Borba, 01. 07. 1993., S. 10

ВОКВА

ČETVRTAK 1. 7. 1993.

Branislav Gulan

Dok kreatori jugoslovenske agrarne politike tvrde da će hrane biti dovoljno i da narod neće biti gladan — zbog dispariteta cena — mnogih potrepština već nema dovoljno. Mleka nema u prodavnicama zbog niske cene, a slično je i sa šećerom, uljem... Mesa još uvek ima dovoljno, ali ne zbog toga što se dosta proizvodi već — zbog opšteg pokolja stoke. To je samo prividan višak, a kada se uništi stado preti nam post. Uostalom, šnicla je već sad postala samo gost u kući.

I tako dok se vlasti hvale sa uspehom u najtežim uslovima, seljaci drugačije pričaju. Zbog sankcija nemaju dovoljno nafte za negu useva, a i sopstvena država im zagorčava život. Posebno su velike teškoće pritisle stočare, pa ističu, šta im vrede rekordi, kada ie hrana za stoku skupa, a zarada nikakva. Zbog takvih uslova primera radi, dok mleka nema u prodavnicama seljaci njime hrane stoku. Prasići u Srbiji godišnje popiju 100 miliona litara. Inače, Jugoslavija proizvodi 1,6 do dve milijarde litara mleka, ali godišnje mora da uvozi oko 400 miliona litara. Jer, zbog niskih cena — seljaci ga ne predaju. Šta o poljoprivredi kao prioritetnoj grani u vremie blokade misle seljaci, najbolje se vidi iz primera proizvođača u selima lajkovačke, ljiške i mioničke opštine.

— Krenuo· sam ambiciozno zahvaljujući samo zadruzi iz Lajkovca — kaže Milovan Mijatović, seljak iz Mionice. — Dobio sam kredit od preko 100.000 maraka, izgradio staje, kupio 20 simentalki... Kompletnu ishranu krava kontroliše kompjuter, ja istovremeno gledam TV program, ali i preko drugog ekrana kontrolišem šta se dešava u stajama. U komadu imam 18 hektara zemlje, sam sa suprugom Stanom proizvodim hranu. Lane sam Mlekari u Lajkovcu predao 40.000, a ove godine ću 170.000 litara mleka. Bez obzira na sankcije, mi smo deo sveta. Naše krave postižu evropsku proizvodnju mleka, a zadruga posluje kao švajcarska kompanija. Kada bi i Vlada Srbije bila takva prema seljaku — onda bi stvarno mogli da hranimo pola Evrope.

Kafa od јеста

— Gajim devet krava, a prošle godine sam lajkovačkoj Zadruzi predao 5.400 litara mleka po grlu. Njih hranim sa dva hektara sopstvene i još četiri hektara

zemlje koju uzimam u zakup priča Živa Janić, seljak, iz Pepeljevca kod Lajkovca. — Dobro razmislim kad treba šećera da kupim, a o kafi da i ne govorim. Pre neki dan žena je upržila ječma, pomešala sa kafom i tako sad pijemo. — Sreća je što sin Miloš i unuk Aca rade na železnici pa stigne neki dinar „keš“. Od ovog ne bi mogli da preživimo, pa zato i kažemo da je seДа visokokvalifikovani mučenik. Da poljoprivređa nije zanimanje na ceni, najbolje se vidi u kolubarskom regionu, gde više od 30 momaka ne može da se oženi, jer ni jedna neće da dođe na selo da živi.

— Od kada je gavran pocrneo ne pamti se da je gore bilo — ističu Dragić Gavrilović, seljak iz Jajčića kod Ljiga, i njegovi sinovi Mališa i Ljubiša. — Eto, obrađujemo 30 hektara, tovimo 30 krava, a svaka daje godišnje po 5.560 litara mleka. Samo posuda za mleko staje 60.000 maraka, a mi danas počeli da gradimo i staju dužine 36 metara. Taman lepo krene, pa nešto fali, nema eksera, cementa, gvožđa... Sad i ove sankcije, pa ceo svet se okrenuo na Srbe.

