Borba, 26. 07. 1989., S. 13
|
||| |:
(
БОРБА 26. јул 1989. · страна
TRAJNA USPOMENA: S
CIMA 1952. GODINE
Vi Smo mi јиговјоуе
trani dopisnici sa maršalom
ŠTA JE JOSIP BROZ TITO REKAO U RAZGOVORU SA STRANIM DOPISNI-
YU PRESS
2244
Jedna od najvećih tekovina koju smo mi ostvarili u ovom ratu jeste baš u tome što smo uspjeli da i Crnogorac i Makedonac i Srbin i Hrvat i Slovenac, hoće da budu u Jugoslaviji, to jest što su svi Jugosloveni
_ Često puta sam već rekao:da mi
nemamo ništa što bi morali skrivati pred vanjskim svijetom. Naprotiv, mi bismo željeli da vanjski svijet nas što više upozna, da što bolje razumije i negativne i pozitivne crte našeg karaktera i naše svakodnevne akcije.
Jugoslavija je nova država. Prije ovog rata, do narodne revolucije nije bila Jugoslavija već jedna umjetna tvorevina na papiru, u kojoj je postojala inspirisana mržnja među narodima. Jedna od najvećih tekovina koju smo mi ostvarili u ovom ratu jeste baš u tome što smo uspjeli da i Crnogorac i Makedonac i Srbin i Hrvat i Slovenac hoće da budu u Jugoslaviji, to jest u tome što su svi Jugosloveni. To je velika tekovina koju van naše zemlje još ne razumiju dovoljno. A o tome, gospodo, treba voditi računa. Ove reči izgovorio je Josip Broz
Tito u razgovoru sa stranim novinarima decembra 1952. godine. Iz
. njega se može videti kakav je Titov
stav u to vreme prema demokratiji, Jugoslaviji, Zapadu, Staljinu... Dosad nepoznati razgovor objavljuje u celosti nedeljnik „Osmica“.
—: Treba voditi računa i o tome šta je Jugoslavija bila prije rata, o tome kako su se ti narodi istorijski razvijali, pod kakvim kulturnim, ekonomskim i drugim uslovima, koliko su ratova vodili kroz stoljeća i stoljeća. Kultura je ovde, u stvari, bila na poslednjem mjestu i mesto toga stalno su se brusile kose i noževi i punile puške, u borbi za svoje. bitisanje. Tek sada je došlo vrijeme kad narodi Jugoslavije
„страдија '89“
Вечити старт
Како да стигнемо до циља кад смо стално на полазним основама („Рад“)
Заблуда
Сви мисле да скаче од среће, а
њему гори под ногама („ Београд“ нути су на"рушевинама капита“ . лизма („Недељњи ГЛАС“)
202")
Здравко Гребо или како спасити властити живот
Након оставке што ју је понудио Централном комитету СКЈ, 40— годишњи професор сарајевског Правног факултета напросто је засут апелима јавности — да је повуче
Здравко Гребо, четрдесетогодишњи професор Правног факултета у Сарајеву, након оставке што ју је понудио Централном комитету СКЈ на посљедњој сједници, напросто је засут апелима који су укратко садржани у писму једне мостарске породице што га је посредовало „Ослобођење": Здравко, поручује му вишечлана комунистичка фамилија, немаш право да нас посвађаш са Партијом коју ћемо зацијело напустити уколико буде прихваћена твоја оставка. Тако се од породичних комунистичких лидера до шефа босанскохерцеговачких комуниста ових дана у Босни и Херцеговини формира плебисцит против повлачења Здравка Гребе из највишег југословенског партијског форума.
