У ситудцији каква јесте, пакистански предјседник Зиа Ул Хак, оптужио је Совјетски Савез прошлог викенда у Равалпиндију не само за прекид повлачења својих јелиница, него и за довођење свјежих 10.000 војника „ради јачања одбране Кабула“. Авганистанску престоницу и насеље око ње Баграми, Дехсабз, Пагман и Мирбачакот — ових дана у таласима ракетама засипају муџехедини. Путеви ракета и другог оружја, иначе, пуну деценију воде преко Пакистана, наравно, уз благослов његове владе.
Изјава Зи Ул Хака која се, како је рекао, заснива на информацијама из „веома поузданих извора“, изазвла је различита реаговања. Представник посматрачке мисије УН у Авганистану, непалски пуковнинк Рата Банадур, био је категоричан у тврдњи да се повлачење совјетских јединица одвија темпом који је пред-
виђен женевским уговором на који је, поред представника кабулске, америчке и совјетске валде, потпис ставио и пакистански представник.
__ Реаговање из Москве је, такође, било муњевито (само неколико сати послије изјаве Зие Ул Хака) али и веома оштро; Начелник генералштаба совјетске армије и први замјеник министра одбране, маршал Сергеј Ахромејев, употријебивши небиране ријечи, назвао је изјаву -пакистанског предсједника „чистом лажи“ и додао да нема говора о заустављању повлачења постојећих и упућивању нових трупа у Авганистан. Према совјетским војним саопштењима, са којима су сагласни и чланови посматрачке мисије УН, у 19 до 30 авганистанских провинција · нема ниједног совјетског војни-
ка.
На све изјаве, као што бива, постоји доза подозрења. Највише се, ипак, сумња у изјаву пакистнаког предсједника, па оту-
да и логично питање: какав циљ има Зиа Ул Хак2 Умјесто директног одговора, анализира се однос пакистанске владе према авганистанским избјеглицама, пготово у посљедње вријеме кад се све више осјећа притисак свјетске јавнсоти да се напокон ријеши судбина прко три милиона авганистанских бескућника.
Привид терета
На основи обећања Зие Ул Хака да ће његова администрација, послије муслиманског празника приношења жртава („идал-адха“), започети етапно масовно враћање избјеглица у Авганистан, почело је сређивање спискова У логору „Качагари“ код Пешавара. Међутим, мјесне власти нагоне избјеглице да се изјасне да ли желе или не желе повратак, па је настала пометња и „блокада“ припрема за повратак (у првој етапи) 50 хиљада породица. Неодлучност избјеглица је разумљива кад се зна да је у прошлеоти „жеља за повратком“ драстично кажњавана.
Повратак авганистанских избјеглица у домовину је регулисан женевским споразумом, али и даље зависи од воље пакистанске администрације. На први поглед, за Пакистан су избјеглице из Авганистана преголем терет који не би могле поднијети ни много богатије земље. Али анализе показују да је то привид. Пакистан је годинама (и прије совјетске војне интервенције) вјешто надувавао сажаљење према авганситанским бескућницима који су, зависно од догађаја у њиховој домовини, у таласима прелазили беспутно пакистанку границу.
Преласци су увијек били са надом на повратак. За највећи број избјеглица, не само у Пакистану већ и у Ирану, надање траје готово деценију и по. За све: то вријеме пакистанска ад-
КОМБИНАЦИЈА ОРУЖАНО
2 И Г И ПОЛИТИЧКОГ РАТА: Гру-
И 2
2,
па авганистанских муџахедина
Опет напади на Кабул
Од маја месеца 154 особе погинуле а 205 рањено од бомби Ф Кабулски режим се обратио генералном секретару УН Де Куељару
(Москва, 26. јула) — Осамнаестљуди је погинуло а 45 је рањено у последња два дана у ракетним нападима на Кабул, кој есу извели авганистански побуњеници, јавља ТАСС.
Саопштено је, гакође, да су од маја — када је почело повлачење совјетских трупа из Авганистана — у Кабулу страдале 154 особе, а да је 205 повређено у бомбашким и ракетним нападима маџахедина.
Само у недељу авганистански побуњеници су испалили 10 ракета на Кабул, убивши 10 људи.
