Borba, 26. 07. 1989., S. 1
4#27% 243.
Среда, 26. јул 1989. Година ТХУШ Број 207
Цена 4.000 динара
РЕАМЈЈАМКА ( Уа
БОРБ
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Директор Милан: Ракас
Главни и одговорни уредник "Станислав Маринковић
РАЗГОВОР ПРЕДСЕ РИМА РО „БОРБА“
ада можемо да. одимо – политику
Ф Доградња система до краја године — функционисање идуће Ф Расте производња али и извоз, док увоз опада Ф Рекордне девизне резерве — око 4 милијарде долара Ф Ове године отку-
Рјам
ДНИКА СИВ АНТЕ МАРКОВИЋА СА НОВИНА-
| ИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
СЈЕДНИЦА ЦК СК ХРВАТСКЕ
Лажна двојба самоуправљању
„|Душко Драгун: Кроз реформу друштва морамо се прије свега окренути појединцу и учинити га окосницом друштва Ф Станко Стојчевић: Ни једна средина нема право тврдити да искључиво она носи барјак напрет-
5МЕТ
злоба] ргојес! тапаретели
( 5 %
КОНСУЛТАЦИЈЕ — ЗА САСТАВ НОВЕ ПО-
тражи све или ништа
Вођа „Солидарности“ стигао на састанак са шефом државе Јарузелским упозоравајући да
лићемо 400-500 милиона долара дугова Ф Инфлациони вал имаће свој врх у ових пар месеци Ф
Антиинфлациони програм СИВ је потпуно јасан и он свом снагом почињу отпори Ф Влада ради врло аутономно
2 Ништа се у пракси није догодило што нисам очекивао и ке мислим да треба одустати од било којих идеја, а нарочито не од владиног програма.
Ф Реално је очекивати да ће доградња система бити завршена до конца ове године и да ће он почети да функционише идуће године.
Ф Наставља се тренд раста производње, имамо висок раст извоза. Извоз је у шест мјесеци на конвертибилно подручје порастао за 26,7 одсто.
# Инфлациони вал имаће свој врх у ових пар мјесеци а затим ће се нешто другачије моћи разговарати.
Ф Антиинфлациони програм СИВ је потпуно јасан и он сада свом својом снагом долази до изражаја. Управо због тога почињу и проблеми јер се жели онемогућити на нивоу
федерације вођење једне кон- |
зистентне политике. Ф Влада води своју политику врло аутономно.
9 Чисто економски гледано ; наша криза је сагледива, али |
многи други фактори су врло значајни и не могу се никако занемарити.
Ово су само неки од акцената из опширног разговора који је председник Савезног извршног већа Анте Марковић водио претходних дана са новинарима и руководиоцима РО „Борба“ у њиховој кући.
Систем ће се довршити
0 Ваш програм, који сте изложили у Савезној конференцији ССРН био је широко прихваћен и подржан. Да ли Вас је, колико и у чему пракса демантовала за ово време од како сте председник СИВ-а, односно да ли сте од неких својих идеја одустали2
— Ништа се у пракси није догодило што нисам очекивао. И не мислим да треба одустати од било којих идеја, а нарочито не од Програма. Као што знате, прогнозирао сам да ћемо добити отпор овом програму од свих конзервативних, догматских и ултралијевих снага и да је само питање времена када ће се они организирати против овог програма. 9 'Подржавајући Вашу концепцију смањења инфлације, сматрамо да би у интересу афирмације те концепције било добро јавно одговорити на питање — када се могу очекивати први опипљиви позитивви резултати2
— Питање је — шта су ти опипљиви резултати2 Пошто је познато да је оцјена, коју сам ја дао, да је наша инфлација системског карактера — и структурног, и развојног, и трошковног, и инфлација понуде, а да на одређеном нивоу она и сама врши одређено индексирање саме себе — онда би требало говорити о свим елементима који утјечу на инфлацију, односно који стварају претпоставке да се она може рушити.
Од системских ми смо све основне системске законе написали и дали смо их у процедуру. Они који су досад усвојени, у суштини изгледају онако како смо их предлагали, уз неке мање корекције.