Не знамо да ли се проф. Гребо; док ових дана чита писма у којима му партијска јавност ус-
правни савети
Никад ниже
Као мајмуни, никад нисмо били на овако ниским гранама („Политика ЕКСПРЕС“)
Дворци
Дворци новијег датума подиг-
краћује право на особни чин, присјећа разговора с бившим потпредсједником југословенске државе, покојним Хамдијом Поздерцом, који га је на једној сједници Централног комитета СР БиХ, на којој је настављен континуитет његова детронирања, позвао да насамо „попију каву“ и скрушено и клонуло га замолио „Здравко, сине, молим те не дај да ме истерају из Партије“! Могуће ће нам Здравко Гребо замјерити што публицирамо ову сентенцу као један у низу прилога његових особних политичких (али и интимних траума), али нам се чини да је свака прича о Здравку Греби мањкава уколико се не ослања једним дијелом на сазнање о његовом крајње „суптилном и сензибилном хабитису“, како је то примјетио предсједник босанскохерцеговачких комуниста, Нијаз Дураковић,
САВЕТУЈЕ: БОЖИДАР ИЛИЋ
Стицање одржајем
власништва
Пре 14 ггодина прешао сам да стално живим у граду, у коме сам засновао радни однос. Своје имање на селу и земљу препустио сам као наполичару једном мом даљем рођаку. Он је земљу обрађивао и давао му половину прихода. Сада ми поручује да ми од идуће године неће више ништа давати, јер да је земљу стекао у власништво дугом државним, одржањем. Да ли је тако а ако није, могу ли моју земљу да тражим назад, будући да ћу ускоро у инвалидску пензију и вратићу се у село
ОДГОВОР: Члан 28. Савезног закона о основним својинско-правнимх односима садржи и овакве одредбе, када је реч о стицању власништва одржајем: „Савезни и законити држалац туђег непокретног имања може да га стекне у власништво одржајем ако га је користио непркидно 10 година; ако је држалац такве ствари само савестан, онда ће је стећи одржајем посла 20 година непрекидног
коришћења“.
Исти закон (чл. 72) даје дефиниције када се држалац неке непокретне ствари сматра законитим, а када савесним: „Државина се сматра законитом, ако држалац има за то пуноважни правни основ (то је уговор о стицању, или слични документ) и ако та државина вије прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења. А савесна је онда ако држалац ствари не зна или не може да зна да је ствар коју држи туђа“. У вашем случају држалац вашег имања, нити је законит (јер је само наполичар), нити савестан, јер зна да је ствар коју држи ваша. Значи није могао нити може ваше имање да стекне у власништво без обзира на дуге године у којима га обрађује. Ако он не пристане да вам врати земљу, када му је будете тражили онда ћете морати тужбом код суда да га на то приволите,
zaista mogu pokazati svu svoju vrednost.
Ali, dozvolite mi da kažem da narodi Jugoslavije imaju i mnoge negativne crte, koje su vukli iz svoje istorije, iz svoje daleke prošlosti. Smatram za potrebno da napomenem i to, naročito s obzirom na izvjesna mišljenja na Zapadu o demokratiji kod nas i o izvjesnim poređenjima koja se u tom pogledu čine. Demokratija se ne može dati. Ona mora biti u svijesti ljudi i u njihovim srcima. Nije dovoljno da samo vlada bude demokratska, pa da kaže: Evo vam demokratije i sada radite šta hoćete. Ne, demokratija mora da bude i dolje, kod svakog čovjeka, tako da svi ljudi shvate svoje dužnosti prema čitavoj zajednici. Nama se zamjera da kod nas nema demokratije. A zamislite da smo mi, odmah kada smo izišli iz rata koji je bio oslobodilački i revolucionaran, pustili da ljudi rade šta hoće. Sigurno je da bismo vrlo brzo bili plen ili Rusa ili koga drugog. Ja mislim da bismo bili plijen Rusa.
Mi smo morali stezati ljude. Ne bih htio da me rđavo razumijete. Ja ne volim stegu, ali smo morali tako postupiti. A htio bih da potpuno razumijete karakter našeg revolucionarnog razvitka putem demokratije. Pod ruskom dominacijom mi nikada ne bismo postigli ovo'što smo postigli od 1948. godine naovamo.