Авганистанска влада је поново оптужила Пакистан и САД да пружањем помоћи „авганистанским екстремистима“ крше женевске споразуме о Авганистану. Ове оптужбе износе се у писму авганистанског министра спољних послова Абдула Вакила генералном секретару Уједињених нација Пересу де Куељару. Вакил је затражио од Де Куељара да предузме кораке како би
се обезбедило поштовање женевских споразума и обуставили напади „екстремиста“ на авганистанске градове.
Сједињене Америчке Државе немају никаквог доказа да је Совјетски Савез вратио неке своје трупе у Авганистан — саопштио је представник Стејт департмента Чарлс Редмен. ·
Осврћући се на недавну изјаву пакистанског председника Зије ул Хака да су неке совјетске трупе враћене у Авганистан због борби око Кабула, Редмен је рекао да је Вашингтон: недавно примио нова уверавања Москве да се повлачење одвија према плану. Он је додао да Сједињене Америчке Државе имају сопствене, независне изворе информација о току совјетског повлачења. Редмен је такође рекао да засад нема разлога за сумњу да ће Совјетски Савез испунити обавезу да повуче половину својих трупа из Авганистана до 15. ав-
густа.
министрација је играл на карту пришт лиИсНВИАИНИИИИРИЕ НАРЕНЕИИЕНИИ
и Ху | Ц
„исламске солидарности“ да би, коначно, авганистански грађански рат и авганситанске непросвијећене избјеглице постали највећи пакистански бизнис. Присуство совјетских трупа у Авганситану је помогло и убрзало цветање тог бизниса.
Надувана „исламска солидарност“ је — говоре многи подаци — послије преусмјеравања нафтних путева (изазваних и авганситанким ратом) привукла у
трезоре Исламабада милијарде петродолара из арапских земаља. До избјеглица је стигао само дио за одржавање голог живота. Влада САД је, преко пакистанске владе, само прошле године муџахединима упутила преко 715 милиона долара од којих они највећи дио нијесу видјели.
Недавна изјава једног бостонског експерта говори да о путевима не само америчких него и петродолара јавност мало зна, а још мање они којима су долари
вганистанске избеглице у Пакистану
намијењени. „Био бих веома срећан, рекао је бостонски експерт, ако бар 25-30 одсто помоћи САД намијењене авганситан-
„ским муџахединима буде ствар-
но употријебљено за борбу против Руса“. Помоћ зу оружју је, такође, претворена у својеврстан бизнис који почиње у Пакситану и гран се у многа ратна жаришта у свијету.
Ево неколико карактеристичних података о путевима милијарди долара. У Карачију и Пешавару, око којег је смјештен највећи број логора авганистанских бескућника, подигнуте су луксузне виле у репрезентативним градским четвртима за пакистанске моћнике и авганистанску избјегличку псеудоелиту. Погранични Пешавер, из којег се у етар искључиво шау вијести о борби устаника против „просовјетске“ власти у Кабзулу, постоа је центар црне берзе оружја и дроге.
Амерички експерти су објанили, а у Исламабаду није потврђе-
"но нити демантовано, да у Пешавару ових дан више него икад има за свачији џеп оружја — од руских „калашњикова“, кинеских и западноњемачких мина италијанских пиштоља и румунске муниције, до америчких ракета „стингер“. Долар се бесомучно обрће на берзи оружја за чије се поријекло не пита.
А сада питање које се може поставити након посљедње изјаве пакистанског предсједника: одговара ли Исламабаду брзо повлачење својетских трупа из Авганистана и враћање авганистнаских избјеглица у домовину2
Отпори опозиције
Пакистанска влада је у априлу, након потписивања женевског споразума, поздравила изјаву Роналда Регана да ће САД Пакситану „пружити трајно пријатељство и помоћ јер је дао уточиште за више од три милиона авганистанских избјеглица“. Одређени моћни кругови у Исламабаду, међутим, ових дана „гласно размишљају", шта ће бити кад у Авганситану не буде руских војника, а у Пакистану
авганистанских избјеглица. Са)
тим се у везу може довести и зјава Зие Ул Хака о „прекиду“ совјестких повлачења и довођењу свјежих снага у Кабул.
