Borba, 01. 07. 1993., S. 9

посве

_БОРБА ЧЕТВРТАК 1. 7. 1993.

МИНИ СТАБИЛИЗАЦИОНИ ПРОГРАМ У ВЕРЗИЈИ ЕКОНОМСКОГ ИНСТИТУТА

Сачувати динар

бар до краја године

Бојана Јагер _

Стручњаци београдског Економског института направили

су за потребе Савезне влаце и.

јуче јој послали свој предлог мини-стабилизационог _ програма. Пошли су од констатације да најбоље смишљена и доследно спроведена економска политика пе може отклонити последице и штете које су привреди већ нанете, као и од оцене да се последње мере Контићевог тима не могу назвати стабилизационим програмом. _ Представљају лош компромис између два непомирљива концепта, јер Влада нити је имала храбрости да уведе лириговани привредни модел, нити да потребним мерама | спасе _ робноповчани тржишни модел, пре свега ди= пар као илатежно средство.

Tio речима др Данијела Цвијетичанина скономски тим Института поставио је себи два циља: да понуди мере које ће садашњу хиперинфлацију оборити на ниво подношљиве од око 50 одсто месечно и то без икаквих замрзавања цена роба и осталих фактора, и затим које ће обезбедити да се динар барем до нове године одржи као платсжнио средство: Уколико би се наставила садашња стихија, кад инфлација постигне одрсђсни нино убрзања, динар ће се напросто претворити у безвредти папир који пико пеће бити спремап да прима, објативњава др Цвијетичапин. — Треба само замислити ситуацију да увече у рукама лржимо новчаницу која има тек трсћину своје јутроштње вредности. Вара се Савезна влада ако мисли да се са оволиким штампањем пара и.рас-

2:

ДАФИМЕНТ БАНКА ДАНАС (ВЕРОВАТ

том инфлације ништа неће догодити. Динар ће ишчезнути као платежно средство, издвојиће се нека роба која ће служити уместо новца, а то онда значи да ће убрзо без реалних прихода остати војска, полиција, здравство, школство... Нажалост, ми ту чињеницу већ не доживљавамо као катастрофу и навикли смо се-да више многе ствари не можемо купити за динаре, каже лр Цијетичанин.

Овај програм који би се могао. назвати пскушајем спасаваља националне валуте, настоји да препозна инфлаторна

жаришта и да затвори неке ја-

зове које стално условљавају све већу монетарну емисију. Циљ је управо њено битно смањење, а стручњаци Института мисле да је то могуће и сада, односно да санкције нису озбиљан изговор да се редукују разлози за штампање пара. Ради тога залажу се за финансирање социјалног мира кроз социјални програм, а не кроз тзв. оживљавање производње. Јасно се каже да треба напустити све идеје о оживљавању производње, јавним радовима, потрошачким _ кредитима и слично а све то уз емисионе паре. Савезна влада, каже др Цијстичанин, и њена алминистрација не могу знати ко је и колико спреман да производи у затвореној привреди у колашсу. То би можда знали стручњаци који се у Институту баве кризним менаџментом. по његовим речима, селективни емисиони кредити имају смисла 1едино у пољоприврсди. Друга итекако важна област могућих угтеда је утврђивање рсалних потреба финансира-

ња буџетских расхода и ту су направљени детаљни биланси.

— Утврђено је да су неке буџстске и ванбуџетске ставке снормно високе. Ако се процењује, како је то учинио српски премијер Шаиновић, да се 20 одсто друштвеног производа земље троши на помоћ Крајинама, онда испада да у овој години то достиже 2,6 милијарди долара, што је наравно незамисливо да се може издвоји ти из текућих државних прихода. Када би заиста Југославије могла у једној години да одвоји толика средства из текућег друштвеног производа онда би била у стању да финансира и спољни дуг од око 25 милијарди долара. По свему судећи помоћ Крајинама иде из већ раније створеног друштвеног богатства, а са том помоћи се маше и притиска на монетарне власти да у то име врше примарну емисију. Новац се, међутим, троши на друге ствари. Ако се социјала избаци из предузећа, одустане од погубне идеје о оживљавању производње емисионим новцем и смање буџстски расходи моћи ће да се постигне велики циљ — да се остане у зони хиперинфлације, али и да дипар опстане, каже др Цвијетичанин.