УЈЕЗЛИК
разговарајући прошлог тједна с новинарима...
Наслов заборављеног бестселера Ерике Јонг „Како спасити властити живот“ незаобилазан је као питање за свакога тко сеу данашње време упусти у бављење политичким пословима, а притом би да то чини пуним плућима и без кочница...
У увјетима демократизирања политичког живота, политика више не може функционирати као „строј за маглу“, она је постала „строј за мучење" оних који су у њој, па је и Здравко Гребо највјероватније докучио да никакве медицинске мјере нису кадре заштитити његов трошни организам уколико и даље „буде судјеловао“ у југословенској политичкој клиници, као пацијент
Укрштене речи
Број 2136
Водоравко: 1. Бележници, 6. Део ока, 9. Познато Ксенофонтово дело, 10. Истраживачи, научници (тур.), 12. Припадник старог номадског народа, 14. Друго, 15. Скандинавска божанства, 17. Узвик, 18. Дувачки инструмент, 20. Део парламента у неким државама, 22. Иницијали нашег глумца, 23. Врста лежаја, 24. Врста зимске обуће, 27. Злато (фран.), 28. Пропелер, 29. Отвор, ждрело (мн.), 31. Катран, 32. Град у Ирану, 34. Узор, образац, 35. Река у Босни, 37. Наш први филмски сниматељ, 39. Држава у Африци, 40. Општинско земљиште, 41. Врста сточне болести.
Усправно: 1. Објављивање (лат.), 2. Наталожени слој,. 3. Далматинско женско име, 4. Мароканска престоница, 5. Света птица старих Египћана, 6. Прилог, 7. Град у Италији, 8. Лечење серумом, 11. Једна од жена Хенрија УШ, 13. Средство за допинг, 16. Старо име Виса, 19. Дело (лат.), 21. Гостољубиви краљ Калидона, 23. Дршка на виолини,
25. Победа (словен.), 30. Шатаб- '
ријанов роман, 33. Предзнак, слутња, 36. Планина у Србији, 38. Који је без одеће.
Тишина «стиже и мене
Памтим једно вријеме кад се водило рачуна о томе ко говори и шта говори, када је ријеч била. једна јавна обавеза, друштвена и морална, а сада гледаш поједине људи и не знаш да ли им је више стало да их виде на телевизији, или да се чује оно што су хтјели рећи — каже Зуко Џум-
хур
. И сада, поготову сада, све спорије и говорим. А заштог Зато што хоћу да кажем праве ри-
јечи. И увијек станем и упитам |
се: да ли сам баш сада нашао. праву ријеч да се, рецимо, ово стање и све околности могу 06јаснити. Све више, а и то је један луксуз који себи могу да дозволим, сматрам да је говор једна велика људска обавеза. И да, без обзира шта човјек каже, било да је државник, човјек који одлучује о туђим судбинама или обичан човјек из кафане, све оно што каже да има страховито дејство на околину. Та одговорност пред изговореним, реченим за мене је све већа. Стога, можда годинама, све више почињем да ћутим — каже Зухо Џухуру интервјуу „Ослобођењу“.
Ф Не чини ли Вам се да је све више оних што много 360pe, a да ништа не кажу;
— То је невјероватно и то је постало једно занимање. Невјероватно је то што се све дешава када друштво омогућава свакоме да говори. Памтим једно вријеме кад се водило рачуна ко говори и шта говори. Када је ријеч била једна јавна обавеза, друштвена и морална. Кад се то пазило и кад су се млади људи уздржавали да, што би се рекло, просипају памет. Нећу да кажем да је и то било идеално доба и идеално друштво. Али, није ни |ово срећа кад младић од двадесет година хоћа да учи памети свог оца... Но, све ће то проћи...