На руку Исламабаду иде и све компликованија унутрашња ситуација у Авганистану. Отпоре садашњој кабулској влади, са доктором Наџибулахом на челу, не пружају само муџахедини, већ и "набујала унутрашња опозиција. У владајућој Народној демократској партији (НДПА) већ, дуго траје фракционашка борба; која није ослабила ни послије прошлогодишње чистке у партијском врху кад је смијењен Бабрак Кармал и његових 15 присталица. _
Национално помирење, на коме је Наџибулах нарочито инсистирао, све више се доводи у питање јер НДПА не жели да дијели власт са било којом другом партијом. На састав нове коалиционе владе, како га је замислила НДПА, опозиција не пристаје. Како "ће се изићи из комбинованог оружаног и политичког рата, показаће вријеме. Али — када2 ;
Драган ВУКЧЕВИЋ,
А
ПОСЛЕ ПОЈАВЕ РАДОНА У АВИЈАНУ
БОРБА, 27. јул 1988, страна 6.
„Невидљиви убица“ –
природна појава или.
кве је природе радиоактивни гас који се у преве-
Стручњаци још не знају поуздано ка 1 па базе НАТО у Фурланији, и то свакако тешко да
ликим количинама јавља у околини
може да стиша сумње и страх становништва у ближој и даљој околини
„Општинске власти у месту Авијано у италијанској Фурланији започеле су истрагу како би се испитало порекло радиоактивног гаса радона откривеног у пет пута већим количинама од нормалне и у близини тамошње базе НАТО у којој се налазе пројектили са нуклеарним бојевим главама“ — известиле су светске агенције пре неколико дана. Из првих реаговања стручне јавности се за почетак могло сазнати да је реч о гасу који се ослобађа распадањем уранијума и чије дуже удисање повећава ризик од појаве рака плућа. Како се Авијано не налази на земљишту које садржи уранијум, отуда су сумње да му је извор нуклеарно оружје у близини градића унеле извесно узнимирење у италијан-
| ску, па и југословенску јавност,
пошто је ово место од границе са СФРЈ удаљено око 80 километара. У првим изјавама наших експерата са института „Јожеф Штефан“ у Љубљани стајало је „да појава гаса у месту близу југословенске границе нема по здравље опасне размере и да радона има у старијим кућама грађеним од посебних материјала“.
Шведска искуства
Послужићемо се зато овом приликом примерима светских искустава о радону, заправо увек присутном гасу (у мањим или већим дозама, зависно од састава тла) у човековом окружењу. У истраживањима ове врсте засад су, изгледа, најдаље отишли шведски експерти.
За велики број Швеђана може се рећи да са повеликим концентрацијама радона живе свакодневно, и то прилично мирно. Још седамдесетих година препоручено је да се куће не граде на „алуму“ – (калијум-алуминијум сулфат, познатији као стипса), а 1979. године процењено је да чак десет одсто шведског тла садржи висок ново радиоактивног мате-
ријала. Процењује се, такође, да, је радон крив за око 700 смртних '
случајева у земљи годишње и да се овај број до 1990. може удвостручити — 100.000 људи у 40.000 домова живи у условима повећане концентрације овог гаса. Група тамошњих стручњака већ 15 година бави се овом појавом, а да је уопште не везује за нуклеарне пробе или, „цурење" радиоактивних материја из нуклеарних централа. Радиоактивни радон се ослобађа природним путем (као један у низу производа који настају распадањем уранијума, посебно у областима где је земљиште вулканског порекла) и „нестаје“ у ваздуху. Али, ако се на таквом тлу граде куће, гас продире кроз темеље, пукотине у зидовима, систем довода струје, воде и слично. Баш као у случају стокхолмског предграђа Солентуна, чије су куће чак и грађене од материјала који емитује обиље радона (та-
козвани плави шкриљац уграђен у бетон).
Присуство превелике концентрације „невидљивог убице“ на том терену откривено је током рутинске контроле коју је вршио државни Институт за радиолошку заштиту, Истраживање је проширено, и до 1986. године „проверено“ је 58.000 кућа.