— Bio nedavno ovde i novinar iz Kanade, i pita kako se krave zovu. Kažem mu imena deset krava, a on će meni, zovi Ružu, da vidim hoće li da dođe. Osetim ja koliko je sati, i odgovorim mu da ja nisam dreser, već farmer. Hteo da me zeza ovde, u sred Srbije. Nije srpski seljak zavaljen, bre — dodaje Mališa Gavrilović.

Prazni obori

— Nastavi li se ovako Srbija će uskoro ostati bez stoke — priča

PRVI DAN OVOGODIŠNJEG OTKUPA PŠENICE

Direkcija kaparisala 1,2 miliona tona

Beograd. — Republička direkcija za robne rezerve Srbije već prvog dana otkupa, preko ovlašćenih organizacija, ugovorila je kupovinu 1,202.000 tona pšenice izjavio je Tanjug-u direktor te direkci-

je Živojin Matić.

Prvi izveštaji s terena, kaže Matić, govore da ugovaranje _preuzimanja tržišnih viškova pšenice za sada teče prema planu. Žetva je otpočela. Nafta stiže, a i vreme pogoduje ratarima. Prema planu, Direkcija za robne rezerve i žito-mlinske organizacije treba da otkupe oko 2,2 miliona tona žita. Ta količina će, kako se veruje, biti dovoljna za ishranu svih Jugoslovena, izbeglica, novu setvu, ali i za pomoć stanovnicima Srpske Krajine i Republike Srpske.

Poslednje procene ukazuju da će ovogodišnji rod pšenice biti težak oko tri miliona tona. Prvi otkosi svedoče o šarolikim prinosima, jer je na parcelama sa slabom agrotehikom prolećna suša uzela

„usur“ od naimanje 20 do 30 odsto.

Tanjug

Milivoje Milosavljević, seljak iz

Dučića kod Mionice. — Čujem da ima 30.000 obora za tov svinja koji stoje prazni. A, Vlada navodno hoće da gradi selo. Nastavi li ona ovako uništiće i ovo malo stoke što je ostalo, jer, čujem, skoro da imamo manje grla nego što je ukupno za pola veka uvezeno. Najbolji podatak je da za kanticu ulja seljak mora da preda 500 litara mleka. Ili da pola litra piva vredi koliko 20 litara mleka. Za sve to krivac je Vlada Srbije. Sreća je naša što smo sarađivali sa Zadrugom iz Lajkovca, koja nam je sve obezbedila — inače bi propali svi u ovom kraju, a to je desetak hiljada domaćinstava.

Ljubivoje Matić iz istog sela, računa da će izdržati do kraja ove godine, jer do tad ima zaliha hrane, a posle toga — ko zna. Proizvodnja mleka u njegovoj štali svake godine opada. Čak četiri generacije Matića, zajedno obrađuju 15 hektara zemlje i tove 20 krava. Lajkovačkoj Zadruzi sad isporučuju 120.000 litara mleka godišnje, a nekada le to bilo skoro dvostruko više.

— Uzalud očekujemo da se država već jednom okrene seljaku. Odnosno, obraća mu se samo kada je on njoj potreban. Zato pozivam ministra republičkog i saveznog da mesec dana budu kod mene kao gosti i da samo gledaju šta ja radim, pa da se uvere da li je lako proizvoditi mleko — ističe zemljoradnik Ljubivoje Matić. — Jer, stoka traži rad svih 365 dana u gogodini, rano ustajanje i kasno leganje. Kada bi to ministri znali osetili bi da seljak ne može sam da nosi teret koji mu se stavlja na leđa. Nismo mi za skupu hranu. Ali, ja malo dobijem, a potrošač mnogo plati. Kud odlazi ta razlika u ceni, ko tu profitira? Znam da mi seljaci nadrljasmo. I moj otac Milomir čekao je da se ostvare ta obećanja za bolje seljačko sutra, živeo 84 godine i — nije dočekao — kaže Matić.