Они други, који су сад у проРТВ видјет ћемо како ће про-
и.
Томе треба додати још неколико нових закона који се тичу тржишта вриједносних папира и самих папира. Затим, све оно што треба да нам комплетира сам систем. Према томе, реално је за очекивати да ће доградња система бити завршена до конца ове године и да ће он почети заправо функционирати идуће године. Што се тиче макроекономске политике, она већ дјелује. Макроекономска политика заправо и доживљава сада прве критике.
. НЕМА ОДУСТАЈАЊА: Анте Марковић
Не одступам!
0 Ви сте рекли да је економска криза сагледива, али да постоји она група фактора, која није, наравно, чисто економског карактера, а који су врло значајни за исход ове битке за излаз из економске кризе. Да ли претпостављате ту опасност да се, у једном тренутку, пре или касније, те две групе фактора, пресеку на начин да би то значило дефинитиван пад вашег програма7
— Када бих ја у то сумњао, онда не бих радио ово што радим — немам намјеру одступити од програма који је до сада без алтернативе! Чуо сам и ја неке поруке таквог карактера, водим о њима рачуна, али радим оно што сам рекао да ћу радити, када сам добио мандат за овај посао. А са отпорима привилегираних, конзервативних, догматских и ултралијевих снага од почетка сам рачунао, па сам и то јасно рекао.
Јединствено тржиште
9 Да ли је могуће да мере текуће економске политике буду тако диференциране да и вук буде сит и овце на броју, односно може ли без наглашавања републичко-покрајинске припадности, СИВ икада рећи које колективе неке мере погађају, а које колективе стимулишу и каква је ту политка владе2
— Политика владе је и ту потпуно јасна. Залажемо се за формирање јединственог економски интегралног југославенског тржишта, као дијела свјетског тржишта. Према томе, влада неће, као што ни до сада није имала намјеру, иједну своју мјеру филтрирати кроз то колико се она односи на неко подузеће или дио ове земље. Једино мјерило јесте — да ли те мјере подржавају прогрес и врше притисак за прогресивне промјене у овој нашој земљи, у: првом реду у њеној економији, па онда из тога на све остало.
Дијели се и незарађено
6 Реците нам нешто о разлозима владиног инсистирања да се спречи исплата плата у више рата7
— Што се тиче текуће исплате особних доходака, могу Вам рећи да ми не мислимо од свог приједлога одустати! Можемо бити надгласани, али нећемо одустати! Ми ћемо истрајати до краја на томе да се спријечи исплата особних доходака за краће од мјесец дана, знајући потпуно јасно и теоретски одговор — да то мултиплицира инфлацију. Нема ту уопће никакве дилеме, што се нас тиче.
При томе, не мислимо се уплитати — уопће — у расподјелу особних доходака. Ми се само не слажемо да се индексација проводи — ни полумјесечно, ни седмично, нити дневно. А, тко може исказати резултат и дневно — свака му част — нека исплаћује дневно! На жалост, код нас је превладала индексација, па се дијели и незарађено — са погубним посљедицама, односно растом цијена и инфлације.
ТАТРЕ ЕДИ а ЈЕДЕ ПИПИН ЊЕ ПАПИ ВЕРЕ НТ ПА
;
долази до изражаја — зато и
тдје су дефицити. То исто тражимо да се направи по цијелој вертикали државе, затим, да се то направи у банкама и да се направи у подузећима. '
Ево, малоприје сам имао разговоре у „Југобанци“. Њима је сасвим јасно да они не могу конституирати нову банку, а да не идентифицирају све своје дефиците и да не виде како ће их ријешити, или да изврше ликвидацију тих дијелова свог банкарског механизма. Исто то вриједи и за подузећа, која се такође морају конституирати по новоме до конце године.