Што је најважније, посебним мерама заштите „излечено“ је 85 одсто радиоактивних домова. Спроведен је, наиме обиман програм едукације становника који су до тада, због штедње енергије, запушавали и најмању рупицу у становима, па тако задржавали и радон који је већ продро унутра. Препоручено им је често проветравање и затварање само одређених пукотина, оних које радону могу послужити као доводни канал. Најугроженијима се саветује да у кругу насеља граде „радонске бунаре", дубоке покривене јаме кроз које се гас непрестано исисава, Тј. „скреће“ из куће ка бунару и избацује у ваздух. _
„Кућна _ радијациона хигијена“ У неколико стотина кућа из-
мерено је 10.000 бекерела радона _по кубном метру, што је 24 пута
изјава за данас
„Сандинизам је никарагванска примена три велике струје, универзалне мисли: марксизма, хришћанства и национализма.“ БАЈАРДО АРСЕ, никарагвански функционер
већа концентрација од нормалне, а у једној чак 18.000 бекерела.
Шведска искуства покренула су на слична истраживања и Финце, Данце, Исланђане, Норвежане, Британце, Италијане. У Америци такође праве „радонске мапе“, јер је у неким деловима Њу Џерзија установљена већа доза гаса но у шведским домовима. |
Какве је природе радиоактивни гас који се у превеликој концентрацији јавља у Авијану; Американци, наравно, настоје да се све задржи у оквирима природног феномена. Тачку на нагађања и контрадикторне информације о измереним дозама вероватно ће ставити покренута истрага. Тешко је једино стишати сумње и страх погођеног становништва. По први пут ова појава узбуђује и Југословене. За већину је непозната. Посебна мерења присуства радона на ширим подручјима у нас нису вршена. То, међутим, не чуди, јер код нас је „кућна радијациона хигијена“, о којој се у свету води рачуна, још део научне фантастике. А њен главни задатак је процена нивоа радијације којој су људи изложени у сопственим домовима: из грађевинског материјала, фосилних горива (природни гас, лож-уље, угаљ), од радиоактивног гаса радона којег има у земљишту, води (часовницима, порцелану, ТВ апаратима). Циљ контрола и правовремено предузимање заштите од непотребног излагања становништва радија-
цији. Г. ТОМЉЕНОВИЋ
ДЕСНИ УДАР НА ДЕСНИ ВАТИКАН
Папа откривеног бока.
Док Иван Павао П, увјерен да може „обновити све у Кристу“, мора бити отворен пре-
ма свијету, (самојискључени надбискуп Лефевр се жели затворити у провјерену традицију и тамо створити оазу ортодоксног католицизма
Батину којом је пријетио коначно је 30. липња 83-годишњи надбискуп Марсел Лефевр иупотријебио: без пристанка папе посветио је четворицу бискупа. Иако је рекао да тај чин не сматра расцјепом и да не жели оснивати паралелну цркву, сам је себе и бискупску четворку искљу-_ чио из Католичке цркве. Догађај је толико ожалостио Ивана Павла П да је морала бити одгођена и „Миса солемнис“ приређена у његову част.
Но, да ли је папа тужан само због шизме, одвајања од јединствене цркве, раскола усљед недисциплине, и по питањима јурисдикције2 То ипак није толики гријех као хереза — расцјеп због другачијег учења. Није ли монсињор Лефевр својим чином „открио бок“ Војтиле и главне линије ватиканске политике2 Концил-бацил
Прелат — који је 1976, за понитификата Павла М1, због отпора одлукама Другог ватиканског сабора суспендиран а дивинис (није лишен бискупског реда, али му је забрањено вршење бискупских служби) — оснивач је сећеничког братства названог по Пију Х (1903-1914).
За Лефевра нема истине у другим религијама, него је, као што се тумачило до Другог концила посједује једино Католичка црква. Док су се концилски оци опредијелили за више унутарцрквених слобода и за дијалог са свијетом (при чему су његови саставни дијелови и православни и други кршћани, жидови, муслимани... па и комунисти), Лефевр је увјерен како свијет треба вратити идеал-слици католичке државе. На бранику је идентитета бивше цркве, а „реформисти“ покушавају наћи нови идентитет цркве, чак, у понечему, и идентитет нове цркве. Пошто не може упориште наћи у сувремености, очекује да „истинско свјетло Традиције распрши тмине које замрачују небо вјечног Рима“. Стара, лоша, чак и изван цркви много пута виђена потрага за прохујалим и протеклим! ·
По Лефевру је Други ватикански концил онај први бацил који је Цркву заразио либерализмом и модернизмом, највећим непријатељима „чистог“, „старог“
католичанства. Штовише, по надбискуповим експертизама, ватикански су оци заправо
Цркву канили реформирати у духу интенција самих масона!