Seljaci ovako razmišljaju: Za nas Će biti dovoljno, a neka država, pre svega Republika Srbija, zbog politike koju vodi, misli kako će hraniti narod. Priča iz svakog scla, iz svake scljačke kuće je skoro identična: svi su nezadovoljni sa merama i politikom koju vodi Vlada i njen ministar dr Jan Kišgeci. Zato su već u nekoliko navrata tražili njegovu — smenu. Naravno, cdgovor: nikada nisu dgbili.

„PRETI OPŠTI BANKROT BANAKA“ (,BORBA”, 24. JUNA}

legalizovana pljačka

·Bankari prete bankrotstvom.

Mislim da je to najmanje- što mogu da urade, bar u odnosu na onaj deo prevarene građanske populacije, koja se eufemistički vod! pod „stare devizne štediše“. Kada su građani pozivani da ulože svoju deviznu ušteđevinu kod tzv. državnih banaka, uveravani su da za njihove uloge „Jamči federacija“. Ako je sadašnja država naslednik prethodne federacije, kao što se trudi da ubedi svet, treba prvo u to da uveri i sopstvene građane, i omogući im da se koriste novcem koji su u državne institucije uložili, kao što Je to bila devizna štednja.

Kao ilustraciju navešću svoj slučaj. Devizni račun otvorio sam kod Narodne Banke (današnja BB banka) 1959., kada se broj deviznih štediša mogao na prste izbrojati. Kada je BB banka uvela VISA kreditnu karticu otvorio sam i devizni tekući račun, na koji sam ulagao efektivne devize, i koristio karticu za sitnije kupovine u inostranstvu. Onda je, još pre sankcija, banka uvela restrikcije na maksimalnu svotu isplate, da bi potom potpuno ukinula mogućnost isplate u deviznim troškovima. Bilo je nekih izuzetaka, kao što Je uplata članarine međunarodnim organizacijama i društvima, naučnih časopisa i sl. da bi pre više od godinu dana i to ukinuto i sada je čitav ulog blokiran.

Kada je objavljeno da se za staru deviznu štednju može kupiti izvesna vrsta robe, uključujući i računarsku opremu, mnogi od nas štediša ponadali su se da će moći bar nešto od zarob-

ljenog novca realizovati. Pre ne- ·

ki dan otišao sam i u jednoj firmi uzeo fakturu za personalni računar, da bi mi zatim u BB banci rekli da od pre par dana za takvu robu ne isplaćuju građanima sa devizne štednje. Izuzetak su, prema njima, stanovi i lokali, odnosno poslovna oprema. Kako sam u stalnom radnom odnosu, a veći deo svojih radnih obaveza ispunjavam kođ kuće, pri čemu je rad na računaru esesncijalni deo mojeg naučno-istraživačkog rada, pitam se koji je kriterijum da se lokali računaju u biznis, a naučni rad u luksuz, kako prema tumačenju iz banke izlazi.

Kao što je poznato, svote deviznih efektiva „zarobljenih“ u raznim bankama broje se u miliјагаата аојага. Ме računajući ргеуагепе lakoverne komintente „banaka“ tipa JUGOSKANDIK, DAFIMENT, broj štediša u „državnim“ bankama broji se na milione. Postoji i udruženje deviznih štediša, koje pokušava da od banaka izvuče što se izvući može. Ali to je sve na nivou „daj šta daš“. Pitam se kada će neko u Skupštini ili na nekom drusgom adekvatnom mestu da postavi pitanje Vladi, odnosno bankama, pitanje nad pitanjima — gde su devize koje su banke uzele građanima? Sve drugo je od marginalne važnosti, i da li će i kada biti vraćene, kompenzovane itd. Radi se, naravno, o bankama koje su bile pod državnom garancijom. Što se privatnih tiče, odnosno obeštećenja onih opljačkanih zbog lakoverne lakomosti, to je drugi problem, u koji ovde ne bih ulazio. Ali ako država stupi u neki ugovor sa svojim građaninom, pa ga onda provari, onda je legitimno postaviti pitanje, kakva je to država („država“)?