Остају за сада остали елементи макроекономске политике, а зна се који су то, којима би федерална држава морала располагати. То су: монетарна политика, политика економских односа с иноземством, фискална политика. Зна се исто тако колико на коју политику ми можемо утјецати.Девизама против инфлацијеФ Значајно је либерализован
Преокрет у односу извоз-увоз
Наставља се тренд раста производње, имамо високи раст извоза. Дошло је до онога што смо прогнозирали — до преокрета у односу извоз-увоз, тако да је извоз у току шестог мјесеца на конвертибилно подручје порастао за 26,7 одсто. Такав мјесечни раст извоза ја не знам да ли смо икада имали, а истовремено увоз показује тенденцију пада, мада га ничим не лимитирамо. Ми смо до сада либерлизовали око 70 одсто увоза, а ићи ћемо на даљњу либерализацију, вјеројатно најмање за још пет индексних поена, ако не и десет; о томе смо се договарали ових дана. Без обзира на то што нема никаквих лимита, увоз почиње да показује тенденције смањивања, а извоз расте.
Као резултат тога, такође и
наше политике према праву рас-
полагања девизама, откупу девиза од грађана, већ сада имамо рекордно формирање девизних резерви. Јутрос су девизне резерве на нивоу 3,8 милијарди долара, с тим што је Народна банка сама вратила краткорочних кредита иноземству још 314 милио: на долара. То значи, да Народна банка није вратила краткорочне кредите, већ бисмо имали 4,1 милијарду долара девизних резерви! На жалост, толике резерве имају и негативну страну. Наравно, велике девизне резерве врше емисиони притисак, као и клиринг, са којим смо имали доста проблема, а имат ћемо још увијек, па због тога сад размишљамо — како да дио тих резерви ставимо у функцију борбе коју имамо не само против инфлације, него и у функцију развоја у цјелини. Али, у сваком случају, ми сада можемо водити политику. Нитко није могао свладати инфлацију, док није ријешио своју екстерну ликвидност. Екстерна ликвидност нам је сада тако добра да можемо не само на вријеме све плаћати, не само да смо одустали од репрограмирања камата, него истовремено можемо још извршити даљњу либерализацију увоза; и на све то треба додати да ће у току ове године бити откупљено наших властитих дугова негдје између 400 и 500 милиона долара.
Али, нећемо ми те девизе тек тако потрошити. Нама треба један дио њих да остане као резер-
ка
(Загреб, 25. јула) — Демократизација у друштвено-политичком и јавном животу, права и слободе, социјалистичко самоуправљање, федеративно уређење земље и независна и несврстана политика — кључне су точке вриједносног система о којима у Југославији постоји опћи концензус, па управо на њих треба „наслонити“ предстојећу неодложну реформу политичког система. Императив радикалних интервенција на нашем полиТИчЧКОМ „дијаграму“ није испровоциран само југославенском кризом, него и развојем производних снага и демократских тековина у свијету и код нас. То нас тјера да се мијењамо и приближавамо властите друштвене
Овако је данас, на сједници ЦК СК Хрватске, говорио увод-
вир за расправу о политичким основама промјена у политичком систему, која би требала дефинирати полазишта СК Хрватске у изради новог југославенског устава.
мјена, мора се кренути од конти-
увоз, Шта ће се даље догађати: | нуитета наше револуције и ње-.
зиних непоништивих резултата, те од позитивних искустава у развоју. друштва. Међутим, истовремено се треба ослобађати свега што није издржало пробу времена и фактично је блокирало наш развој — рекао је Драгун. Главним путоказима реформе политичког система Драгун сматра осигуравање свих претпоставки за афирмацију тржишне привреде, стварне власти грађана и радника, те сувремене социјалистичке правне државе чији ће органи функционирати ефикасно, рационално и крајње компетентно. ; — Кроз реформу система морамо се — казао је Драгун прије свега окренути појединцу и учинити га окосницом друштва. Он мора моћи слободно изражавати своје интересе и потребе, а на нама је да проналазимо уставна и институционална рјешења у којима плурализам неће бити основа за сукобљавање, него модалитет обогаћивања нашег живота. Својом демократизацијом Савез комуниста мора утјецати на демократизацију друштва и усмјеравање друштвене енергије у реформске токове. Драгун је истакао да је за Савез комуниста лажна дилема да ли нам треба самоуправљање. Без социјалистичког самоуправљања нема ни југославенског пројекта. Наравно, промјене у власничким односима утјецат ће и на садржај и домете самоуправљања, но мора нам постати
односе моделу модерне државе. :
ничар Душко Драгун, дајући ок- :
— У грађењу стратегије про- |
јасно да се осувремењене концепције више не могу изводити „из главе" као досад, већ одоздо крчити пут — ни кратак, ни лак.