6 Не чини ли Вам се да је и Југославија последњих годину—двије, заправо, велика љетња позорница“2
— Да... О томе сам скоро размишљао, а то сам негдје и прочитао да је неки уман човјек протестовао што се ти скупови, конференције, директно преносе. Јер, кад гледаш те људе, не знаш да ли му је више стало да га виде на телевизији или да се чује оно што је хтио да каже. Ту
или лијечник, потпуно је свеједно! Усљед свега реченога прошлогодишње одустајање Здравка Гребе од кандидовања за члана Предсједништва ЦК СКЈ (умјесто Миланка Реновице), напристајање да се нађе на листи кандидата за Предсједништво СФРЈ, оставка на чланство у ЦК СК БиХ и понуђена оставка на сједнвици ЦК СКЈ не би смјела бити реципирана као „театрално морализирање и малодушност“ резигнираног универзитетског професора (као у случају, примјерице, Радована Радоњића, који је уз оставку демонстрирао и препоруку „повући ћу оставку, али ме још мало наговарајте да. то учиним“), већ је ријеч о аутентичном чину (лијево орјентисаног) интелектуалца који страсно и хиперсензибилно доживљава свијест око себе, који је кротио политичку праксу све док
| о
РЕШЕЊЕ БРОЈА 2135 — ра, 24. Те, 25. Ем, 26. Кали, 27.
Водоравно: 1. Икс, 4. Овије- Сас, 28. Ра, 29. Арбат, 31. Емона, до, 9. Датив, 11. Рата, 12. Оран, 34. Ирвас, 36. Тетива, 37. Аеро, 13. Сињоре, 15. Латас, 17. Сирак, 38. Коли, 39. Учтив, 40. Мараска, 18. Китон, 20. Не, 21. Сув, 22. Ми- 41. Ана.
Биће боље једанпут, а када, не
Svetska zavera bankara
Berza koja je proneverila 90 milijardi dolara! | — Tajni dogovor na ostrvu Džeko! Ajlond. — Ko je bio Nelson Oldrič? — Američki biznismen plaća troškove Lenjina i Trockog. — Kako su dužhici postali najbogatiji na svetu — Dolar, a no zlato! — Zašto je Nemačka izgubila rat — Paklena | mašina zaduživanja — Trilateralna komisija naređuje predsedniku Reganu... — Taj opasni 1г0- || ugao: crna tečnost, žuti metal i zelena hartija — | Više je dolara van Amerike nego u Americi! Neki |
· nikada neće moći da Vrate dugove — Ko ima па- |
ftu, ima moć — A šta kaže Vatikan...
долази до једног страховитог сукоба између оног визуелног и оног што би требало да остане порука.
2. у е Није ли човјек с пребога- 1 том ризницом искуства, попут | Вас, могао предвидјети да ћемо | једног дана доћи у овако погубну ситуацијуг |
— Па, слушајте, по мом начи-
ну мишљења, а и по мишљењу свих људи који мисле на начин као и ја, послије педесет година свакако се нешто мора мијењати и промијенити. јер, људи прије педесет година, наивни, сматрали су да темељи које су они. ударили представљају нешто вјечно, нешто што може ·| одољети свим потресима, поплавама и осталим недаћама. Међутим, пола вијека је прошло, а за то вријеме промијенила се и околина, људи, менталитети и укуси, па и крвна слика, ако хоћете... И све се даље мијења. То су невјероватне ствари. Дакле, ако човјек тако мисли о пролазности, као неумитном фактору | живота, онда је то лакше пребродити. На жалост, има људи који не мисле тако и који своје темеље сматрају вјечним.