По речима др Цвијстичанипа скономисти предлажу да се смањи још један инфлаторни извор, а то је емисија по основу | старе девизне штедње. Предлаже се да Федерација коначно преузме тај дуг према грађанима као свој дуг, прогласи на њега мораториј, изда обвезнице у девизној противвредности, које би биле наплатине после три године. Тако би и држава „порадила“ на сопственом поверењу

Срећним добитницима по 500 марака

Дафимент банка данас треба да почне рад и исилату штедних улога до 500 марака. Спискови, односно бројеви личних карата повлашћених штедиша већ су почели да излазе у повлашћеним дисвним новипама. На који начин се одређују срећни добитници за сада је остало песпознато, па зато свима остаје да свакодисвио прегледају објанљсне бројсве и траже своју — добитну — комбинацију. 2 Ево како то практично, прсма садатптој рачуници, изгледа: Госпођа Дафина Милановић је у својој најати отварања филијале на Новом Београду изнела податке да само у Сапа Центру има 2.683.400 улагача са 3,8 милиона уговора до 500 марака улога, а обавезе бапке према њима са каматом су 47 милиона марака. Лко сваког дана њих 200 добије нонац, 110то се по толико бројена дисв= по објављује, последњи путедипта доћи ће па ред за 43 годице и око три месеца, дакле негде у јесси 2036. године. Ко донолпо поживи, може после тога очекивати да почне „други

круг изплачења“ за улагаче од 500 до 1000 марака и тако редом. Судећи, међутим, према по-

менутим подацима госпође Милановић, највећи број од 15 милиона _штедина (колико

поново тврди да има) су тојтико „ситни“, да ситнији скоро не могу бити. Ако су изнете информације тачне — да девизне обавезе са каматом према 15 милиона штедиша са 28 милиона _ уговора износи 263.640.257,76 марака, онда се простом рачуницом долази до податка да је просечни улог сваког штедише око 18 марака, односно нешто испод девет марака по сваком уговору. (06зиром да се поуздапо зна да је Дафимент банка имала и још унек има појединачне улагаче са по неколико стотина хиљада марака, онда испада да неки од опих „испод просека“ уствари дугују банци, а не опа њима. О динарском дугу Дафимеше банке од преко билион дипара у овом тренутку бесмислено је и говорити тешко да би Топпидер те паре скоро паштампао, чак и да се

„прекалификујс“ само за исплату Дафимент штедње. Цела ова рачуница о предстојећим годинама чекања на исплату улога код Дафимент банке, да подсетимо, важи само за срећне добитнике из филијале код Сава Центра, којима се посрећило да први дођу на ред. Шта ће бити са осталим филијалама, пре свега највећим код Лондона и на Тргу републике (оне у упутрашњости су мањи проблем), за сада нико пе помиње. Једино што је сасвим поуздано, јесте да дуг према штедишама вишеструко премашује опих 263 милиона марака које је

"Дафина Милановић „призна-

ла“. Упућепи у ситуацију тпрде да су само девизне обавезе по главници уложених пара бар три, а заједно са каматама чак шест пута веће од ове суме. Како је госпођа Милановић дошла до овог податка пије познато, мада се она позина на палазе ревизора СДК. Са којим ће сумама и подацима о дугу Дафимепт блике изаћи сами репизори СДК, требало би ускоро да видимо. Б. (С.

КАКО ОБУЗДАЛТИ ЈАВНЕ РАСХОДЕ

па пи

Војсци (опрезно) пуштинути“ пет одсто

Максимална

рациопализација

административног

државног апарата, приспитивање помоћи српским регијама, ригорозна контрола расхода намењених избеглицама, смањивање зарада радницима на принудним одморима и враћање партиципација у здравству — то су само неке од мера за, бар делимично обуздавање јавних расхода пи намицање све мањих јавних прихода. Ове, мере би, по савету др Божидара Раичевића порсеског стручњака са Економског института, данас требало да размотри и усвоји савезна влада.

Уз већ наведене мере др Раичевић предлаже и опрезно (и у складу са околностима) смањивање војних расхода за око пст процената, успоравање прилива _ нових _оензионера (будући да се на смањење пензија не може ићи) и прсиспитивање листе различитих дотација, субвенција и интервенција у привреди. Овај стручњак процењује да би предузимањем оваквих мера до краја ове године учешће јавне потрошње у друштвеном производу могло да се смањи за четири до пет индексних поена.