Истакавши да захтјеви за мијењање темељних односа у федерацији нису прихватљиви, те да мајоризација и прегласавање не смију потиснути концензус, Драгун је рекао:
— У НОР и оружаној револуцији, хрватски народ, српски народ у Хрватској и други народи који овдје живе — успоставили су своју републику на темељним правима на самоодређење, па и отцјепљење, те удруживање с другим народима слободном во-
систему које морају отворити процес развоја демокрацији. И први судионик, Звонко Ерак, акцент је ставио на демокрацију, али је изразио и сумњу у то да је процес демократизације отворен у цјелини друштвених односа. Јер, како рече, превише се говори о демократизацији, а главно
има или је нема.
Нела Ковачевић упозорила је како би било нужно ново и другачије повијесно промишљање самоуправљања. Ово утолико прије што се различити облици власништва, дакле не друштвени, све чешће проглашавају несамоуправним, чиме се хоће сугерирати како би у приватном власништву радници унапријед били прикраћени за самоуправ-. љање.
Говорећи о различитим мисаоним концептима у Савезу комуниста, Борис Малада је рекао како се они најчешће исказују кад је ријеч о гледању на федерацију Једна крајност полази од тога како би Југославија требала бити јединствена, готово унитарна држава, а будући да је вишенационална, онда федерација значи уступак нечему што је иначе идеално рјешење. Друго виђење федерацију поима као оно о чему се републике договоре. Оба мисаона концепта који се сударају, доживљавају се као сукоби република. Владо Добец енергично је захтијевао да се нови устав СФРЈ не доноси по скраћеном поступку, а такве жеље, како је рекао — постоје.
ЗА МОДЕРНУ ДРЖАВУ: Ду ко Драгун
Концепција
У даљњем развоју концепције федерације треба разматрати могућност другачије организације Скупштине СФРЈ коју би чинило вијеће федералних јединица и вијеће грађана. Посланици грађана по територијалним изборним јединицама у вијећу грађана не би били заступници ужих интереса регије, подузећа и привредних грана, него носиоци опћих интереса. То је у складу са концепцијом новог економског система, односно интенцијом да се интереси слободно изражавају и рјешавају конкуренцијом на тржишту.
Закључујући расправу, Станко Стојчевић, предсједник ЦК СК Хрватске, упозорио је на све директнију оштру борбу бирократско-етатистичких и демократских снага. Велика грешка била би, међутим, територијализирати било сувремене, било ретроградне тенденције, јер и једнога и другога има на читавом југославенском простору. Ни једна средина — рекао је Стојчевић — нема право тврдити да искључиво она носи барјак напретка.
љом, ради заштите своје националне независности и слободе. То је основа на којој смо градили односе и осигуравали равноправност у федерацији. Само уједињени и равноправни можемо и надаље осигуравати свој опстанак, слободу, социјални и друштвени развој, те национални суверенитет. Скоро четворосатну расправу о полазишним точкама за израду будућег устава СФРЈ у којој је судјеловало петнаестак чланова ЦК СКХ, могли бисмо свести на констатацију како су нужне ра: дикалне промјене у политичком
Ф СТРАНА 5.
је питање да ли демокрације |-
жели комплетну владу или ће образовати опозициони „кабинет у сенци“, иако је пре сусрета упозорен да може рачунати само на положај првог вицепремијера (Варшава, 25. јула, Танјуг Председник грађанског комитета „Солидарност“ Лех Валенса дошао је на састанак са председником Републике Војћехом Јарузелским, упозоравајући да тражи комплетну владу или ће 06разовати опозициони „кабинет у сенци“. Био је то први званични сусрет новог шефа пољске државе и шефа парламентарне опозиције у оквиру консултовања председника Јарузелског о личности мандатара за састав владе. Валенсина изјава умањила је изгледе за значајнији успех разговора, јер је Војћех Јарузелски унапред саопштио да у садашњим приликама опозиција може добити једино положај првог потпредседника владе такозване „велике коалиције националног поверења“.