trojice velikih
— Vilson šalje Depsa u zatvor — Varburg „protiv“ Varburga
Eto, takvi vrhovi moći stajali su na kocki kada || зе odlučivalo o Sistemu federalnih rezervi па Dže- | kil Ajlendu. Stoga nije nikakvo čudo što se grupa oko Odriča uputila na put od hiljadu milja, u sa- } lonskim vagonima, zaštićena od znatiželjnika. I, || oni su odista uspešno razradili svoj plan za prčuzi- | manje vlasti u Americi. Razrada tog plana, pred-
stavljala je, naravno, samo prvi korak. |
Najvažnija tačka koju su finansijski moćnici па Džekil Ajlendu uneli u taj zakon odnosila se na izbor takozvanih administratora Sistema. Oldrič je među prvima izjavio da svi službenici mogu da budu imenovani samo odlukom i voljom moćnika, i da Kongres nema nad njima nikakvu moć. Kao iskusan senator znao je da bi svaka kontrola od strane Kongresa nad administracijom Sistema, mogla
| da šteti interesima Volstrita. S druge strane, „njuš-
kala u Kongresu“ iskoristiće svaku priliku da istražuju moguće nepravilnosti, kako bi dokazala biračima da su ona zaslužna za otkrivanje i borbu protiv drevnih neprijatelja naroda „istočnih bankara“.
Kako izazvati krizu
U toku ovih dogovora bilo je raznih mišljenja i | predloga, ali je sukob između Oldriča i Varburga konačno izglađen, i posle desetak dana većanja oni su se vratili u Njujork, s gotovim predlogom finansijskog zakona koji je Kongresu bio podnesen kao || „Oldričev plan“.
Ф А имамо ли ми снаге и подмлатка који би могао да | премости тај јаз:
— Увијек је било и биће под- |
млатка спремног за тако нешто. | | Ovo izdvajanje Sistema od svake kontrole i nadСамо, то не мора бити ова TEHC- || zora putem Kongresa, učinilo je taj zakonski predрација. Нека ова генерација He | log od samog početka neustavnim, Banka federalучини ништа, нека се једностав- || тућ гехегл доба Њ1 ргауа 1 омгавбепја 2ауода та но прескочи. Сјећам се JEMHOT || izdavanje novčanica, iako je Ustavom jedino Konстиха Црњанског, KOjH rnacM: || gresu pripadalo to pravo.
„опет ће доћи једно боље стољеће, оно увијек долази“. То је то. |
Магђигри je pošlo za rukom da u taj plan une- | se jednu veoma važnu odredbu. Svim bankama u || Sjedinjenim Američkim Državama trebalo je da || bude određeno da se pridržavaju jedinstvene dis- || 'kontne stavke. Ta'praksa je preuzeta iz poslovanja velikih :evropskih centralnih banaka, čije je poslo- | vanje Varburg veoma dobro poznavao. Takva dis- || kontna stavka (procenat) koji bi određivala Cen- |
Iza leđa Bele kuće
| Uvođenjem sistema federalnih rezervi, koje je | smislio Varburg, značilo je da će zakonodavna vlast izgubiti svoju samostalnost i da će time biti
знам...
Миња БОЈАНИЋ
она није то исто почела њему чинити, пошто је у бити много бруталнија, разорнија и препреденија од њега.
Здравка Гребу су прије само |: неколико мјесеци у Сарајеву и |: Босни видјели као политичког | пандана његовим пријатељима | Емиру Кустурици и Горану Бре- | говићу. Премда у равни сензи- | билитета, мудрости и талента становите сличности међу њима || постоје, ту је и једна пресудна разлика: за разлику од Бреговића, који свој политички ангажман „бруси“ на јахти десетке хиљада километара удаљеној OJ „родне груде“, и Кустурице које се „политички узрујава“ у Њујорку, Здравко Гребо „гори“ у БиХ. Наиме, свој студијски боравак у Америци прије годину да- | на напрасно је прекинуо због. обавеза у Централном комитету СК БиХ! џ
VREMEPLOV: Prvi dan Volstrita
tralna banka za čitavu teritoriju SAD, otvarala je | mogućnost za ponovno stvaranje panike na tržištu || novca u Njujorku. у
Сенад АВДИЋ || razoren sistem kontrole i uravnoteženosti državne moći, za čije se održanje Tomas Džeferson tako ij uporno borio. Bilo je predviđeno da administratori i Sistema ubuduće kontrolišu kovanje i protok novca kao i kreditni sistem, a da budu kontrolisani je.} dino od izvršne vlasti. Pošto su sudske vlasti (čak i | Vrhovni sud), već bile pod kontrolom imenovanih || službenika od strane izvršnih organa, time bi bila razvlašćena zakonodavna vlast. A to je omoguća| valo veoma brzu koncentraciju vlasti bankara iza | leđa Bele kuće u Vašingtonu.