Упитник и ускличник
Мада је надбискуп Лефевр оцјењен „Антикрист који сједи у Риму“ почастио не само концилске папе (Ивана ХХШ и Павла МТ) него и Ивана Павла П, садашњи римски бискуп био је толерантан, ако не и беневолентан. Чак је Лефевру допустио стару литургију (латинску, претконцилску мису).
Упорна настојања папе Војтиле да се спорови изгладе не могу се тумачити само, иначе потпуно разумљивом, жељом да се сачува јединство, него и неким
и Ц
ОЦИ О МР И
ПЕЗ иђ реј а с м)
другим разлозима. Јер традиционалистички прелат је нападао Војтилине екуменске потезе (посјету римској синагоги, мултиконфесионалну молитву за мир листопада 1986. и сл), али никад поступке против „љевичара“ који су Концил, ето, сувише озбиљно схватили.
Док је кардинал Јозеф Рацингер, префект Конгрегације за наук вјере (некадашња Света Инквизиција) — дакле, трећи човјек ватиканске номенклатуре с надбискупом разговарао „у атмосфери отвореног и искреног дијалога“, дотле се с непослушницима који су постали сандинистички функционери, теолозима типа и калибра Ханса Кинга или Леонарда Бофа, с аутоно"мијом све „проблематичнијих" језуита итд, поступало без пардона. пет јетри |
ет
КИ | ,
мињј : а! у и ~ | 5 У 14 : рат | [ах шта УЦИ и | ет. % Па 1
= о ррара А К ТАТЕ П, ах «
К Му 2 2
(„Спектатор“, Ган)
У понификату Ивана Павла П замјетно јача ауторитаризам и централизам, али Лефевр као, ако можемо тако рећи, само „политички“, а не и „идеолошки“ противник — репресију готово да и није осјетио. јер, он хоће папу „челичног кова“, још више „еклезијалног реганизма"., Надбискуп Лефевр није био од оних који су стављали упитнике на папину доктрину и стратегију, али набио је толико ускличника да ни Војтила — ком се ипак мора држати бар екуменских захтјева Другог концила толику вољу за рестаурацијом није могао поднијети. Свакако и због тога што је папа на челу 4.000 бискупа, 245.000 бискупских свећеника, те 150.000 редовника и редовница, и 910.000.000 лаика („обичних“, непрофесионалних вјерника), а Лефевр у 28 дрџава води само 250 свећеника и неколико стотина тисућа душа, претежно францускихх.
Папу искључипог надбискупа спајала је концепција о свијету по лику цркве. Разлика је једино у томе штопапа вјерује да има
" моћи за експанзију, „обнову све-
та у Кристу“, а Лефевр да се пошто папа није услишио његове ултраконзервативне жеље (уз које савршено пријања национал-расна искључивост дјела надбискупових сљедбеника) може затворити у традицију и стварати свој мали свијет „правог“, „старог“ католицизма, какав је био у вријеме Пија У, Пија Х или Пија ХИ.
Папа се надао да ће моћи наћи заједнички језик са Лефевром, чије је братство, мада неканонизирано, уз „Опус деи“, „Комунионе е либералионе“ и сличне снаге, представљало протутег „љевичарима". Сад му је формално отпао дио десног бока, али то никако не значи да ће се папа нагнути на лијево. Истина, због пристуства „провокативном акту“ отцјепљења од Свете Столице морао је екскомуницирати Лефевреовог – истомишљеника, бискупа Антонија де Кастра Мајера, за кога бразилски тисак пише да је толико ултраконзервативан да га здушно финанцира свјетска екстремна десница, ук“ ључујући и Аугуста Пиноћса. Али, у цркви има још деснице на коју се папа може ослонити. Наравно, уколико је успије кон-
тролирати. Мирко МЛАКАР
ита У
“