Инсистирање Леха Валенсе на свему или ничему не значи, међутим, да његови разговори са генералом Јарузелским у председничкој палати „Белведер“ нису послужили ничему добром. Снажна парламентарна опозиција и њен шеф изван посланичких редова Лех Валенса имају у виду сопствену одговорност за судбину нације, која им је указала поверење на изборима, очекујући сарадњу са властима у решавању нагомиланих друштвених и привредних проблема.
Ситуација у Пољској је из дана у дан све запаљивија, редови се повећавају, а робе у продавницама нема. Све су чешћи штрајкови и расте опасност од друштвених немира у разним крајевима земље. Ако опозиција већ није спремна да учествује у коалиционој влади са комунистом Владиславом Баком или Иренеушем Секулом на челу, мораће да тражи пут не само за коректно понашање у парламенту, него и за подршку владиним реформаторским потезима, посебно када је у питању извлачење земље из привредне кризе. То су представници грађанске опозиције обећали на првим седницама Сејма и Сената. Лех Валенса данас у „Белведеру“ сигурно није могао оставити без одговора питање председника Републике Војћеха Јарузелског како би требало створити владу са којом би „Солидарност“ могла сарађивати. Већ од петка, 28. јула, на свим киосцима први југословенски пословни магазин
9 БИЗНИС у другом броју истражује на тему: Како жи-
Данас у „Борби“
те
Србије
Интегрални текст Ставова Комисије Председништва СР
за питања друштвене реформе
вети и радити као мали привредник при инфлацији од 2000 одсто2
9 Петар Васиљевић, потпредседник Беобанке: У условима овакве инфлације, ни „у лудилу“ не би се бавио тим послом. Исплативије је држати новац на штедњу
Ф др Томислав Бадовинац, председник Удружене хрватске банке: Једноставно, због инфлације, човек не може да престане са својим активностима .
Ф др Давор Савин, наш познати економиста: За добар производ инфлација није сметња, нека нам за пример послуже браћа Карић у
9 Пословни адресар, слободни производни капацитети у свету и Југославији, понуда и потражња, нови производи, нове технологије, формуле личних успеха...
о реформи политичког система
Потребан нам је систем нових демократских вредности и садржаја Ф Постојећи политички систем поставио је бројна ограничења демократског развоју друштва Ф Битан недостатак политичког система је што основу нашег федерализма чине само нације, а не и грађани и произвођачи Ф Омогућити преображај партијске у модерну и
На системском дијелу имамо, рекао бих, мање критика, али на макроекономском већ имамо озбиљне критике. Око усвајања буџета видјели сте колико је било већ проблема, а усвајање буџета је једна од тих мјера. Нитко није срушио инфлацију, колико ја знам, на свијету, а да није смањио јавну потрошњу, а ми смо сада њу озбиљно смањили. Ви знате да је сада учеш-
ће буџета дошло испод 8 одсто у друштвеном производу и да је његов раст сада за око 30 процената нижи од раста друштвеног производа. Ми, такође, тражимо да се такви захвати изврше и у буџетима република и покрајина, да се изврше у опћинама, а такође тражимо, што је врло важно, да се изврши идентификација свих дефицита. Ми смо установили на нивоу федерације
ва за прелазак у идућу годину. Но, једно је сигурно — то што се сада дешава на девизном тржишту јесте једна снажна! компонента која ће имати великог утјецаја у другој половини ове године у борби против инфлације. у | 5 На то треба додати и све што радимо у монетарној сфери.
9 Већ од петка, 28.
Наставак на 3. страни _
— њВЕЖКИ
Ф Нема бизниса без БИЗНИСА
ефикасну правну државу Ф Политички плурализам представља напуштање превазиђене политичке праксе и њених недемократских обележја у виду посредних избора и политичког монопола неформалних група Ф Федерацији се мора призна- | ти изворни државно-правни субјективитет и суверенитет јула, на свим киос-
6 СТРАНА 6.
Ми