Osim toga, pružila se prilika da se nestašica || novca dovede do maksimuma. Tako je kasnije i do- | šlo do ekonomske krize u poljoprivredi SAD 1920-1921. i do svetske ekonomske krize u godinama 1929-1931. Za obe te krize odgovornost snosi u || svakom pogledu Sistem federalnih rezervi SAD.
Milioni u „fondu za podmićivanje“
Odmah nakon povratka sa Džekil Ajlenda, vodeći finansijeri otpočeli su propagandnu vojnu u celoj zemlji, kako bi narodu učinili prihvatiljivim || „Oldričev plan". Sve nacionalne banke morale su | da doprinesu po pet miliona dolara u „fond za podmićivanje“. Veliki univerziteti postadoše udar- || na snaga te propagande, a predvodili su je rektori | univerziteta i profesori ekonomskih nauka.
Četiri godine posle usvajanja akta o federal-
M nim rezervama, godine 1913, Sjedinjene Američke
| Države bile su uvučene u prvi svetski rat. Istovre-
jj meno, SAD su dospele pod apsolutnu diktaturu
|| trojice ljudi koji su svakog upućivali u zatvor ko bi im se suprotstavio.
Tako je jedan od kandidata za predsednika iz redova Socijalističke partije, Judžin Deps, upućen | од strane Vilsona u zatvor u Atlanti, jer je propus-
tio da pozdravi učešće mladih američkih vojnika | na bojnom polju u Flandriji!
Vudro Vilson, koji beše rektor Prinston-univerziteta, bio je jedan od najistaknutijih profesora koji se založio za Oldričev plan. To mu je ubrzo || pribavilo i guvernersko zvanje u Nju-Džersiju. U }
Američka teška industrija nalazila se pod dik- toku privredne krize 1907, Vilson je izjavio:
taturom velikog berzanskog stručnjaka iz Volstrita, || Bernarda Baruha. Prehrambena industrija i poljoprivreda bile su podređene samovolji Herberta |) Huvera, koji se bavio špekulacijama zlatom na londonskoj berzi. Pre imenovanja od strane predsednika Vudroa Vilsona, on je dvadeset godina živeo van Amerike. Finansije su bile poverene Polu Varburgu, predsedavajućem nadzornog odbora Banke za federalne rezerve, a ova je bila čvrsto povezana | sa „sestrinskom kućom“ — porodičnom bankom M. M. Varburg komp. u Hamburgu. M. M. Varburg i finansirao je tada rat nemačkog kajzera protiv Amerike, a firma Pola Varburga „Kun i Leb komp.“ imala je u Državnoj blagajni Sjedinjenih Američkih | Država petoricu svojih predstavnika koji su se bavili izdavanjem i prodajom takozvanih „zajmova slobode“ kojima se finansirao rat Amerike protiv kajzera“.
„Sve ove nevolje mogle su da budu izbegnute da smo imali komitet od šestoro ili sedmoro ljudi | koji bi bili duhovnog kova i nacionalne predanosti | jednog ]. P. Morgana, koji bi poveli računa o sudbi- || ni zemlje.”
Godine 1911. Oldričev plan uvršten je u partijski program Republikanske partije. |
Bio je to takav slučaj u kojem je metla jahala || na veštici. (i
Naime, partija republikanaca je, počev od građanskog rata naovamo, bila žestoki protivnik svih takvih novčanih reformi, i to do 1910. godine. Tada || je izdala najveću sumu za predsedničku izbornu kampanju u toku borbe protiv Viljema Dženingsa || Brajana, 1896. godine...