— У 1990. години учешће јавне потрошње било је 49 процената, у 91.-66 одсто, у 92. години 61 проценат, (мада тај податак треба узети с резервом), а у првих пет месеци ове године има озбиљних индиција да је овај однос погоршан, а расходи за здравство и пензије су алармантни — каже др Раичевић. — Бећина расхода наметнута је укупном политичком ситуацијом и илузорно је говорити о неком радикалном смањивању јавне потрошње. Неке од наведених мера могу помоћи, али маневарски простор не треба прецењивати. Врло је важно да носиоци власти и у савезној и у републичким државама схвате елементарну чињеницу да је држава знатно сиромашнија него што је била и да расходи морају бити мањи.

У међувремену учешће јавних прихода у друштвеном производу смањило се са 38,7 У 1991. на 23,1 одсто у 92. години а више је него сигурно, процењује др Раичевић, да је та тенденција настављена и ове године. Званични подаци говоре да је сива економија већ достигла ниво од око 40 одсто укупне привредне активности. Будући да је у „уличпој скономији“ доминантна трговина дуваном, нафтиним дериватима и алкохолом — производима код којих су пореске стопе највише — није тешко претпостављати, примећује овај порески стручњак, да је избегавање пореза релативио веће од учешћа сиве скономије у укупној привредној актинности. Уз то сматра се да око једпе трећине „јавне“ привреде пе плаћа пореске обавезе.

На принудни одмор « мањом платом

Др Раиченић предлаже смањење процента зараде хоји се исплађује радницима на припудним одморима са 75 на 50 процепата најниже цене рада, с тим што би таква плата могла бити умањена и више ако радник има земљу или се легално или „па црпо“ бави пеким другим послом. Требало би размислити и о укидању опакних издвајања (у · појединачним случајсвима) после шест или 12 мессци и поново увести једпократие исплате 12 или 24 плата радницима који би потом били скинуту с листа државног фонда или фирме.

На смањење порсских прихода утицао је и пад стандарда: гро становништва купује искључиво прехрамбене производе, а код њих је степен опорезивања углавном незпатан. Само по овом оснору у првих неколико месеци рсални пад наплаћених јавних прихода у односу на лањски, је већи од 50 процената“ — оцењује др Раичевић.

— Ако се овим подацима дода чињеница да су у потпуности изостали приходи од царине и такса, казни и приходи које остварују државни органи, може се добити више него јасна слика о озбиљном смањивању јавних прихода и прогнозирати и њихово даље опадање — каже др Раичевић. Немогуће је у овом тренутку повећавати пореске стопе и уводити нове порезе. На глобалном плану треба постићи договор о концепцији порес-

Пензнионерн највише оспромашили

Највећи реални пад забележиле су пензије: крајем прошле године више од половине исплаћених пензија потпадало је под порез на лична примања, а средином овог маја само је четири до пет одсто пензионера добијало такве принадлежности да је о њих могла да се „очеше“ и

- држава.

По доступним подацима за прве месеце ове године дефицит на нивоу Републике Србије (без трансфера према савезној држави) достигао је око једне петине. Код класичне буџетске потрошње дефицит је десет одсто, а код социјалног осигурања 24, до 25 процената: код пензијско инвалидског осигурања запослених 25 одсто, ПИО земљорадника 98, занатлија 72 процената, а код здравственог осигурања око једне трећине. „Оно што посебно забрињава — јесте очекивана тенденција даљег погоршавања овог дефицита“ — истиче др Раичевић.

ког система и пореске политике у оквирима савезне државе да би и овај сегмент могао бити укључен у оквир вођења одговарајуће _ макроскономске политике, заокружити пореску реформу, успоставити дневну оперативну сарадњу републичких управа јавних прихода и служби платпог промста двају република. Мора се поопштрити контрола пореских обвезника, и инсистирати на ригорозној контроли једновремене уплате зарада и одгопарајућих пореза. Рокови за наплате пореза морају се скратити и појачати контрола кретања промета робе преко границе, и спустити праг псопорезо-

вапог изпоса зарада и плата. Применом ових мера до краја године могло би се очекипати за 35 одсто повећање наплата јавних прихода у одпосу па садашњи ниво. | Т. Јакоби