IT najzad, nešto o tim istim (bivšim) državnim bankama. Svi mi koji smo u kontaktu sa njihovim filijalama impresionirani smo lIuksuzom zgrađa, rad-

nih prostorija i sl. (Impresionirani smo i visinom primanja bankarskih službenika, koja su u odnosu na prosek astronomska, pri čemu je obim poslova, u sadašnjim uslovima, blizu nule, ako nije i manji). To je sve napravljeno i od novca koji su građani uložili u štednju. Ako banke nisu u stanju da·ispunjavaju svoje ugovorne obaveze, a nisu u stanju (ili nemaju hrabrosti) da svojim poslovnim partnerima (a štediše to jesu) kažu zašto te obaveze ne (mogu da) ispunjavaju, stečajni postupak nad tim bankama nudi se kao prirodna posledica neodgovornog ponašanja (a ima i drugih izraza) banaka. Da budem konkretan i zašto moja banka može za svoje potrebe da koristi personalni računar, a Ja za svoje pare (za koje je i taj njihov računar kupljen) ne mogu da za svoje poslovne potrebe kupim sebi takav kompjuter?

AJi pre nego što do definitivnog obračuna sa bankama dođe, treba postaviti njihovim poslo-

vodnim organima pitanje: Kada ·

smo ulagali svoj novac u ove banke, niko nam nije postavljao uslove za šta ćemo ga, eventualno, trošiti. Zašto nam se sada ti uslovi postavljaju? Što je najapsurdnije od svega jeste da tih teškoća ne bi ni bilo da smo ulagali dinarske svote. Ispada da je sada hendikep biti „devizni“ štediša, u odnosu na „dinarskog”“ ulagača. Još jedan prilog našem „pozorištu apsurda“?

Petar Grujić

NEOPRAVDANE DEOBE

bi e = Srbi !

5 ee • 5трцатс U sredstvima Javnog informisanja i iza skupštinskih govornica sve češće se u poslednje vreme može čuti za Srbe rođene u Srbiji da su Srbijanci. Taj naziv za

Srbe u Srbiji je u predizbornoj kampanji Tuđman obilato koris-

- но.

· Nije čudno što se to čuje od političara već što se čuje od stručnjaka kao na primer istoričara, „Politika“, 24. VI 1993. dr Đoko Tripković, „Srbija na Jadranu Crna Gora na Dunavu“, i mnogih drugih njemu po obrazovanju ravnih. Možda bi se to moglo oprostiti političarima, jer, sa izuzetkom, oni su polupismeni, što se može zaključiti po akcentima, padežima i primitivnom ponašanju u skupštinama

(Srbije i Jugoslavije), ali začuđu-'

je što se Srbijanci pominju i kod naučnika i visokoobrazovanih intelektualaca. с Srbi u Crnoj Gori, jedan njihov deo, proglašava sebe ne po geografskoj već po nacionalnoj pripadnosti Crnogorcima, što navodi na razmišljanja da bi se to moglo desiti, u nekoj budućnosti, i sa Srbima van Srbije i Srbima u Srbiji takozvanim Srbiјапста, аа se počnu deliti po, izmišljenoj, nacionalnoj osnovi. Uvođenjem u svakodnevni govor, pa tako na izvestan način čini se samo po sebi razumljivim da se Srbi dele i po liniji Srbi i Srbijanci, čemu je ishodište u geografskim odrednicima, ali se sve više politizira i u krajnjoj tački se tera voda na mlin „hadezeovskih“ želja ı planova o raskolu i eventualnom građanskom ratu među Srbima. Milica Vujićic

Beograd

AGENCIJSKI CENTAR BORBA

PROMET NEKRETNINAMA

yo: NA Spasa aaa aaa